Pred ponoćna Galerija Bosna zemlja Božije milosti

 

 

 

Moja zemlja

 

Bosna   Čednost

Bosna   zemlja Božije milosti                                                    Čednost

 

Zora na Zemljom Božje milosti                          nebo zemlje božje milosti

Zora nad Bosnom                                                                         Nebo  Bosne

 

 

Bosna zemlja božje milosti 2  Svjetlost

Bosna                                                                                  Svjetlost

 

Izvor Modre rijeke              krajolik nad modrom rijekom

Modra rijeka     izvor                                          Krajolik nad Modrom rijekom

 

Postojanost  Nebeska raskoš

Postojanost                                                                  Nebeska raskoš

 

Sanjajući milost  Zegonetka

Sanjajuća milost                                                                 Zagonetka

 

Vodopad ljubavi  Neminovnost

Vodopad Ljubavi                                                               Neminovnost

 

Zlaćano Sarajevo Grad čednosti  Hala ti Gospode

Zlaćano Sarajevo Grad čednosti                                             Hvala ti Gospode

 

Danilo Kiš – Anatomija mirisa

Odoratus impedit cogitationem
Sv. Bernar

evo
od čega je načinjena
samo jedna unca parfema
sa zvučnim imenom

od 9500 jasminovih
cvetova iz francuske
od 4800 ruža
takođe iz francuske
od osamdeset ruža svirepo umorenih
žeđu
u pustinjama maroka

od cveta jedne vrste perunike
koja uspeva isključivo
na plantažama blizu firence
gde su podignuti čudovišni
krematorijumi i gde se
koriste sunčane peći
da se iz cvetova iscedi
priznanje

najzad od trideset i pet fabrički
proizvedenih aromatičnih
hemikalija
koje se radi ravnoteže razmešaju
čas na jednu čas na drugu stranu
i drže na okupu duše
svih cvetova
pristrasnih
i međusobno netrpeljivih.

Bleki – Djeca ili grlice

 

 

Nekad ti se posreći

a ti malo imaš veze s tim

tek zov prirode

rodi ti se dijete

tić slatki

sreći nikad kraja

jer i grlica je tu

 

zbog tog tića

te grlice

zbog te djece bedara tvojih

utkane u pore života

počinješ da shvataš greške

 

i sve one grlice male

ona ili one

svjejedno je

što ostavljale su ti slatku

punoću tragova

duboko usječenu u grudi

ordenje okačeno u nutrini bola

da samuje i vrišti

 

što se desi srcu to ostaje srcu

zauvijek ili barem do groba

što se duši desi to ne ostaje u duši

rastače se po Univerzumu

iza poslijednjeg sna

 

Arabeske – U dergjahu srca moga / Zadivljujuća Milost / Song – Lyrics

 

Sunce more miluje     Naša čežnja   Moj univerzum

 

U dergjahu mog srca

 

U dergjahu mog srca

u dergjahu mog srca

jedna r'jec, imam kuca

la ilahe illellah

 

Sto je vise govorim

sto je vise govorim

za njom vise ozednim

la ilahe illellah

 

Vali mora zelenog

vali mora zelenog

kriju skoljku srca mog

la ilahe illellah

 

Nikom ne dam horove

nikom ne dam horove

stono prave grozdove

la ilahe illellah

 

Niko vidjeti nece

niko vidjeti nece

sedef kako se mece

la ilahe illellah

 

Niko saznao nije

niko saznao nije

grubi oklop sta krije

la ilahe illellah

 

Junus-Dzemal govori

asik-Dzemal govori

dok u njemu krvca vri

la ilahe illellah

 

Jedan Allah jedan je

jedan Allah jedan je

nema vece istine

la ilahe illellah

 

Slava Gospodu

 

 

Ja Jesam , Vječni i Živi je Jedan.

Apsolutan i savršen,

Vidljiv po svojim djelima , tajan po svom biću/bitku.

 

Svako razmiušljanje mimo toga je bogohuljenje.

