Bleki – Spajalice i tango

 

 

Spajalicu zlatnu i novu
nađoh pokraj puta
ja sretnog li čovjeka
smješi se klovn
srce moje
sada možeš spojiiti  nebom
i   jednu ljubav moju

samo koju
likuje šatirani crvenko
ipak me tješi
znam tango plesati
i u snu i na javi
u oceanu tišine
i sa velovima vrelim

sada se lakše diše
treba ti  još samo malo
tisuću spajalica manje jedna
da spojiš usnule ljubice
i rasute damare svoje
sa dolinama nebeskih tišina


												

Puškin – Zimsko jutro

 

 

Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lisje,

A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni,

I sniski, trščani krov, u daljini gube se brezi

I kruže vidokrug tavni.

 

U selu vlada mir. Još niko ustao nije,

A budan petao već, živosno lupnuvši krilom,

Pozdravlja zimski dan i zvučnim remeti glasom

Taj mir u času milom.

 

Il’ kadkad samo tek zviždanje jasno se čuje

I težak, promuko glas. To lovac prolazi selom,

I brže mameći pse, poguren u polje žuri,

Pokriven koprenom belom.

 

Svuda je pustoš i mir. Noćna se kandila gase

A sveži, jutarnji dah, preleće doline mirne,

I šum se razleže blag, kad svojim studenim krilom

U gole grančice dirne…

 

 


												

Gina G – Ti Amo / Song – Lyrics – Prevod

 

 

Oblaci u predvečerje Sunčeva oluja Ludosti

Ti amo

 

Ti amo dove sei andato

Amore mio, amore mio

 

I remember when I saw your face

You caught me smiling, I had to look away

And I could not resist the promise of your kiss

Now, dream is all I do, of paradise and you

 

I wanna be where the sun is shining

Amore mio

I wanna have you there beside me

Amore mio

 

Now those lazy summer days

They seem so far away

Wherever you may go, ti amo

 

I remember sunsets on fire

Night of endless passion burning with desire

I close my eyes and I can see your smile

Sky is clear, the ocean blue, I'm in paradise with you

 

I wanna be where the sun is shining

Amore mio

I wanna have you there beside me

Amore mio

 

Now those lazy summer days

They seem so far away

Wherever you may go, ti amo

 

Take me back to where the magic is

Let me hold you in my arms under the stars

Rainy days and lonely nights

Only darkness there's no light

Without you in my life

 

Ti amo

I wanna be where the sun is shining

Amore mio

I wanna have you there beside me

Amore mio

 

Now those lazy summer days

They seem so far away

Wherever you may go, ti amo

 

 

Volim te

 

Volim te iako odlaziš

Ljubavi moja, ljubavi moja

 

Sjećam se kad sam vidjela tvoje lice

Uhvatio si me nasmijan, morala sam gledati  i dalje

Nisam mogla odoljeti obećanju tvog poljupca

Sada, san je sve što radim, od raja do tebe

 

Ja želim biti tamo gdje sija sunce

Ljubavi moja

Želim da si tu pored mene

Ljubavi moja

 

Sada oni usporeni ljetni dani

Izgledaju tako daleko

Gdje god  moraš ići, volim te

 

Sjećam se vatre na zalascima sunca

Noći beskrajne strasti gore od želje

Zatvorim oči i vidim tvoj osmijeh

Nebo je jasno, okean plav, ja sam u raju s tobom

 

Ja želim biti tamo gdje sija sunce

Ljubavi moja

Ja želim da si tu pored mene

Ljubavi moj

 

Sada oni usporeni ljetni dani

Izgledaju tako daleko

Gdje god  moraš poći  , volim te

 

Vodi me tamo gde je magija

Dozvoli  mi da te držim  u rukama pod zvijezdama

Kišni dani i usamljene noći

Samo mrak bez svjetla

Bez tebe u mom životu

 

Volim te

Ja želim biti tamo gdje sija sunce

Ljubavi moja

Ja želim da si tu pored mene

Ljubavi moja

 

Sada oni lijeni ljetnim danima

Oni izgledaju tako daleko

Gdje god moraš poći, volim te

 


												

Anatol Frans – Crveni krim

 

 

Anatol Frans,

Crveni krin

Ljubav je kao i pobožnost, dolazi kasno. U dvadeset godina žena nije ni zaljubljena ni pobožna, sem kakve specijalne naklonosti, neke vrste urodene svetosti. Žena najcešce podleže ljubavi i strasti tek u doba kada je samoca više ne plaši. Strast je doista suva pustinja, zapaljena Tebaida. Strast je profani asketizam, isto tako težak kao i verski asketizam. Otuda su velike ljubavnice isto tako retke kao i velike pokajnice. Oni koji dobro poznaju život i svet, znaju da žene ne meću rado na svoje nežne grudi kostretnu košulju istinske ljubavi.“

__________________________________

“- Hoćete da govorite o nekome koga sam juče videla na stanici? Uveravam vas da je bio najobičniji susret.

