Pred ponoćna Galerija Bosna zemlja Božije milosti

 

 

Paralele

 

vizija   Cvijetni tepih

Vizija                                                                                         Cvijetni tepih

 

velovi grada čednosti  

Velovi grada čednosti                                                        Plavetna svjetlost

 

krajolik nad modrom rijekom   Krvava trešnja

Krajolik nad Modrom rijekom                                                      Krvava trešnja

 

bjelavski konzilij 2  Plišani krajolik

Bjelavski konzilij                                                                  Plišani krajolik

 

Duše umrlih  Milost

Duše umrlih                                                                            Milost

 

Vali luduju  Snovi lelujaju

Vali luduju                                                               Snovi lelujaju

 

Ciganska noć    Purpurno nebo

Ciganska noć                                                                 Purpurno nebo

 

Centofilija         Ramovi za slike mojih ljubavi

Centofilija                                                                              Ramovi za slike mojih   ljubavi

 

Tatjana Lukić – Strah – od studeni

 

za sna vjerno sričem molitvu

 

-neka se pokrenu zidovi

neka se okrene okon izjutra istoku

 

u horu me prati ledeni lepet gugutki

i zvonjava rasplakanog stakla

 

zaigraju zidovi – razdržljivci

vrtoglavo

pred zoru su smoreni

za isto mjesto zakuju

i razliježu plač

 

po snu jedino pridošlo

-do postelje dopuzale smrzle ptice

 

o vreo vrat vješam ih u nisku

gugut im otkidam i prizivam san

Ja sam samo žena

 

 

 

 

  

 

   

 

Ne ljuti se zbog riječi što ih nekad kažem

Nakon teške noći sam umorna i snena

Ne čudi se zbog suza kad u tami plačem

Ili kad te ljubim

Jer ja sam samo slaba žena

 

Ne budi me zbog jutra, draže su mi noći

Šapat ili dodir, luda igra sjena

Ne trudi se da shvatiš, nikad nećeš moći

Čudna je to igra

A ja sam samo nježna žena

 

Ja sam žena

Žena što voli

Žena od soli

Strasti i boli

Ja sam samo žena koja tebe snije

 

Ja sam žena

Žena od tuge

Žena od duge

Žena ne kao  druge

Ja sam samo žena a srce djetinje

 

Ne traži da ti pričam baš sve moje snove

Možda čuješ laži kad izlaza nema

Ne žuri se da saznaš od jučer riječi nove

Ne pitaj ništa

zagrli me

Ja sam samo zaljubljena žena

 

Ne tragaj saznaš riječi o meni sve

Možda te zaboli ime

Teški su dani naše krhke godine ove

zato čuti i voli me …

Jer ja sam samo , ćarobna  žena

 

Céline Dion- Avec le temps / Song – Lyrics – Prevod na Bosanski jezik

 

Avec le temps

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

On oublie le visage et l'on oublie la voix

Le cœur quand ça bat plus

C'est pas la peine d'aller chercher plus loin

Faut laisser faire, c'est très bien

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

 

L'autre qu'on adorait, qu'on cherchait sous la pluie

L'autre qu'on devinait au détour d'un regard

Entre les mots, entre les lignes et sous le fard

D'un serment maquillé qui s'en va faire sa nuit

Avec le temps tout s'évanouit…

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

Même les plus chouettes souvenirs

Ça t'a une de ces gueules

À la galerie, je farfouille dans les rayons de la mort

Le samedi soir quand la tendresse s'en va toute seule

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

L'autre à qui l'on croyait, pour un rhume, pour un rien

L'autre à qui l'on donnait du vent et des bijoux

Pour qui l'on eût vendu son âme pour quelques sous

Devant quoi l'on se traînait comme traînent les chiens

Avec le temps va, tout va bien

 

Avec le temps…

Avec le temps va, tout s'en va

On oublie les passions et l'on oublie les voix

Qui vous disaient tout bas, les mots des pauvres gens

“Ne rentre pas trop tard, surtout ne prends pas froid”

