Autor
Hajro Šabanadžović
Noćne iskrice Plamen na Orijentu
Sunčeva putanja Nevinost i krv
Vali i suton Violetna čipka
Iskrice u sunčanom danu Violetna šuna
Izvorište duginih boja Čarolija
No comments
Monthly Archives: April 2023
Jutro sa Blekijem – Bila su to tako beterna vremena
Bila su to teška vremena
bila su to neka vremena beterna i podmukla
bila su takva kakva se ne mogu zamisliti
oni neće oni ne mogu oni ne žele da misle
bilo je to tako kao da im neko srce namah sa grudima ščupa
još živi gledaju kako im srce u mašinu za mljevenje mesa stavljaju
okreću ručku krvavu i melju ga melju brzo najbrže
ono izlazi na drugu stranu
polagano vrlo bolno crvči
krvavo samljeveno visi ko ja'ko skuvani rezanci
posuti paprenim kečepom
čude se njih ništa ne boli nadaju se
smilovaće se sada i tijelo i kosti samljeti
ne ništa ništa osim boli koja počinje da jača
jok bolan ne da bol dušman lakoće
samljevenu masu poli sa litar tečnog azota
u potrgani torzo sve to vrnu
bilo je to tako kao da im dušu onaj balonćić mali
katil kliještima iz grla čupa pa na fakirski ležaj baca
balonćić padne i puf prospe se po asvaltu
svaki dan komunalci je spiraju auta gaze
nikako da nestane samo urliče
dok nebo ne spusti tišinu
dok price ne odustanu od safirli neba
dok cvijeće ne prestane da miriše
dok ezani ne preskoče sabah i ponoćku
da bila su to takva vremena
ne smiruju se i ne jenjavaju
ali život je prelijep
i oni samo nastavljaju da žive
čekajući da im se vrate sabah i ponoćke
Miroslav Antić – Dosadna pesma
Toliko mi je dosadno
da ne znam šta ću.
Kad izlazim iz škole
nakrivim kapu na levo oko
i pobijem se sa trojicom
bar da me vide devojčice.
Devojčice su smešna stvorenja
dugonoge,
okrugle,
pegave ili kratkovide,
mnogo lažu i ogovaraju
i pišu ljubavna pisma
koja mi stave pod klupu.
Meni je sve to dosadno.
Ipak pročitam pisma,
najlepše reči prepišem
– ako mi nekad zatreba,
a od onog što ostane
napravim papirne lađe,
napravim ptice,
slanike,
žabe,
ПЕЛАГЕЯ На Улице Дождик / Song -Lyrics- Prevod na Bosanski jezik
На улице дождик,
На улице дождик,
С ведра поливает,
С ведра поливает,
Землю прибивает.
Землю прибивает.
Брат сестру качает.
Ой, ли доля доля
Брат сестру качает.
Брат сестру качает,
Еще почает:
“Сестрица, родная,
Расти поскорее.
Расти поскорее.
Да будь поумнее.
Ой, ли лиха доля
Да будь поумнее.
Вырастешь большая,
Соберешься замуж.
Соберешься замуж
Во чужу деревню.
Во чужу деревню.
В семью несогласну.
Ой, ли лиха доля
В семью несогласну.”
Мужики там злые.
Топорами бьются.
Ой, ли горя доля
Топорами бьются.
А по будням дождь дождь.
По праздничкам дождь дождь.
Ой, ли лиха доля
По праздничкам дождь дождь.
На улице дождик
С ведра поливает,
С ведра поливает,
Землю прибивает,
Землю прибивает,
Брат сестру качает.
Ой, ли лиха доля
Брат сестру качает.
N aulici kiša
Na ulici kiša,
Iz vedra neba
Iz vedra neba
Zamlju pritišće
Zemlju pritišće
Brat sestru udaje
Oh, lij dole dole
Brat sestru udaje
Brat sestru udaje
On počinje:
“Sestro, draga,
brzo rasti
brzo rasti.
Da, budeš pametniji.
Oh, lij dole dole
Da, budeš pametniji.
Odrasti velika,
Nađi muža
Nađi muža
U selu igračaka
U selu igračaka
Porodica nesložna
Oh lij dole dole
Porodica nesložna
Muškarci temo zli
Tuku se sjekirama
Oh lij gore dole
Tuku se sjekirama
I radnim danima kiša kiša.