On oseti bol primetivši da se ona ne usuđuje da kaže ime onoga o kome je govorila.

– Tereza, on nije došao radi vas? Nije li vas on nagnao da mi na obali Arna kažete “Ne mogu!” On vam nije ništa?

– Uveravam vas da me ni u kom pogledu ne interesuje i da ne shvatam šta možete misliti.

– Žena ne može biti ljubomorna na isti način kao i čovek, niti osetiti ono što nama daje najviše patnje.

– Ništa o tome ne znam. Zašto?

– Zašto? Zato što u krvi, u mesu žene nema onog ludog i plemenitog besnila za posedovanjem, onog starinskog instinkta od koga je čovek stvorio pravo. Čovek je bog koji svoje stvorenje hoće celo. Od nezapamćenih vekova žena je stvorena za deobu. Naše strasti odrđuje prošlost, tamna prošlost. Već smo bili tako stari kako smo se rodili! Ljubomora je za ženu samo povreda samoljublja. Kod čoveka je to mučenje duboko kao moralni bol, stalno kao fizička bol… Pitaš zašto? Zato što si ti uprkos mojoj potčinjenosti i mom poštovanju, uprkos strahu koji mi ulivaš, materija a ja ideja, ti stvar a ja duša, ti glina a ja majstor! Šta je smerni i grubi grnčar kraj lepe amfore? On je bedan. Jest, ja sam ljubomoran. Znam dobro šta je u mojoj ljubomori. Kad je ispitujem, nalazim u njoj nasledne predrasude, gordost divljaka, bolesnu osetljivost, smešu glupe sile i svirepe slabosti”

__________________________________

Ne voliš me više. Ali, tim gore po tebe! Ja tebe volim. Nije trebalo da se daš. Ne nadaj se da ćeš se izvući. Sve si učinila da te volim, da sam ti privržen, da ne mogu živeti bez tebe. Poznali smo zajedno zadovoljstva koja se ne daju zamisliti. Ni ti se nisi odricala svoga dela. Nisam te ja na silu uzeo! Htela si. Još pre šest nedelja bila si zadovoljna. Bila si za mene sve. Ja sam bio sve za tebe. Bilo je trenutaka kada više nismo znali da li sam ja ti, ni da li si ti ja, i sad hoćeš da te najedanput ne znam više, da budeš za mene tuđinka? Tvoji poljupci, tvoj dah na mome vratu, tvoji uzvici, sve to, dakle, nije istina? Sve to ja izmišljam, je li? Pa dobro, ja se nisam izmenio. Ja sam ono što sam i bio! Nemaš ništa da mi prebaciš. Nisam te varao sa drugim ženama. Ne zbog toga da bih to sebi zapisao kao zaslugu. Nisam mogao. Kada je čovek tebe spoznao, i najlepše su mu bljutave. Nikada nisam pomislio da te varam. Zašto me ne bi više volela? Odgovori mi, odgovori… Reci da me još voliš. Reci, jer je to istina. Tereza, odmah ćeš osetiti da me voliš kao što si me nekad volela… (on polete ka njoj, vatren, raširenih ruku. Ona ga, očiju punih straha odbi sa ledenom grozom.) On razume, zaustavi se i reče:

-Imaš ljubavnika!“

___________________________

“- Vi dakle mislite da žena treba da se sjedini sa mužem čak i posle smrti?- Izvesno da treba. Brak je za vreme i večnost. Pa vi ne znate za istoriju dvaju mladih supruga koji su se voleli u provinciji Overnj? Umrli su skoro u isto vreme i položeni u dva groba razdvojena jednim putem. Ali je divlja ruža svake noći prebacivala svoju rascvetanu vrežu s jednog groba na drugi. Morali su sastaviti kovčege.”

