Bosna zemlja Božje milosti – Pred ponoćna Galerija

 

 

Srodnost

Udovička ruža  Rasuto srce

Udovička ruža                                                                     Rasuto srce

Podarite milost cvijeću   Ljubavna fantazija

Udjelite milost cvijeću                                                Ljubavna fantazija

 

Portret ubijene ruže  Rastanak i bol

Portret ubijene ruže                                                        Rastanak i bol

Podzemlje     Lice i naličje

Podzemlje                                                                                 Lice i naličje

 

Boje zrelosti    Usamljenik

Boje zrelosti                                                                                Usamljenik

krv 1    Ognjena zemlja

Krv  tri prsta                                                                      Ognjena zemlja

 

        Tama

Svjetlost i mumije                                                                                Tama

 

Pomračenje  Ledena pustoš

Pomračenje                                                                                 Ledena pustoš

 

 

Vislava Simborska – Cutanje bilja

Jednostrano poznanstvo izmedju mene i vas
ne razvija se najgore.

Znam sta je listic, sta latica, klas, sisarka, stabljika,
i sta se s vama dogadja u aprilu, a sta u decembru.

Iako je moja zainteresovanost neuzvracena,
nad neke od vas specijalno se saginjem, a pred nekim dizem nos.

Imam za vas imena:
klen, cicak, lijander,
vresak, venja, imela,
nezaboravak,
a vi za mene nijedno.

Nase putovanje je zajednicko.

Za vreme zajednickih putovanja razgovara se,
razmenjuju opaske o vremenu,
ili o stanicama minulim u zaletu.

Ne bi nedostajale teme, jer nas mnogo sta vezuje.

Ista nas zvezda u istom radijusu drzi.

Na osnovu istih zakona bacamo senke.

Pokusavamo nesto da znamo, svako na svoj nacin,
a i ono sto ne znamo slicno je.

Kako znam i umem objasnicu, samo pitajte:

sta je to gledati ocima,
zasto mi srce kuca

i zbog cega moje telo nema korenje.

Ali kako odgovarati na nepostavljena pitanja,
ako si uz to neko
za vas tako nistavan.

Siprag, sumica, livade i rogoz –
sve sto govorim je monolog,
i vi ga ne slusate.

Razgovor sa vama je nuzan i nemoguc.

Neodgodiv u uzurbanom zivotu,
mada odlozen za nikad.

harizma – značenje / Blekijev mahalski rječnik / pojmovnik

harizma (od starogrčkog chárisma: χάρισμα: ‘milost’, ili dobiven dar )

Dar, milost, iznimne karakteristike pojedinih ličnosti kojom izazivaju pažnju i privrženost drugih ljudi, ličnost koja snagom svoje ličnosti imaju veliki utjecaj druge i može ih motivirati i inspirirati , ličnost koja može pridobiti druge kao sljedbenike, bilo za pozitivne ili negativne svrhe, harizmatična osoba ima tri svojstva: osjeća snažne emocije, pobuđuje snažne emocije kod drugih ljudi, i otporna je na utjecaj drugih karizmatičnih ljudi.Pojam se često veže uz političke i vjerske vođe, ali i vojskovođe, državnike, vođe kultova i pokreta, pojedince iz javnog života , izuzetne ličnosti i sl

Bleki – Utihnu gitara

 

Utihnu gitara

nikad više u njihovim đardinima ne zasvira

 

Svirač kad htjede da je spusti

samo je odlepršala

svjetlucavi trag za sobom ostavila

svi je pogledom do neba ispratili

gubi se ali  i dalje svira

 

pogled vrnuše

u Malenu  pogledaše

zamalo ne vrisnuše

 

umorno dete se na ogradu naslonilo

san usnilo

blaženo  spava anđelu nalik

pjesnikove ljubičice nevinosti sanja

 

ukočena sleđena

mrtva se čini

 

dječak prst na usta stavlja

prilazi usnuloj

nježno najnježnije

i još nijansu nježnije

bestežinski

toliko je krhka bila

u ruke je prima

 

ona se meškolji

oko vrata  ruke mu svija

pribija se uz njega

sanja da poslijednji tango sa njim pleše

 

osjeća da sigurna je

ali ne zna da li je to tango amore

ili neki drugi zov ljubavi

niko je više ne može povrijediti

 

Jes’ kak’ ne!

