Daily Archives: 9. Decembra 2022.

Sanjati neostvarivi san
Trpeti bol rastanka
Goreti nekom mogućom groznicom
Otići gde niko ne odlazi
Voleti do bezumlja
Voleti suviše, a ipak malo
Pokušati bez snage, bez oružja
Dosegnuti nedokučivu zvezdu
Slediti zvezdu
Smisao je mog traganja
Ne zanimaju me mogućnosti
Nevažno mi je vreme
I moje očajanje
Boriti se neprestano
Bez pitanja, bez odmora
Upropastiti se
Zbog zlata jedne ljubavne reči
Ne znam da li ću ja biti taj junak
Ali srce će mi biti spokojno
Gradovi će praskati plavetnilom
Jer nesrećnik jedan
Još gori, iako je sav sagoreo
Gori još, suviše a premalo
Da raščerečen dosegne
Dosegne nedokučivu zvezdu

Belezi

Ko u skutu da preneh goru –

Bolna sam čela !

Ja i ljubav poznam po bolu

Duž celog tela.

Ko od mene da neko čini

Za oluje tle.

Ja ljubav poznam po daljini –

Bliska za sve.

Ko da u meni rov su rili

do samog vrela.

Ja i ljubav poznam po žili

Duž celog tela.

Bolnoj. Kao kad vetrić puhne

Grivu na Huna:

Ja i ljubav poznam kad pukne

Najčvršća struna.

Glasa – kad rđa glasne žice

živa so bela.

Ja ljubav poznam po glasnici,

Ne ! – po ge-žici

Duz celog tela !

Pisem vam – sta bih znala bolje?

I sta vam vise mogu reci?

Sad zavisi od vase volje

Prezrenje vase da l’ cu steci.

Al’ ako vas moj udes hudi

Bar malo trone i uzbudi,

Vi me se necete odreci.

Da cutim ja sam prvo htela,

I za sramotu mojih jada

Ne biste znali vi ni sada,

Bar da se nadam da sam smela

Da cete opet k nama doci

I da cu ma i retko moci

U selu da vas vidim nasem,

Da se veselim glasu vasem.

Da vam sto kazem, pa da zatim

O istom mislim i da pamtim

Dane i noci duge sama

Dok ne dodjete opet k nama.

Al’ osobenjak vi ste, znamo,

Teska vam je seoska cama,

A mi… mi nicim ne blistamo,

No iskreno smo radi vama.

Sto dodjoste u nase selo?

U stepi, gde moj zivot traje,

Ja ne bih srela vas zacelo

I ne bih znala patnja sta je.

Smirivsi burne osecaje,

Mozda bih jednom (ko ce znati?)

Po srcu nasla druga varna

I bila bih mu zena smerna,

A svojoj deci dobra mati.

Drugi!… Al’ ne, ja nikom ne bih

Na svetu dala srce svoje!

Oduvek tako pisano je…

Nebo je mene dalo tebi;

Moj zivot sav je jemstvo bio

Da cu te sresti izmedj’ ljudi;

Znam, bog je tebe uputio,

Moj zastitnik do groba budi…

U snove si mi dolazio,

I nevidjen si bio mio.

Tvoj pogled me je svud proganjo,

U dusi davno glas odzvanjo…

Ne, nije mi se san to snio,

Jer cim si uso, ja sam znala,

Sva premrla i usplamsala,

I rekla: on je ovo bio!

Ja tebe cesto slusah sama;

Govorio si sa mnom jednom

Kad prosjaku pomagah bednom

I kada blazih molitvama

Buru i jad u srcu cednom.

Zar ti i onog trena,

O prividjenje moje drago.

Promako kroz noc kao sena,

Nad uzglavlje se moje sago

I sapnuo mi reci nade

Ljubavi pune i iskrene?

Ko si ti? Cuvar duse mlade

Il’ kobni duh sto kusa mene?

Utisaj sumnje sto me guse.

Mozda su sve to sanje moje,

Zablude jedne mlade duse,

A sasvim drugo sudjeno je…

Nek bude tako! Sto da krijem?

Milosti tvojoj dajem sebe,

Pred tobom suze bola lijem

I molim zastitu od tebe…

Zamisli: ja sam ovde sama

I nikog nema da me shvati;

Sustajem i moj um se slama,

A nemo moje srce pati.

Ceka me; nade glas u meni

Bar pogledom ozivi jednim,

Ili iz teskog sna me preni

Prekorom gorkim i pravednim!

Zavrsih! Da procitam, strepim…

Od stida nemam vise daha…

Al’ vasa cast mi jemci lepim

I predajem se njoj bez straha…

Lisje žuti veće po drveću,
lisje žuti dole veće pada;
Zelenoga više ja nikada
videt neću!

Glava klonu, lice potavnilo,
bolovanje oko mi popilo,
ruka lomna, telo izmoždeno,
a kleca mi slabačko koleno!
Dođe doba da idem u groba.

Zbogom žitku, moj prelepi sanče!
Zbogom zoro, zbogom beli danče!
Zbogom svete, nekadašnji raju, –
Ja sad moram drugom ići kraju!

O, da te tako ja ne ljubljah žarko,
još bih gledo tvoje sunce jarko,
slušo groma, slušao oluju,
čudio se tvojemu slavuju,
tvojoj ruci i tvojem izvoru –
mog života vir je na uviru!

O, pesme moje, jadna siročadi,
deco mila mojih leta mladi’!
Htedoh dugu da sa neba svučem,