 


												

Bleki – Žao mi kriv sam

 

 

Kako izbrisati tragove

Ako oni postoje u sjećanju

Kako brisati riječi

A na tlo su pale

Kako brisati misli

Ako povrijede

Kako zatvoriti vrata

Prošlosti koja još boli

 

Ne nikako

Dobro to ne biti

Samo hudi

povrijeđeni

Brišu

Riči

Snove i tragove svoje

Lako se zagubit

A vrata ne pomažu

A žao mi

Kriv sam

Što sve shvatam

 






												

Bosne zemlje Božje milosti – Pred ponoćna Galerija

Autor

Hajro Šabanadžović

Mozgalice

Budi se istok   Trofej

Budi se zapad                                                                                Trofej

Ostrvo  Monoteizam

Ostrvo                                                                        Monoteizam

Oblaci 1  Jagnje među četiri zida

Oblaci                                                                                Jagnje među četiri zida

Stari most    Ljubavnici

Stari most                                                                                     Ljubavnici

Rozaklija  Maglice

Rozaklija                                                                              Maglice

Logorska vatra  Zindan

Logorska vatra                                                                      Zindan

Crno bijeli svijet   More i lastavica let

Crno bijeli svijet                                                                     More i lastavice

Kontinium 1    Pogled na umjetnost

Kontinium                                                                                   Pogled na umjetnost

Bleki – Neznako da li me se sjećaš

 

Sleđerni đardin  Ljubav  Mjesec i zelena ruža

 

 

Kamo si pošla neznanko

kamo žure oči tvoje

tujinko milo moje

mojoj duši ime poznato

 

Stani tujinko samo malo

okupaj me plavetnilom tvojim

da udahnem ljubav srcerm svojim

to je nama nebo dar dalo.

 

Ne lutaj više nikad malena moja

vrijeme naše neće da bježi

vremena ima kad će da sniježi

nemoj da se gubi ljubav tvoja.

 

Zastala si i na ludi kam stala

krenula na drugu stranu ti si

mene voljenog dostigla nisi

ipak meni si svu ljubav dala.

 

Namoj sada da mi plačeš mila

kasno je za nas reče naša vila

oba je štapa čarobna izgubila

tebe snoviđenja malo prevarila.

 

Maleno moje nič važno nije

Dok se meni duša snije

Tebi nek se suza smije

Sjeti me se kad snijeg lije.

 


												

Borhes Horhe Luis – Danas je lijep dan za rekvijum

 

 

Odavno je završio svoje pisanje, bolje da ga nije ni počinjao. Na počinak ne može poći dok rekvijum ne dobije. Niko mu ga dao nije.

Borhes je jedan od ubleha.

Sa takvim je  lako  završiti, rekvijum im dati.

Volio je, blago rečeno, bio je fasciniran E.A. Poom.Skoro nekrofilski se prema njemu odnosio. Ali ništa pod kapom nebeskom od njega naučio nije.

Dva tri detektivska rebusa nalik abortusima, koji šupalj stih i nešto malo praznog pisanije. To je njegova ostavština.

Hvalili nam Borhesa, mnogi. Mi to ne čitamo,to se tamo neki,anamo oni grebu za nešto.I Kiš pod njegov uticaj pao, šteta i nažalost, a mnogo poetičniji, izražajniji i ljudskiji od Horhea bio. Danilova poetičnost nam se dopada ,pa pročitasmo Borhesa od a-ž.

Jok, ništa. Ni osjećaja, ni riječi. U nama i njegovom pisanju. Kontamo; ovdje je neko malouman ili se maloumnim pravi. Mi ili Borhes, trećeg nema. Da,ima onih koji se prave da su zaluđeni ublehom.

Čovjeka Borhes isključuje. Znači nas isključuje, ljude od krvi i mesa. Od žila, hrskavica i kstiju, koji pomažu da se izdrže sve tegobe. Isključujući ljude on isključuje i tijelo i terete što nam se kroz život tovare: radosti i tuge , ljubavi i mržnje, strasti i ledeni brijezi, sreću i bol, život i smrt …Čovjek mizantrop ena na ena.

Mi ponovo čitali i opet ništa. Ništa o ničem i išta o nama. I treći put i opet ništa. Ništa o ženama i ljudima i djeci, ni kako se grlice ljube i perje leti. Nema ni akcije ni reakcije ni interakcije. U nama, djelu i Borhesu i pričama.

Tada se odlučismo za drugačiji pristup, sistematičniji;koji mora da obuhvati Borhesovu prozu.

Starogračka poetika nalaže:

1.Vrijeme, mjesto, patos, uvod, glavni dio, završni dio, epilog (šta je neko hotio rijet). >

2.Ličnosti: glavne muške i ženske, anđeli, bogovi, polubogovi… i urijetko djeca, skor nikad. Sporedne uloge isto, plus neki hajvan ili biljka.