 

on je nosi ka ljuljački

koja se sama njiše

malena osjeća

da sigurna je

to je ritam njihovog  Tanga Flamenga

 

ljuljačka se ukipi u jednom trenu

kad muzika poljubcu nagovještaj da

visi snažna i odlučna

ko ženina noga oko muškog tijela

svija se

odlučno drhti

kad joj njih dvoje prilaze

hoće da se poda

 

on  je kretnja blaga

ona zagrljaj mazini

nježnost sjeda

malena baš ko malo dijete

mu se u krilu meškolji

stišće ga i čvrsto ga grli

 

tango sad sporije suze lije

boji se djevojčica

da snovi ne odlepršaju

sve nešto isprekidano

nemirno diše i uzdiše

kao da jecaje i vrisak stišava

 

lice joj postaje jecavi korak  melodije

on joj kosu miriše i ljubi

misli još uvijek se osjeća na bebu

a tangom se krasi

 

ljuljačka se polako njiše i njiše

njih dvoje se miluju i miluju

i miruju i miruju

samo muzika  boli

 

on joj nešto šapuće

i spavaju i spavaju

muzika vrišti

 

on joj još uvijek nešto šapuće

i sanjaju i sanjaju.

0n prestaje da šapuće

i umiru i umiru.

 

Bože mili ta djeca zamiru?

 

muzika ne posustaje

ali se stišava

nije umorna

ali zna

sada su na redu

tišina i tajac

 

ptice će utihnuti

gledati u djecu što spiju

muzika vidi svi su utihnuli

 

iščekuju

da onaj demebel pita

hoće li ta milja denari

 

on je svoje gatanje zavšio

nimalo ih ne iznenađuje

većme razočarano kaže

da nije usnula

on bi je garant zvekno

jer tango flamenko je to

 

da savim sam siguran

da je to ona ista gitara

sada služi na ispomoć

da se njegovo srce ne skrši

bez otplesanog poslijednjeg tanga

 

zvuk gitare vuče me ko magnet

ja iskačem kroz prozor

 

Da šalim se.

 

još nisam zvizno

skoro

iako nije visoko

samo tri metra i kvarat

oprezno se spuštam

izvijam ruke i visim još sam elastičan

tango iskustva

 

i još sam u trećoj deceniji

njena poslijednja godina.

da visim i lahurim

lako se otpustiti

a opet i  čemu oprez

život je kratka

mila moja

kak bi rekla filjozofi

 

povjerovao sam

više  nikog nikog nemam da mi ruke pruži

da prisloni grudi i noge na mene

da nam srca otplešu poslijednji tango

 

nikom ne rekoh

još su mi mudraci šapnuli

da niko ne čuje

da me ne urezile

da me manje boli

Malena ti se sutra udaje

pa ti vidi šta ti je raditi

 

Bisera Velentanlić – Milo Moje / Song – Lyrics

 

 

 

Obnažena nevinost  Cvijetna dolina    Zaljubljene duše

 

Milo moje

 

Nikad više, milo moje, nikad više!

Nikad više onog leta,

nema zašto cvet da cveta.

Umrle su oči tvoje,

nikad više, gotovo je!

 

Plakati neću ja, milo moje!

Oko je prazno i slepo.

Sad jeste, zlo je, sve svršeno je,

a bilo nam je, bilo nam je lepo!

 

Sve je prošlo, milo moje, sve je prošlo!

Ničeg nema, sve se gasi,

nestali su oni glasi.

Umrle su reči tvoje,

sve je prošlo za nas dvoje.