Ko smo mi da iznosimo sitno šićarđijske razmišljanja o znanju

koje nam nije dato?

 

Izvinjavam se ateistima,bogohulnicima,nevjernicima, idolopoklonicima, licemjerima,

neznalicama,…

 

Njima je Milostivi Bog “dozvolio” da imaju svoja „mušljenja“ i polemišu.

Tko smo mi da im kritike damo ili zamjeramo.

 

Svi ćemo biti obilato nagrađeni.

 

Alelujeh i Amin

Stađuni , stađuni lipi

Stađuni , stađuni lipi

 

Jesenja fantazija

Jesenji opus I

;

Ah , to proljeće

Proljetni opus II

Svileno ljeto

Ljetni opus II

Zima

Zimski opus II

**

 

Lijep je, sunčani dan. Jesenja zima došla na svoje. Biće i kiše, u planinskim predjelima i snijega.

Čini se, sve se pobrkalo.

Mi volimo sva godišnja doba i kada su ona u svom elemntu.Ali mi naopaki ka'ki jesmo, nama sve jedno koji je vakat i zato ćemo malo lamantirati o birvaktile stađunima.

Recimo, ko je vidio jesen a da u njemu jagode blistaju ,a ljubičice nježnošću mirišu krajolike.

Jesen je da jabuke i kruške zriju. Nekada je bilo da njen dragi ide u armiju.To je značilo čim se vrne eto svadbe,eto takarli dana opet u neku jesen.Dragu će armijati.Ko mu kriv što se mangi igra.Šta će draga raditi – njena stvar.

Jeseni su za svadbe, i tako to. Za duboko oranje. I brazde. I sve što uz svadbe ide. Kaže Sveta knjiga: vaša žena je vaša njiva. Mi dodajemo i voli duboko oranje. Kako neće voljeti. To je osnov plodnosti i života.Bome i ljubavi.

Proljeća za buđenje života i sve je u cvijeću , beharima i mirisima. Sve oživi i sve se uzbiba.Krajolici miriše na ljubav. Oni donesu tu čuvenu, jedinstvenu, veličanstvenu , uglavnom neponovljivu ljubav. Bude i bolnih. Neka , ako nema boli znači nije se ni voljelo.Jazuk.A ako se voljelo bilo je i takarli dana.

O ljetu se sanja, jer trava je narasla, miris pokošenog sijena je tu, da se valja u njemu i kupa u suncu. A ono sunce i valjanje? Pa udari sunčanica počesto. I zaboravi se insan.A kad se zaboravi, eto novog života. Ne odmah. Ima određeni vremenski period kroz koji i priroda i insanka postaju bremeniti.

A šta ste vi mislili, sunce vas mlatne u čelenku, vi se zaboraviti i da nema poslijedica. Ne mere to tako. A poslijedice su lijepe i željene. Neke i nisu. Na prvi mah, ali se prigrle.

Djeca su najljepše i najnježnije u ljudskim životima. Čedna i bijela kao zima.

A i ta zima. Hladna je i lijepa. Tjera čovjeka da se grli i stišće, da se zagrije. A kada se zagrijava krv uzavrije i onda zna se ,šta triba radit da se malo insan rahsladi.Recimo,igrati se malo kamare.Znate ono , treba posteljinu na kamaru pa u seharu. A kamara ima raznih i zadušnih i uzdisajnih.

Te dušeci, te šilteti , te svilene plahte, minderluci ,a napose i meki jastuci. Jer ako je zima, treba grijanje pojačati.Najlakše jastučenjem, a mere i dušečenjem. Kako je to zabavno , a i …

Lijepa nam ova godišnja doba, svako. A ljudi izvoljevaju.

Neko voli ovo , neko ono godišnje doba.

U nekima – u zemlju propadaju, neka mrze i najrađe bi da ih nije.

 

A ljubav gospodo?

A grijanje i veljanje?

Šta sa pupanjem i bibanjem?

Šta sa zrenjem i dubokim oranjem?