3.Scenografija : pun dunjaluk predivnih dekora, gdje god glavu okreneš ne možeš se Božje ljepote i krajolika nagledati.

4.Mjesto i prikaz poetike: amfiteatar, trg, pozorište, škola, priroda (proplanak, Gaj, bašta, đardin, kuća na sprat, sobićak, pržun, izvor voda hladna, može i Jezerska , svako mjesto
gdje ima makar jedan gledalac ( a može i bez njih), papirus.

5.rekacija: aplauz, muk, tajac, negodovanje, zvižduk,kamenovanje.

Poetika – Borhes ( duel na šahovski način); prikaz neovisnog i samoproglašenog majstora , djelioca pravde. Samoproglašeni su uvijek najpametniji i naprefirganiji a ubjedljivi ; pitajte Savla oliti Pavla, onog što je Htista proganjao :

Arena : gledalište

I. Pod jedan (1.) ništa.

Ama baš ništa. zbrkano, smušeno ali ni traga od bilo kakvog elementa stavke 1. Kako očekivati nešto od čovjeka koji je zlo označio marksizam i komunizma .(Ne volimo Marksa i njemu ćemo posvetiti pažnju drugi put. Komunizam nije Staljin, Mao, i staljinčići i maoistići.)

Nacizam, religije, zapad nikad nije označio kao zlo. Vjerovatno zbog svog porijekla i ženinog (polunjemica, polujapanka).Usput ženu  mu je mrtva majka sa ceste pokupila. On kakav je bio, preko advokata, bez ličnog prisustva je oženio u 87 godini, nekoliko dana pred smrt.

Da, još jednom prije se ženio u šezdeset osmoj godini, starici majci dosadio kuknjavom, pa mu ona uvalila prijateljicu iz djetinjstva, kada nije postao ono. Kažu nesreće mu uništila sve od pasa pa nadolje. Mi saznali da je hadumica od ranog puberteta bio.Toliko o njegovom poznavanju žena.

Potcrtavaju da je mješao je stvarnost i fantastiku.

“U nekoliko navrata, pogotovu na početku karijere ta miješanja su ponekad prelazila granice i ulazila u sferu prevara i literalne krivotvorine!” ( Borhesov CV ).

Znači volio malo “posuđivati”.

Mi kažemo krao je Poa. Htio je dostići Poovu neprevaziđenu fantastiku i stil ali je odlutao na staze mlakosti, beskrvnosti, mlake vatre, magle i dimova.

II. Pod dva (2.) skoro ništa.

Naletismo na neke aveti i nakaze od vatre k'o fol , dosta zla, knjiga, praznine i vakuma, ništa nalik ljudima ili bar ljudskim kreaturama.

Sve neki iskrivljeni, iščaseni, morbidni, šuplji , truli nakazni likovi. Ako pronađete normalnu  ženu ili dijete kao junaka njegove proze, ili barem sporednu ličnost, garantujemo da je vaš IQ mnogo veći od Ajnštajnovog. Ženske likove već možete pronaći;ali poput njega iščašene.

Mi ne bi voljeli ni u po’ bijela dana da se sretnemo sa Borhesovim ženama. Poetika se ne može graditi na kreaturama. Reklame za toalet papir su karakternije i sadržajnije.

Nama je jasno zašto su njegovi likovi takvi kakvi jesu. Borhes je bio iskompleksirana, vrckasta, asocijalana, feminizirana, frfljava, beskrvna i pataloška kreatura. Ne govorimo o Borhesu poslije 1939 g. Od tog vremena je postao još rđaviji.

III. Pod tri(3) skoro ništa.

Malo plamena i onog dima, koja knjiga i stepenica, koja ruševina, zrno pržunaste atmosfere i to je to.

IV. Pod četiri(4) samo papirus. Priznaje se; tu priliku dobro iskoristio. Uopšte ne mislimo na umjetnički dojam , već na one kojima je nešto prodao.

V. Pod pet(5) bilo je tu svega.

Kod nas je to bilo ovaka: odgoj nam ne dozvoljava bučno negodovanje, zvižduke još manje. Kamenovanje isključujemo. Da smo živjeli i doba prije Isusa to bi nam bile prve reakcije na Borhesa.

Dobar bio drvodelja, ali nauk ponekad i nije; kako se uzme. Čestitima mnoge stvari zabranio jer su ga voljeli i slušali. Zli su njegov nauk naopačke okrenuli i po njemu se vladali, pljačkali, silovali i ubijali.

