MERI CETINIĆ – Četiri stađuna / Song – Lyrics / Lijepi snovi
Mila ,
jube moja
Mala Velika princezo , kraljevskog roda
Oprosti , ali moram ti onoga hamala što se sa Tobom najčešće u snovima druži, malo otračati.
Valjda ljubomora , šta li ?
Inače nemamo običaj nikom iza leđe jade činiti. Pogotovo o nama, a izgubio sam iz vida koliko nas je. Toliko sam se puta repliciro da ne znam koliko me ima. Sad moram o sebi u množini govoriti. A nisam ko oni vehti inglezi.
Još nam se neki merhumi počeli šlepati, čuli za tvoju ljepotu i dobrotu. Ne m'reš ih se kutarisati. Svaki svoju šćemlijicu natakario nasred sobe. Blenu u tebe ko u ekran.
I u ekran radi tebe. Onu malu kutijicu šro je sada haber slikovitom pričalicom zovu u ruci stišču i svako malo pogledavaju. Kontaju mogla bi ih ti odnekud haberslikom ščoliti.
Aha, Malo šjutra.
Nemaš ti drugog posla nego mene mahalskog blećka zvati.
Svi blenu u moju ljepot vilu i hoće da mi je kradu.
Ne damo te mila, nikako ne damo. Al’ nam drago što te mjerkaju. Nek vide šta to srećni mahalaši voledu.
Ona Četiri stađuna , nam oči isplakala , evo , mere bit da bidne , hejbet godina. A i bez njih , oplačemo .
Plačemo ko godina, poneki i ko dvije. Ako znaš koliko je to suza, biće nam lakše . Malo smo se i umorili. A i nakupila se u tom čekanju guta godina…
Otkako se, mila ljepoti moja , ti natandarila (oprosti tako se kod nas u mahali kaže) u naša mubarek srca , oni blesavi hamal stalno rahmetli majku pominje. Sve neštvo o kletvi. Te ne kuni me , te ne ruzi me , pa jope’ isponove.
Đe će ga, ba majka zbog ljubavi kleti. Pogotovu kad je ‘vake ljepote i dobrote.
I tako vazdan i obnoć. Ne prestaje.
Jok, nikako ne prestaje.
Ne kuni me , ne ruži me majko , sve sam zbog nje u helać dao.
Načisto zvizno.
A jel , mahlukatu to valja?
Ne valja , nikako , ne valja.
Jel mu bolje, nikako mu nije bolje. Ak ti gospe, samo mu mere gore biti.
I nama se , ne kuka , nego vrišti. Ampak mučimo.
Dobro , priznajemo , pretužni smo što te ne možemo pomilovati , za ruku primiti, prstiće poljubiti, jer kraljevkog si roda .
Ruku tvoju na grudi staviti! Da osjetiš , bona kako lupa, ko dva Unska vodopada sa Plive i pride Modre rijeke slapovi.
Svaki od nas sliku nabavio. Četiri čoška sobe , u svakom uglu po jedan mahlukat se sakrio, skupio ko petodinarks zastala u havi. Sliku gleda, sliku ljubi , dušu gubi , na srcu je prislanja i uzdiše:
–
S rukon za ruku su četri stađuna
Moji se dani kroz vrime vuku,….
A oni jado bi da ide u kafanu , da tamo loče i crkava od tuge. Ne ide to mila. Jedva ga zadržavamo.
-Daj bona , promuhabeti mu koju, možda se devraniše i vrne se , da nam društvo u ovom belaju od dertli čežnje pravi.
Izgorismo ti mila, sagorismo.
Al ne kukamo . Nismo ti mi, bona pi…lići
Nemoj nik'da pomisliti tako nešto bonićka , dobroto naša.
Kad te ljubav u blentaru strefi , nema druge nego o njoj sniti i boje i pjesme liti. Muziku umjesto cuge dolivati. A da nam se ponekad ne oklizne neki žešći gutljaj – oklizne . Ljudski je. Grijeh ne ide u usta. Otrov bljuje iz usta.
Volim da naše pjesme, boje , slike , muzika vrište i kazuju:
-Joj kakva je dunjaluče , naša rajska vila , ljubav naša.
Ne zamjeri i selam ti veliki ,
mila moja.
***
Prođoše stađuni. Bukadar njih.
Tračaroša upitaše:
Posla li ti ono pismo?
Kome da pošaljem ljudi moji.
Evo obijelih , a ona krasotica , tuga moja, nikako da mi se javi, da mi adresu da , da mi umor s duše mine.
Šta ću, radostan ja , još uvijek se nadam. Nadu mi ne mogu ubiti.
Srešćemo se mi . Jal’ vamo jal’ tamo.
Bolje joj je da smisli dobru izvlakušu zašto mi nije haber dala.
A svakako ću je dobro naružiti. Ono po đardinski. I neće se ljutiti. Biće joj drago što je ružim.
*
Šaban Bajramović – Ne kuni me Majko / Song – Lyrics