Vi bi i to da preskiočite sa godišnjim dobom koji ne volite.

 

Mislimo da niste svjesni šta ne volite.

 

Što bi poete rekle:

Mnogo toga nije volio, pa je zaboravio vrbopuc.

 

U Prevodu:

Samo jednom se živi, a vrba hejbet i svako malo pupaju, i aminovano pucketaju.

 

 

 

 

 

i po mahalski:

 

 

 

Takarli nam bili svi stađuni lipi.

 

 

Miladin Šobić – Od druga do druga / Song – Lyrics

 

Ref.

Od druga do druga

od drage do drage

od grada do grada

provodim vijek

Rasut u komade

vezan samo pjesmom

sebi i zivotu

trazim smisao i lijek

Ref.

Sa mukom pod rukom

trazimo nadu u padu

a gadja me aplauz

gadja me smijeh

Ponekad mislim na ono vrijeme

svi racuni kad se svode

i kad sunce mirno zaspi

kad presahnu moje vode

Tad cu morat’ i ja stati

mozda i ja u kafani

uzalud cu pjesmom zvati

da se vrate ovi dani

Ref.

Nena Ivošević – On je sam / Song -Lyric


Čežnja   Zvijezdice  Zima  Mali princ

On je sam

 

Ova hladna noć

svuda samo mi

jedan čovjek sanja jedan san

sanja jedan san

 

on je sam on je tako sam

a nema  nikog da ga tješi

da mu šapće nježne riječi

jer je dalek njegov dom

dalek njegov dom

 

zvijezde su visoko na nebu svom

ne znaju o bolu tom

ne znaju o tom

da veče gasi kapi kiše

on ih neće gledat više

samo sanja njihov sjaj

sanja njihov sjaj

 

Ova hladna noć

svuda samo mi

jedan čovjek sanja jedan san

sanja jedan san

 

on je sam on je tako sam

on nema  nikog da ga tješi

da mu šapće nježne riječi

jer je dalek njegov dom

dalek njegov dom

 

zvijezde su visoko na nebu svom

ne znaju o bolu tom

ne znaju o tom

da neće noćas niko doći

da mu sklope snene oči

jer je dalek njegov dom

dalek njegov dom

 

Ana Ahmatova – Pjesma poslijednjeg susreta

Studen mi je pakla grudi takla.
Korak se u laku dao drhtavicu.
I ja na desnu ruku sam namakla
S leve rukavicu.

O, koliko ovde stepenica ima
A ja sam verovala — tri.
Šapat jesenji među klenovima
Prošumi: „Umri sa mnom ti!

Varljivost života sreću mi zakrili.
Prevrtljiva sudba nasmeja se zlobom“.
Ja mu odgovorih tiho: „Mili,
Meni, takođe. Umreću sa tobom“.

O poslednjem pesma to beše susretu.
I ja pogledah na sumorni dom.
U spavaćoj sobi, ko na drugom svetu,
Gorele su sveće ravnodušno za mnom.

* * *
Ukrašenim tuk’o me kaišom
Moj muž — do modrica tela
Zato što ti sa prozora krišom
Motriš. Svunoć u vatri sam bdjela.

Sviće. I nad modrom kovačnicom
U kolute dimčić se izvio.
A ti sa mnom tužnom sužnjačicom
Opet nisi — opet nisi bio.

Ja sam tebi, uz ranjenu dušu,
Sudbu-muku prinjela na dlanu,
A možebit ti voliš plavušu,
Riđokosu milu, nasmijanu?

Ja ne umijem skriti jauk pijani.
Srce tuži, u duši bol grsti.
Tanki zraci, ko sablasni prsti,
padaju na čaršaf nezgužvani.

* * *
Da mudro živim već sam naučila,
Gledajuć’ u nebo i moleć’ se bogu
I da dugo skitam da bih izmučila
I nemir duše i dušu ubogu.

A kada u dolji vetar prene čičke,
Grozdovi rjabine sviju se po plotu,—
Ja veselo slažem mozaik-kamičke
U pjesme o divnom prolaznom životu.