Pitajte povijest i vikipediju, onu što je “čovjek” piše. Aplauz za besmisao ne ide. Muk pristaje hajvanu. Tajac pripada čovjeku ali to je nedoumica i zaprepađtenje “boli glava”.

Naša reakcija je bila: Mi smo zabezeknuti, koliko najeftijijeg ničega.

Ne zbog toga najeftinijeg ničega. Izuzetno često se dešava to: koliko nejeftinijeg ničega, razrooki i maliciozni političari, rakomorni i trilateralni premjeri i predsjednici, jalove zatvorske hanumice i pederi političari za novac ili bez njega davalice, oni sveti bez svetosti od šćemlijice, popovi, fratri, hođe i većina sveštenih lica, siću nećemo nabrajati.

Uh umorismo se.Ne računajući pjesme nabrajalice ovo nam ;čini nam se; najduža nabrajalica koju smo sprcali u jednu rečenicu.

Ovo Borhesova švrljanje je bilo beskonačno bljutavo ničega. Da može papir na kome se to pisalo ne bi se počeo crveniti, već bi se u tren samozapalio kao Borhesov vatreni dualitet.

Naša zabezeknutost je bila tolika da smo joj moral dati akšam infuziju.

Skor: Poetika 4,9 – Borhes 0,1.

Borhes nokautiran pa trenutno diskvalifikovan za sva vremena, po nacionalističko/fašističkim uzansama odlučivanja.

Komentarišući tek održani duel komentatori su Horhe Luis Borgesa opisali u tri riječi :

Carevo novo ruho.

Borhes bi bio zadovolja tim komentarom pa bi komentarisao:

“Ja nisam ništa drugo radio nego tražio način da diskvalifikujem poetiku,ljude  i ljudski um u ime neljudskih kreatura koji su čuvari moje praznine.”

Jedan čovjek je poslušao Borhesa i napisao praznu knjigu. Imala je naslov pogodite: jer morate nam i vi malo pomoći:

Prazna knjiga.

Sadržavala je nijedno slovo.

Čovjek vrišti carevo  novo ruho.Niko ne obraća pozornost na prazninu.

Već viđeno, plagijat kažu.Borhes je isto tako,još praznije pisao ili kalemio rijeći preznine sa blijedim stilom.

 


												

Bol Bebice i Majke

https://www.facebook.com/DogumIcinAmerika/videos/1640657012618581/

Bebica i Majka.

Majka malo umorna, cjevčice govore : posustala.

Možda je vrlo blizu da usnije.

Bebica joj ne da.

Raduje je poljubcima bez prestanka.

Bol je prisutna u djetinjim očima , u suzama , u dodiru, u govoru – gugutanju, koje sigurno moli:

-Vrati mi se mama. Kako ću ja bez tebe?

A mi od srca želimo ,da je to zaista  pravi anđeoski poljubac tek rođene Bebice , kojim mami dariva život.

Šta li to krhka djetinja duša osjeća , a naša ogrubjelost ne shvata?

Majušno Maksumče , kao  da svojim djetinjim poljubcima i milovanjem ,punim suza i bola, upućuje nijemu molitvu nebu.

Majka je tužna , ali sretna.

Podarila je djetetu život i majušno srce puno ljubavi.

A mi, tako malo  obraćamo pažnju ljepoti djetinje duše i uzvišenosti ljubavi Majke i Bebice.

Pa ko bi žlio zlo djetetu i majci / ženi ?

Hvala ti Gospode Jedini, na neiscrpnoj  Ljubavi i Milosti kojima nas darivaš.

Marina Cvjetajeva – Strpljivo / Kablovi VIII








Strpljivo kao što se drobi kamen,
strpljivo kao što se čeka smrti amin,
strpljivo kao kad sazreva vest,
strpljivo kao što se gaji osvete žest –

Čekaću te. (prsti zgnječeni u pest:
tako monahinju čeka naloženik).
Strpljivo kao što rimu čeka svest,
strpljivo kao što prsti nokte nalaze,

Čekaću te. (oboren pogled,
zagrizem usne. Pločnik. Bista).
Strpljivo kao što bi milošta mogla,
strpljovo kao što se niže biser,

Škripni saonik, u odgovor vrata
škripnu: vetar s tajge zanemože.
Najviša je povelja predata:
– Smena carstva i ulazak velmože.

I u dom:
Nezemaljski broj,
ali moj.