Bosna zemlja Božje milosti – Pred ponoćna Galerija

 

 

Kontrasti

 

Crno bijeli svijet   Ljetna čarolija

Crno bijeli svijet                                                                            Ljetna čarolija

Ruža u koroti   Vjenčanje

Ruža u koroti                                                                             Vjenčanje

Zimski krajolik   Uzbukana kao more

Zimski krajolik                                                                       Uzburkana kao more

 

Lica monstruma   

Lica monstruma                                                                    Boje sa mirisom nevinosti

 

bijelo-i-ljubicasto         Krvave kame

Bijelo i ljubičasto                                                             Krvave kame

 

  Kontrasti

Sunce i oblak u kadru                                                                    Kontrasti

 

Tama vreba  

Tama vreba                                                                              Svjetlost

 

Mladost u klopci     Nebo i nebo

Mladost u klopci                                                                 Nebo i nebo

 

 

Bleki – San o zaboravljenom vremenu

 

Dobro jutro Nevjesto

Krhka ružo moja

Sanjah da si usnila lijep i okrepljujući san.

Zaboravila si ga.

Ja ga zapisah , jer svaku noć bdijem pored tebe.

 

Držim te za ruku.

Samo jedan poljubac, kao dašak lahorca

ti utisnem međ tršnjine usne.

Volim te mila.

Tako si lijepa, nježna.

Budiš u meni blagost i milinu.

Pored tebe nemam ni juče , ni danas , ni sutra.

To nije dio mene.

Ni dolazaka ni odlazaka

I moja ljubav nikad ne umire.

Odričem  se svega osim nje.

Sa tobom Mila , imam sve.

 

Svo ono vrijemne za koje sam mislio da je izgubljeno,

da ga nema.

Sa tobom dobijam sebe.

Ti si ljubav koja rađa.

 

Ti si izravna Evina kći.

Nije bilo generacija između vas.

Ona te rodila.

Ti si mene rodila.

Ja sam tvoj sin i tvoj ljubavnik.

Ja nisam Edip i neću oslijepiti,

jer ne žalim što volim svoju majku kao Ženu

i želim je kao  Nevjestu svoju.

 

Ti si Mila i sestra moja .

Jer i mene je majka Eva izravno rodila.

Zato sam tvoj brat.

Ne stidim se što volim svoju sestru

i hoću da vodim ljubav sa tobom,

da mi budeš Žena.

 

Evina izravna djeca nisu počinili incest,

Voljela su se,

slobodno nesputano.

Imati , majku tijelom i dušom

u ta prastara vremena je bila čast,

koju majka nije poklanjala svakom sinu.

 

Ne znaš ti Mila,

vjerujem da ne znaš,

volio bih da ne znaš kako je to, koliko boli ,

voljeti majku i sestru, poštovati ih kao samo Nebo

a željeti da ih imaš kao Žene ,

jer drugog izbora ti Sudba nije ostavila.

 

Voljeti Princezu , djevu ,

Tebe Mila,

Nema vremena,

Nema prostora,

samo biva

samo boje

samo ljubav

svuda oko nas ,

u nama

zapisano od Iskona

lepršaju kao kazna

kao blagodat

kao grijeh

kao zavjet

kao vječnost koja nikad ne zamire

Enrico Macias- Solenzara / Song – Lyrics – Prevod na Bosanski jezik

 

 

 

    

 

 

Solenzara

 

Sur la plag’ de Solenzara

Nous nous sommes rencontrés,

Un pêcheur et sa guitare

Chantaient dans la nuit d'été

Cette douce mélopée.

Sur la plag’ de Solenzara

Chaque soir on a dansé

Et le jour de ton départ

J'ai compris que je t'aimais

Et je ne t'ai plus quittée

 

{Refrain:}

À Solenzara

Oh ! chi dolce felicita

À Solenzara

più bè nun si po sta….

 

Quand j'entends la mélodie

Qui m'a donné tant de joie

Je sais que cette nuit-là

Notre amour a pris sa vie

Au cœur de Solenzara

 

{Instrumental}

 

À Solenzara

J'y reviendrai tous les étés

À Solenzara

 

Più bè nun si po sta….

Più bè nun si po sta

 

 

 

Solenzara

 

Na plaži Solenzare

Upoznali smo se,

Ribar i njegova gitara

Pjevali u letnjoj  noći

Ovu nježna melodija.