 

Plakati neću ja, milo moje!

Oko je prazno i slepo.

Sad jeste, zlo je, sve svršeno je,

a bilo nam je, bilo nam je lepo!

 

Otišlo je, milo moje, otišlo je!

Moja prazna ruka vene,

nema tebe pored mene.

Umrlo je srce tvoje,

gotovo je, otišlo je!

 

Joj , glupaka majko mila – jakako, neg’ je zemlja ravna ( Dio drugi)

 

 

Blećci i levati se dofate digitrona i misle mogu sve izračunati.

U plićaku – ravnini vlastitog  uma ne mogu skontati ono što mi prostim okom vidimo.

Zamlja je ravna!

 

Ja kakva je doli ravna?

Da ja kriva, nahera, naopaka ili zakrivljena bilo bi nam belaj hodati.

Kako će boni drvo rasti ako je plodno tlo sa strane ili odozgare.

Hajd , reimo ,  ono to može  nekako. Bilje je to. Raste, ako se čovjek zapusti i iz nosnih i drugih šupljina.

Ali čovik ili hajvani brez krila  , na plafonu ili bočnim straniama .

Dajte da gledamo taj film.Isključujemo svijet žohara i sličnih  inkseta.

 

I oni nama zemlja je ravna.

 

Kako nije ravna kad planine uvis rastu. Neće valjda odozgo rasti i pasti hajvanima na glavu.

I insanima ako ih bude.

 

Ne misle oni o toj ravnoj zemlji?

Dobacuju pametni i učeni. Napriliku oni gmizavci što se zovu ilmije i oni što se kreću po zakonu  glagola kretati , kreteni.

 

Ma znamo mi o čemu oni misle. Ali oni ne misle , jer ne mogu misliti. Jer kako mogu misliti ako mozga nemaju.

I ako oni mogu čitav život ne misliti, zašto mi sebi ne m'remo dozvoliti pat minuta nemisliti.

Jedino smo zabrinuti ko je nosi na svojoj grbači:

Slonovi,kitovi, Atlant ( po starim Grcima) ili vakumirani mozgovi onih koji misle da je zemlja ravna.

 

Valja ova, narode?

 

 

 

Joj budaletina i licemjera ljudi moji

 

 

Jedan tvrdio , evo vam plate bijedo od 1050 Km.

Drugi garantovo evo vam plate jadnici od 1250 Km.

Treći med i mlijeko.

A vi im povjerovaste !?

Izbori prođoše.

 

Borci i invalidi ove godine još nisu dobili crkavicu od sadake. I ne znaju kad će.

 

A oni ko biva nešto garantovali  gladnom pučanstvu-raji-dunjalučanima berićet. a novine pune  kriminalnih dosijea njihovih stranaka i njihovih ljudi,rodbine i njih samih.Sve sama plajčka i kriminal. Teror i bezvlašće.

Od rata je prošlo 23 godine.Ti koji obećavaju trule mušmule su 30 ( trideset) godina na vlasti.

I sada im treba još samo jedan period,jedan mandat da narod počne jesti obećanim zlatnim kašikama.

Ah da , jedu oni čiji su očevi to obećavali i njihov porod,rod i prijetelji. I smao oni.

Drugima ne trabaju ni kašike i viljuške.

Dovoljne su im ruke da zahvataju iz kontejnera u koji obijesni i licemjerni plačkaši bacaju viškove pokradne hrane.

 

E sada se pitate zašto ono budaletine u nalsovu.

Pa eto,  budaletine su nego šta!

Svi oni koji misle da će im biti oprošten zulum koji protiv Boga Milostivog i naroda sirotog čine su budale..

Aha, kako ne.

Kazne su već počele na ovom dunjaluku.Zar ne vidite da su se od zlobe i poganluka izobličili da liče na životinje od kojih se i Bog Milostivi i sve njegove mesije,a  butum i svi iskreni vjernici zgražavaju. Liče na majmune i svinje.Tako im zapisano.