I praznikom kiša kiša.
O lij lij dole
I praznikom kiša kiša
Na ulici je kiša,
Iz vedra neba
Iz vedra neba
Zamlju pritišće
Zemlju pritišće
Brat sestru udaje
Oh , lij lij dole
Brat sestru udaje
Vladimir Solovjov *** Beskrilni duše
Beskrilni duše, zemljom opterećen,
ti zabavljaš sebe, bivši Bože…
Tek snom jedinim – opet, krilat, krećeš
uvis iz zemnih briga što se množe.
Nejasna lučo u blistanju znanom,
jedva si čujni odjek harmonije –
sveta pređašnjeg neugasiv zanos
unosiš opet pred dušu što snije.
Tek snom jedinim – al budan, za bdenja,
čekaćeš mučno ko pre da se splete,
ponovni blesak svetlih snoviđenja,
ponovni odjek harmonije svete.
Jim Morison – Jahači kroz oluju
Jahači kroz oluju
U toj kući smo rođeni,
u ovaj svet bačeni
Kao pas bez koske
i glumac bez role
Jahači kroz oluju
Ubica je na drumu
Njegov mozak podrhtava
poput žabe
Uzmi dug odmor
i pusti decu nek’ se igraju
Ako povezeš tog čoveka
Divna familija će umreti, jer
Ubica je na drumu
Mala, voli svog čoveka
Uzmi ga za ruku
i nateraj da shvati
Da svet zavisi od tebe
I da ćemo živeti večno
Moraš voleti svog čoveka
Jahači kroz oluju…
Bleki – Samo malo
Ja konj
Jesenja idila
Đardin nježnosti i ljepote
Trešnja u cvijetnjaku
Ljubav i fantazija
U snovima snovi
vrt jedan prelijepi
ima
trešnjom behara
jasminom miriše
djeva čudesna u njemu
dragog sniva
na bijelom konju doziva
mačka mazna
oko nogu umiljato
joj se mota
njam njam cvili
tila bi da papa
iz đardina dozvan dragi
na konju bijelom
dojaha
besidi usnuloj dobroti
vještica slatka
gladnica mala
neka papa
sa dalekih puta dojahah
papalinu san sanja
mora prava
daj i meni malo
ogladnih draga
bi
loše volje djeva
jer
ne ište dragi
po volji
njenoj
nakon dalekih puta
nemoj meni
ogladnih draga
daj i meni malo
il jedi il ne idi
zabrontula djeva
ma ajde ća
plavetnom nebu iskaj
zerice da ti da
eh
teška vrimena
djevo moja grintava
čovjek fin
uvijek skroman
jelo ište
a
pomisli
daj mi malo
mora “vještica” znati
zapovida
sve lipote njene
Pred ponoćna Galerija Zemlja Božije milosti
Autor
Hajro Šabanadžović
Istok Krajolik nad Sarajevom Gradom čednosti
Ljeto Maglica 1.
Maglica Mir i poljubac
Mreža Nijemi svjedoci
Oko u plavom Ona pod velovima
Ona spava Plamen nad Srebrenicom
Plavo Rekvijum
Ruža 2 Ruže i suze
Ruže 11. Ruže
T.S.Eliot – Oči koje poslijednji put u očima vidjeh
Oči koje poslijednji put u očima vidjeh
Na rastanku poslijednjem
Ovdje u snu kraljevstva smrti
Zlatna vizija opet se pojavljuje
i vidimo oči ali ne i suze
To je moja zla kob
To je moja zla kob
Što oči više vidjeti neću
Oči odlučne
Oči koje vidjet neću sem
Na kapiji smrti drugog kraljevstva
Gdje,kao i ovdje,
Oči požive kratno
Pa i suze brzo minužI rugaju nam se.
Bleki – Večeras u ponoć
Usamljena duša
Ponoćni velovi
Plavo i Nježno
Ljubavno lelujanje
Večeras u ponoć
suze će ti reći
a je to prazno vrijeme
kad život stane
i lebdi osmijehom tvojim
što srce boli
do slijedeće nulte noći
svaku noć
nula za nulom
dan za danom
uvik i zauvik
duša šapće ime tvoje
jube moja
dok usne ne zabole
odjekuju
krici tvoje nemoći
sjene izgubljenih ponoći