Na plaži solenzare

Svake noći smo plesali

Do  dana  tvog odlaska

Shvatio sam  da te volim

I više te nisam ostavljao

 

{Refrain:}

na Solenzaro

Oh !¨kakva slatka sreća

na Solenzari

bolje nije moglo biti

 

Kada čujem melodiju

Koja mi je donijela toliko radosti

Znam da je te noći

Naša ljubav živjela

U srcu Solenzara

 

na Solenzaru

Ja ću se vraćati svakog ljeta

na Solenzara

 

bolje nije moglo biti

bolje nije moglo biti

 

Romeo i Julija – nakaradna priča jednog ublehe

Zašto ne volimo Vilama Šekspira?

Mislimo da smo veliki romantičari i zaljubljenici u ljubav.

Međutim nikad nam nije bilo jasno zašto se judi ubijaju zbog ljubavi. Ili zašto ih samoubijaju.

Ljubav je uzvišeno osjećanje koje se trivijalizuje samoubistvom.

Na masovnom planu sve je počelo sa ublehom Šekspirom.

U mraku svoga dekadentnog uma u neku samo ljemu poznatu šemu natandrio je besmislenu ljubav dvoje nezrele djece.

Da,  djeca u svakom pogledu. Romeo i Julija su imali samo četrnaest godina.Šta su oni mogli znati o ljubavi ili  životu. Tak ponešto,kao i svi četrnaestogodišnjaci. Prvi mirisi tijela suprotnog pola i odmah vječna , ubistvena ljubav.  Gluposti , koju ni  štićenici  domova za hendikepirane ne bi mogli , ni u snu povjerovati.

U tijelu te djece se dešavaju promjene,kažu hormonske prirode.Tijelo  buja,priroda biva sve žešća,a djeca ko djeca samo bi da se igraju i jure. Ali sada to ,u ovoj fazi odrastanja može da bude i malo neugodno.

Djeca nisu više goluždravi ptići. Sve više nalikuju odraslima. Ali misli su im zbrkane,tjelo traži nešto,a oni nisu svikli tome.I plaše ih .Mnogo ih plaše.Uvale im Sveto pismo u ruku i kažu pokori se i moli za oprost.

Djeca se čude i pitaju.Kakva molitva i zašto.Ništa loše ne radimo.Smo se igramo i jurimo.Dobro,i poneki poljubac padne. Možda i nešto više. Neznanje  nr zna znanje  . Ali zar nebo ne slavi ljubav i milost.Djeca su puna nevine ljubavi i milosti.

Djeca plaču i vrište.Molimo vas nemojte nam braniti ono što nam je od Boga Jedinog dato.

Niko ih ne sluša.Ljudi u skupocijenim plaštovima,sa dijamantnim prstenjem na ruci,koji su sami sebi zabranili pravo na ljubav, djecu na plameni krst pribijaju.

Djeca su uplašena i raspamaećena.Niko da im ruku pruži.Niko da ima savjet da.Roditelji im brane i hoće da ih se odreknu kada se djeci njihovoj ljubav javi.Zaboravljaju da su bili mladi.ne,ne zaboravljaju to.Njima je njihova mladost na isti način isječena iz misli,iz srca.Misle da to isto svojoj djeci trebaju činiti.

I onda se javi jedan nemušti nekrofil ,kome se odnos sa ženom gadio,kome je ljubav bila izlika da iznese gnoj svoje duše i da sve nevino i lijepo uprlja blatom i krvlju.I  ta individua pošalje ,u misli dvoje nevine djece,kojima nije pojma šta im je raditi ,čežnju za samoubistvom.

Nizom nategnutih situacija,vokabularom i mislima  autistične djece od dvanaest godina splete paučibastu porku na jkojoj nastaje mit o dvoje djece što odlaze u besmislenu smrt.Glupo da se  gluplje ne može  osmisliti. No zapad “kolijevka civilizacije” zahvaljujući Vatikanu ne zna za bolje i sjedne i puši.Tompus,kubu ili havanu.Sasvim je isto.

On je sretan.Misija je ispunjena.Još jedna morbidna gadost je ispričana.Djeci nije data mogućnost da zastanu i razmisle.od tada je rigidni svijet zapada utemeljio tu sablažnjivu smrt za sinonim ljubavi.kakve li ordinarne gluposti.Samoubistvo ma koliko mučno ili bolno bilo nikada ne može slaviti smrt i biti njen sinonim.

Ljubav i život su sasvim nešto drugo. Oni su prelijepi i svjetlosni da bi se blatili nekim nepromišljenim glupim i trivijalnim činom.

