Autor
Hajro Šabanadžović
Nebeski vatromet Umilne boje ljeta
Modra rijeka i čarolija Ocean vri
Četiri godišnja doba
Bijeg od stvarnosti
Suton između oblaka Sleđeni vodopad – Zimska čarolija
No comments
Daily Archives: 20. Marta 2023.
Jutro sa Blekijem – Ona druga
Kad se sjetim kradenih večeri
Kapidžika što ključeva nemaju
Da ljubav može nepozvana ući
A se dva tijela dodirima more
Ukrala se ljubav moja davno
I još davnije nebeski puti njeni
Obrasli su bršljenom staze moje
Ne nalazim dodire ni tuge ni duge
Uvelo je đardinsko cvijeće i ruža
A samo suza moja treba kao eho
Da prcvjeta i sni Krhka ruža u čaši
Moga srca od kristrala i alema
Suze nemam ne nauči me ljubav moja
Testament mi ostavila da ona druga
Snene poljubi mi oči u dušu dirne
I nove suze ljubavi će da poteku
Zbignjev Herbert – Obala
Čeka na obali velike i spore reke
na drugoj Haron nebo prosijava mutno
(to uostalom uopšte nije nebo) Haron je
već samo prebacio uže preko grane
ona (ta duša) vadi obol
koji se kratko vreme kiselio pod jezikom
seda na zadnji kraj praznog čamca
sve to bez reči
i da bar ima meseca
ili pas da zalaje
Bleki – Nemoj prestati da voliš
ne reci nikad
ne mogu prestati da te volim
boli to mila
nikad ne prestaje da boli
ko Labudice ljubav
ko bol Krhke ruže
ko dodir Laneta
ko Tišina i sni
a se ne vraćaju
krhka proljeća
a dani svjetlucaju
blude za njima
život je prelijep
ko djevojčica što snije
prekrasne snove
kak bi rekel filjozofi
Marina Cvetajeva – Glad
Ako je duša rođena da ima krila,
šta će joj koliba i šta će joj vila!
Našto Džingis Kan, našto horda! Eto,
dva neprijatelja imam na svetu:
Dva sveta, al su blizanački sliti –
to su glad gladnih i sitost sitih!
Tagore – Ako me nikad ne budeš pozvala
Kad mojih stopala više ne bude
u prašini puta ovoga,
i skela bude redovno plovila bez mene,
kad budem kupio i prodao poslednji put,
i mojim odlascima na pijacu u zoru
i vraćanju kući u sutone bude došao kraj,
šta ako me se ne budeš sećala,
ako me nikada ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.
Kada prah bude prekrio strune mog instrumenta,
i gušteri se po mom dovratku budu verali,
kada vrt moj asketsko ruho odene
spreman za pustinju,
a korov zakrili vodu u mom bunaru,
šta ako me se ne budeš sećala,
ako me nikada ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.
Muzika neće ćutati u flauti života,
a sati će teći neprekidno brujeći.
Skele će biti pune, kao danas što su,
ljudi koji žele na drugu stranu da pređu.
Goveda će pasti, govedari će se igrati na livadama.
A šta ako me se ne budeš setila,
ako me nikad ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.
Ali ko kaže da mene neće biti toga jutra?
Ja ću se igrati u svim igrama onih što žive.
Imaću nova imena
i druge ruke da ljubavlju me vežu,
jer ja u svim vremenima postojim
i večito ću se na suncu kretati.
Šta onda ako me se ne setiš,
ako me nikad ne pozoveš
podižući pogled ka zvezdama?
Izostavi moje ime iz poklona
ako ti je ono breme,
ali sačuvaj moju pesmu.