 

Možda se se čudite što ne pominjemo imena.

Ne pije vode.Stalno se obilježavaju / žigošu ko stoka, u svim mogućim monstruoznim i kriminalnim kompromitirajućim prozivkama ,ali obrazi od granitnih obloga bi prije popustili   i zacrvenili se nego pogana i pokvarena vlastela.

Uostalom svi znamo da zlo sa istih tronacionalističkih izvora i njihove čelne bagre dolazi.

 

Pa na volju vam i dalje za fukaru glasati i sami sebe u jaram roblja i okove kunta-kinte uvlačiti.

I još im pride sjedalicu okrenite , da zamuhuraju posao.

Pravo izbora.

Jadranka Stojaković – Sve smo mogli mi / Song – Lyrics

 

 

 

Sleđerni đardin Cvjetni valeri  

 

 

Sve smo mogli mi

Ref.

Sve smo mogli mi da je duzi bio dan

Da si naso ti za me malo vremena

Sve smo mogli mi, da si samo htio ti

Biti njezan kao nekada.

 

Kako naci put koji vodi to tebe

Kako naci mir kad je svega nestalo

Sve smo mogli mi, da si samo htio ti

Bit njezan kao nekada.

 

Nikoga nema u praznom  gradu

Ulice moje korake kradu

I ja kao sjena sad lutam

U tvome srcu padaju kiše

i sve se naše polako briše

 

Sve smo mogli mi da je duzi bio dan

Da si nasao  za me malo vremena

Sve smo mogli mi, da si samo htio ti

Biti njezan kao nekada.

 

U tvome srcu padaju kise

I sve se nase polako brise

Iz svijeta tvog.

 

Sto te nema, sto te nema

Kad na mlado poljsko cvjece

Biser nize ponoc nijema,

Kroz grudi mi zelja lijece

Sto te nema, sto te nema

 

Kad mi sanak pokoj dade

I dusa se miru sprema,

Iz srca se glasak krade:

Sto te nema, sto te nema

 

Procvijetala svaka staza

Ko sto bijese divnih dana

Po ruzama i sad prska

Bistra voda sadrvana

 

I u casu bujne srece

I kad tuga uzdah sprema,

Moja ljubav pjesmu krece:

Sto te nema, sto te nema

 

Postoji mala razlika imeđu stihova Alekse Šantica i ovih što nam ih dočarava Jadranka.Zbog toga osjećamo dužnost da vam predstavimo  izvorne stihove (treća strofa se razlikuje)

Aleksa Šantić – Što te nema

Kad na mlado poljsko cv'jeće

Biser niže ponoć nijema,

Kroz grudi mi želja l'jeće:

“Što te nema, što te nema?”

 

Kad mi sanak pokoj dade

I duša se miru sprema,

Kroz srce se glasak krade:

“Što te nema, što te nema?”

 

Vedri istok kad zarudi

U trepetu od alema,

I tad duša pjesmu budi:

“Što te nema, što te nema?”

 

I u času bujne sreće

I kad tuga uzdah sprema,

Moja ljubav pjesmu kreće:

“Što te nema, što te nema”…

 

Biseri bjelavskih mahala 451 * – 456 *

451*  Ako se mali um fukare , bilo kog profila , bavi pameću, svakim istupom se plitkoća velikog uma graniči sa maloumnošću. Tada se rađaju misli srazmejrne moždanoj  masi punoglavaca.

452* Kažu taki i taki red. Ako nešto dureš duraj do kraja.

453* Svaki kraj je dobar ,osim onoga koji je loš.

454* I djeca kao i stare ćuprije imaju sjećanja i dušu.

455* Fukara se rađa i biva fukara  do kraja života i pravi se da ne zna da je fukara.

456* Evo neki umisle da su mislioci, Sokrati na priliku.Ali oni ne misle , jer ne mogu misliti. Kako mogu misliti ako mozga nemaju.