Prva mladalačka ljubav ne znači obavezno i ljubav života.Ako i znači,život treba i dalje  živjeti.Radi te čiste ljubavi i prelijepih sjećanja i snova koje nosi.A tu je uvijek prisutna  nada. Nada  u neku novu , možda jasniju i ljepšu ljubav.A biće ih mnogo.I sve su one prave ljubavi,barem u trenucima kad se dešavaju.Zbog toga treba slaviti ljubav i život.I uvijek,svakodnevno i bez prestanka se moliti Bogu jedinom na Svjetlosti, Ljubavi i Milosti kojom nas obasjava.

Romeo i Julija su su samo jedna karika u prljavom lancu bulažnjenja i grozomornosti čovjekomrsca i književnog ubice i ubice književnosti Vilijama Šekspira.

 

Oliver Dragojevic – Nocturno / Song – Lyrics

 

Ne dam vjetru, ne dam nikom

da te prati, s tobom dise

da se kiti tvojom slikom

tjeram vjetar, tjeram kise

 

Svatko nosi svoje breme

i u srcu ljubav sklanja

podji spati, vec je vrijeme

budi dobra, lijepo sanjaj

 

Ne dam vjetru da te dira

ne dam kisi da te kvasi

samo noc nek tiho svira

samo vecer nek te krasi

 

Sve ce zvijezde s tobom leci

pune tajnih putovanja

prije sna ti moram reci

budi dobra, lijepo sanjaj

 

Sve ti mogu nocas dati

sve sto kriju obecanja

tiho biju nocni sati

budi dobra, lijepo sanjaj

 

Fataljist – Igrokaz 3.Marta / Ožujka 2018.

 

 

Danas je Utorak   3.Mart / Ožujak 2020.

Dani su se naštelili na 61  otfikarena  nasuprot 305 takarli dana koji vrebaju u zasjedi.

 

Danas smo poetski raspoloženi.

Pričaćemo vam jednu kratku štoriju o fatalisti.

Zapravo uvijek smo bili u dilemi da li su fatalisti ikad  razmišljali o ekologiji.

A kada insan  razmišlja ,kažu to je filozofija ili bitak.

Glupaci. Pojma oni nemaju.

Čista filozofija je kada čovjek razmišlja o ničemu.

Pun mu mozak ničega.

Ma kakva filozofija?

Nirvana!

 

Da vidimo,

 

Fataljist  ili ekolog

 

Nekad , je'nom neki  čovjek ispod jednog drveta ,sjeo na travu naslonio se na drvo

da predahne.

 

Malo umoran bio i zalego.

Kako zalego  namah zaspao.

Kako zasp'o tako usnio.

 

Sanja listove  mnogo lišća kako pada , sve više  po njemu pada ,na njemu se skuplja ,

pa ga zasipa.

 

I sve više  i još više.

Zatrpavaju ga i pretrpavaju.

Guše ga  nema vazduha

 

Prolaznici vide čovjeka kao se grči i batrga.

Jedan od dobrih ga prodrma:

Da li ste dobro?

 

Dobro sam,

Ja fataljist,

kak bi rekla filjozofi.

 

U redu je biti fatalist,

nisu filozofi što su nekad bili,

ne treba im vjerovati.

 

Ja fataljist,

kak bi rekla fillozofi,

ništa loše.

 

Dobro kad rečeš,

tješi Dobri,

nije to ni tako loše.

 

I nije plaćaju me za to.

Usta fatalist uzme šiljak polegnut u travi,

i nastavi raditi svoj ekološki posao

 

Što bi poete rekle:

-Bolje biti fataljist nego hanefija.

U prevodu:

Kuku hanefijama, pocijepali se u vjeri, haman – taman  dostatno za pržuna.

Kemal Monteno – Davore / Song-Lyrics

 


Nijedno ne prodje vece
a da o tebi mi ne pricamo
za tebe palimo svijece
i tvoje pjesme svi zapjevamo

Davore, Davore
prazni su dani bez tebe
jer bio si lijek
sto blazi bolove

Kako da kazem ti hvala
jedino pjesmom ja znam i mogu
a ona pjegava mala
za tebe sada se moli Bogu

Davore, Davore
cujes li te andjele
sto pjevaju moju
pjesmu za tebe

Davore, Davore
cujes li te andjele
Davore, Davore
cujes li te andjele
sto pjevaju moju
pjesmu za tebe

Moj Davore