Vraćam se. Tople dlanove mi liže
Baršunasti mačak, preduć natenane,
I jarki se oganj razgorjeva, striže
Nad vodom iz modrih dimnjaka pilane.

Samo tišinu cepne iznenada
Krik rode koja već slijeće na krov.
Ako na vrata pokucaš sada —
Neću čuti tvoj zov.

* * *
Sahrani, sahrani, ti vjetre, mene.
Najbližih mojih na pogrebu nije.
Okolo mrtvih već lutaju sjene,
I disanje je zemlje potmulije.

Biće moje bješe slobodno i žedno
Ko i ti i htjede još životne muke.
Pomiluj, vjetre, ovo tjelo ledno
I prekrsti mu u njedrima ruke.

Zatvori na njemu ovu crnu ranu
Pokrovom tkanim od večernje tame.
Naredi sutonu plavome, svečanu
Da nada mnom čita tihe psalme.

Da bi bilo lakše osamljenoj meni
Sna poslednjeg zgasit’ buktinju goruću,
Šumite svom snagom, visoki jaseni,
O prolleću, o mome proljeću

Studen mi je pakla grudi takla.
Korak se u laku dao drhtavicu.
I ja na desnu ruku sam namakla
S leve rukavicu.

O, koliko ovde stepenica ima
A ja sam verovala — tri.
Šapat jesenji među klenovima
Prošumi: „Umri sa mnom ti!

Varljivost života sreću mi zakrili.
Prevrtljiva sudba nasmeja se zlobom“.
Ja mu odgovorih tiho: „Mili,
Meni, takođe. Umreću sa tobom“.

O poslednjem pesma to beše susretu.
I ja pogledah na sumorni dom.
U spavaćoj sobi, ko na drugom svetu,
Gorele su sveće ravnodušno za mnom.

* * *
Ukrašenim tuk’o me kaišom
Moj muž — do modrica tela
Zato što ti sa prozora krišom
Motriš. Svunoć u vatri sam bdela.

Sviće. I nad modrom kovačnicom
U kolute dimčić se izvio.
A ti sa mnom tužnom sužnjanicom
Opet nisi — opet nisi bio.

Ja sam tebi, uz ranjenu dušu,
Sudbu-muku prinela na dlanu,
A možebit ti voliš plavušu,
Riđokosu milu, nasmejanu?

Ja ne umem skriti jauk pjani.
Srce tuži, u duši bol grsti.
Tanki zraci, ko sablasni prsti,
padaju na čaršaf nezgužvani.

* * *
Da mudro živim već sam naučila,
Gledajuć’ u nebo i moleć’ se bogu
I da dugo skitam da bih izmučila
I nemir duše i dušu ubogu.

A kada u dolji vetar prene čičke,
Grozdovi rjabine sviju se po plotu,—
Ja veselo slažem mozaik-kamičke
U pesme o divnom prolaznom životu.

Vraćam se. Tople dlanove mi liže
Baršunasti mačak, preduć natenane,
I jarki se oganj razgoreva, striže
Nad vodom iz modrih dimnjaka pilane.

Samo tišinu cepne iznenada
Krik rode koja već sleće na krov.
Ako na vrata pokucaš sada —
Neću čuti tvoj zov.

* * *
Sahrani, sahrani, ti vetre, mene.
Najbližih mojih na pogrebu nije.
Okolo mrtvih već lutaju sene,
I disanje je zemlje potmulije.

Biće moje beše slobodno i žedno
Ko i ti i htede još životne muke.
Pomiluj, vetre, ovo telo ledno
I prekrsti mu u nedrima ruke.

Zatvori na njemu ovu crnu ranu
Pokrovom tkanim od večernje tame.
Naredi sutonu plavome, svečanu
Da nada mnom čita tihe psalme.

Da bi bilo lakše osamljenoj meni
Sna poslednjeg zgasit’ buktinju goruću,
Šumite svom snagom, visoki jaseni,
O proleću, o mome proleću