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

Et l'on se sent blanchi comme un cheval fourbu

Et l'on se sent glacé dans un lit de hasard

Et l'on se sent tout seul peut-être mais peinard

Et l'on se sent floué par les années perdues

Alors vraiment, avec le temps on n'aime plus

 

 

Vremenom

 

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

Zaboravljamo lice i zaboravljamo glas

Kad srce  više  ne drhte

Nema se više šta reći

Morate to pustiti, jer  je lakše

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi,  sve prolazi

Onaj koga smo voljeli, tražili  na kiši

Onaj kojem smo čitali u pogledu

Između riječi, između redaka u zjenicama  očiju

Nježne  zakletve koje noću šeću ulicama

S vremenom sve nestaje …

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

Čak i najljepše uspomene

Sve izgleda čarobno

U galeriji, pretražujem staze smrti

Subotom uveče, kada nježnost odlazi sama po sebi

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

Onaj kome ste vjerovali i u najsitnijim stvarima

Onaj koji je nudio vjetar i nakit

Za koga bi  prodali dušu za nekoliko novčića

Ispred kojih smo se  mazili kao psi

Vremenom prolazi , i to  je u redu

 

Vremenom …

Vremenom se sve prolazi

Zaboravljamo strasti i zaboravljamo glasove

Koje šapuću  riječi siromašnih ljudi

“Nemoj se vratiti kući  prekasno,   nemoj se smrznuti  .

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

I osjećamo se kao bijeli  umorni konj

I osjećaamo se smrznuto u krevetu sudbine

I osjećamo se   usamljeni , usmaljeni kao slikari

I osjećamo se prevareni sa tim izgubljenim godinama

Stvarno,  vremenom ljubavi više nema

 

 

 

 

 

 

 

Zemlja – Ljepota koja mami suze

 

Malo je sretnika vidjelo zemlju sa prostorne distance.

Svi do jednoga se slažu:

-Zemlja je nešto javeličanstvenije što se u u ovom dijelu univerzuma može vidjeti i doživjeti.

 

Pored uzvišenih osjećanja , javlja se i tuga zbog toga što tako malo volimo , cijenimo i poštujemo

tu jedinstvenu  ljepotu koja je ljudima od Milostivog darovana.

 

Astronaut, Ron Garan, podijelio je svoju fasciniranost  viđenja Zemlje iz svemirske  perspektive  :

“Vrijeme je stalo, a ja sam ostao preplavljen emocijama gledajući Zemlju,

tu očaravajuću, krhku oazu koja nam je data i koja štiti sav svoj život od okrutnosti svemira.

Odjednom me obuzela tuga.”

 

 

Zato, pogledajmo snimak i iako većina od nas neće imati priliku vidjeti Zemlju na ovaj način,

najbitnije   da shvatimo da je to jedini planet koji  možemo zvati svojim  domom

i vjerovatno jedina Zemlja  u poznatom univerzumu  koja  je ,

sa Božijom Milošću , ponudila prelijepo  utočište , dom i sigurnost ,

jednom luckastom i čudnom  biću kao što je čovjek.

Olivera Katarina – Svu noć je padao snijeg / Song – Lyrics

 

 

Uzburkano Noćna svjetlost  Snježni san

 

 

Svu noć sam tebe snila,

svu noć je padao sneg,

tiho, tiho, tiho,

na kolibu i breg.

Sad gledam sivu zoru,

sad skoro sviće dan,

a tebe, dragi, nigde nema,

sve je bio san…

 

Kroz brda i planine,

svu noć je vejao sneg.

Ti me grliš nežno,

sav zadihan, i bled.

Sad gledam sivu zoru,

i skoro sviće dan,

a tebe, dragi, nigde nema,

i sve je bio san…

 

Proleće sam snila,

i toplog Sunca zrak.

Milovanja nežna rasteraše mrak.

Sad gledam sivu zoru,

sad skoro sviće dan,

a tebe, dragi, nigde nema,

sve je bio san…

Dotična

 

Nekada nas neke riječi zadeveraju.Ne možemo ih otkačiti iz malog mozga.

U zadnje vrijeme se sa nama druži dotična.

Ta dotična ima dotičnu.

Kako  ne bi prijateljovao sa dvije dotične.

Možda iskrsne još koja.

Lijep ovaj izraz dotična. Za svašta se može upotrebiti , a mere biti i svašta može označiti, značiti, i progutati..

Nama mahalašima ona znači samo jedno. Jedna ,  uh  jedina.

Nije boni Drina, kako vam to može pasti na pamet?

Ima Drina i Drina, i krivih i pravih i krvavih i pušačkih.

Dobro i ova naša dotična , jedna , ah  jedina ,mere biti ista taka.

Ima ona milje i milje velova. I okukasta, i kriva, kristalno čista i krvava.

Može biti i pušačka. Recimo uzme Drinu ili neki cigar i zapali. Nisu ljubiteljice   tompusa , guši ih ,  i pritišće. Skoro im suze na oči izlete. Prvine. Ali ako treba , navikne se i mere i to. A bome, poslije ne mere bez toga. Ni slučajno, inače presvisne.

Takva vam je ta dotična. Viskoko kvalificirana in premazana svim mastima. Ma može i maslom , što ne more. Ne mere je čovjek ni za vrat ni za noge spotači.

A i kako bi?

Nema ni vrata ni noge .  Krije ih ko zmija . A fakat je ponekad i prava zmija ljutica. Tada neko mere stat i plakat. Ili zaleć i plakat, ako mu je tako udobnije. Ni kobra joj nije ravna . A ponekad je ne'moš ni stić.

Neki je ne stignu čitav život. A hadumi i anamo oni bježe od nje k'o od antikrista. A upavo  su oni drugovi antikrista i antikristove rezidencije,pržuna.

I ta dotična mirom miriše. Kad je mirna. Kad je belajsuzluk spotakne, tukne ko tuknuta tuknutica. A šta'š, ne m're se brez nje. Slatkica se rodi ,uvijek slatkica ostane. Ko baklavica ili ružica. I valja je dobro zaljevati i svako malo nafajtati. .I češće , nego svako malo. Stalno. Jel’ ko neko plaho slatko ili nije.

Izvoljeva prečesto, pa joj htio ne htio moraš prihelvtati  neku tulumbicu , da joj ne bude neobično i nelogično. Ne voli zjapiti na prazno.

A to je i veoma korisno, i to obostrano. Kad baklavici prihevtaš tulumbicu, onda se one ne bi nikad razdvajale. Stalno  se družile i zalijevale jedna drugo. Toliko su obzirne.

Samo, tulumbice su uglavnom malo krhkije i vazda zaplate.

Svako malo dotična je izbaci iz svog miljea. Tada je nazadovoljna , i   nimalo obzirno joj prigovara, što je ponekad  malehna, mekana i gnjecava ko pamuk i da prebrzo razmišlja, odnosno završava. Misli  ; dakako. Vi ne mislite da slatko  misli.  Mi smo u dilemi. Za tulumbicu nismo sigurni, kažu da mozga nema, ali dotična baklavica je jako pametna.

Neće vam ona primiti na konak bilo kakvu tulumbicu. Jok. Prima samo podobne.Čvrste i izdržljive i one veće. Niko ne voli gnjecave , mehkane i malehne tulumbice.

Evo, najiskrenije volite li vi dotične ?

Ma, ne pitamo vas. Šta se barkate tamo gdje vam nije mjesto? Pitamo one koje se razumiju u tulumbice. One što su dotičnim najbliskiji rod.Jah mater i babo.

Po pitanju entiteta baklavice su samohrane. Tako se rode. Samo se hrane i dotiču, jer su dotične.

A sada muče. Ne smiju pred vama . Kažu ureziliće vas , ako lanu ije'ne.

E kad je tako i mi za danas završavamo filozofiranje  o dotičnim.Vrlo nerado. Ne možemo se nikad , ni šale radi,  tako lako odvojiti od nje. Nećemo reći zašto.

Ali danas moramo. Naprasno. Da vas ne urezilimo. Fini smo mi. Ne lajemo  i ne psujemo. Svakako ne pred i sa ženama.
Meremo još samo u dvi – tri  riči  objasniti otkut  to ime, dotična.

Ma to vam je sasvim jednostavno. Dotična se voli doticati van svake razumne  pameti. I u tvrdo i u meko,i u krivo i u pravo , i sridu . Na volju vam , a njoj paše sve , samo neka je hejbet doticanja.

A možda niste ni skontali o čemu pričamo. To će ponajprije biti. A i ponajvamjebolje da je tako.

Što bi poete rekle:

Kokuz vazda baksuz.

U prevodu:

Kod mnogih se nema šta svoditi ni prevoditi.Kokuzluk. pa kokuzluk na kokuzluk.Nije bitno od čega je kokuzluk.  Ovo mi zbog onog treća sreća.Kod onih drugih pljačka na pljačku,pa baksuzluk. I mehke tulumbice. Nismo mi krivi. Oni dodali h u svaku drugu riječ i u riječnik ubacili .Da se neprimjeti ono što se iz aviona vidi. Bajate  i vehte im tulumbice.

Nije da im sihire bacamo;mi to ne znamo i ne bi učili. Oni sami sebi i sihire, i poganluk i pržun i svu bijedu svijeta na vrat kače. I pušu u uzlove. Džaba im trezori i trezorska kahvenisanja. I majčine vreće sa narodskim blagom.

Tako vam se kolo sreće okreće.Red pljačke,možda se uvali još jedan,ali obavezno slijedi red baksuzluka i gnjecavih tulumbica.

Hajd u zdravlje , što bi rekla jedna  simpatična gospodična.

I neka vas svaki  dan sačuva naših igrokaza.

 

Indexi – Ispili smo zlatni pehar / Song – Lyrics

 

Krajolik izvora Modre rijeke Magla i iskrice Modra rihjeka brod ljubavi Padina

 

 

Ispili smo zlatni pehar

 

Zašto me zoveš u sutone blage

S obala davnih još i sad

Tamo daleko sa izvora mojih

Stiže do mene tvoj glas

 

Zašto te sanjam u trskama nježnim

Kraj usnule vode stojiš ti

Peharom zlatnim domahuješ meni

O, dokle ceš sa mnom tako ti

 

Ispili smo zlatni pehar ljubavi i sna

Idi, idi sada, tu više ničeg nema za nas

Ispili smo zlatni pehar, ispili do dna

Idi, idi sada, tu više ničeg za nas nema, nema ničega

 

A bilo bi ljepo sad vratit se tebi

I poći daleko od svih

Biti još dječak, vitak i sretan

Na izvoru opet biti vir

 

Volim tu prošlost i neću da volim

Zato te molim idi sad

Ova se ljubav ponoviti neće

Al ce doci nepovrat

 

Ispili smo zlatni pehar ljubavi i sna

Idi, idi sada, tu vise niceg nema za nas

Ispili smo zlatni pehar, ispili do dna

Idi, idi sada, tu vise niceg za nas nema, nema nicega

 

Ispili smo zlatni pehar ljubavi i sna

Idi, idi sada, tu vise niceg nema za nas

Ispili smo zlatni pehar, ispili do dna

Idi, idi sada, tu vise niceg za nas nema, nema nicega

Idi, idi sada, tu vise niceg za nas nema, nema nicega

 

 

 

Bleki – Moja žena

nesalomljiva-krhka-ruzadjetinja-strastraznjezeno-srce

 

povratak-stvarnosti    progone-me-zenske-oci-i

 

 

   tisucu-velova-jedne-zene

Djeca kao djeca

jedanaest ili sedamnaest

nestašna u sve šesnaest

a su žene

varljive i nestalne

k'o lati nježnog cvijeća

crvernilom orošene

milostive i vječne

neko reče kao vino

nema pojma

vino kao i so

obljutavit zna

 

 

moja žena

Bijela dama

labudica nevina

krhka kao bijela ruža

i muzika

što od iskona u srcu

biva crvena

zna

a Tišina i sni

tango plešu

na dnu oceana