Yossamin – Jesam, voljela sam









U one

dane lijepe i mile

sad

daleke miljama isušenih

kapljica što tekle su licem,

ono onda

kad smo se voljeli

najviše na svijetu,

i bili luckasti kao sva zaljubljena

djeca





zajedno smo

preskakali potoke

zagrljeni,

izuvali cipele jedno drugom

smijući se

slobodni i sretni

pa,

gazili po blatnoj vodi

bosih nogu,

ja san ti sakrivala jednu cipelu

a ti si me prskaa vodom

i brontulao

čekaj čekaj kad te uhvatim





Sjedili bi na kamenu,

maštali o domu

i kojem će uvijek biti toplo,

pucketati vatra na kominu

a mi ćemo

eh… Mi ćemo





opijeni ljubavlju,

trčali smo kroz polja

ljubili cvijeće i oblake

ležali na rosnoj ledini,

lovili kišu u letu,

a

jutrom bi isprepleli prste

uz more

i grlili sunce,

večeri poljupce slali

mjesecu i zvijezdama

A

Jesam,

voljela sam…

Yossamina – Tek malo svitla išćen

U tamnom vrtlogu mojih mora

tek

malo svitla iščen,

da,

samoću ovu sumornu i tešku,

svakin novin jutron

tereton težin nošenu

razbije na tremutak

pa ispliva lipota duše





A

crne slutnje moje

istrahovi zatrpani

u zidove duđe moje,

što rušite me u dubinu

trujete mi dane,

ne izlazite

plašit jezon svojoj mene

Tek malo svitla išćen

10.02.1993.

Yossamin – Zašto









Pogledaj Oče

koji jesin na nebesin

dite svoje doli,

pogledaj

vapaj njegov i bol njegovu

pročitaj Oče

kletvu njemu

sa usnai njegovi

i učini

o Oče čudo

objasni djetetu svon – zašto?





Slušaj Oče

bol njegovu,

jer snaga neslućena postaje,

i milošču

pogledaj dite svoje Oče

koje,

zar nije sve dalo

i poštovalo sve zakone Tvoje

i

poštovalo zakone ljudske

a snađe ga Oče

nevolja ljuta

mržnja i laž









Pogledaj Oče

i

silinon pravde svoje,

ako je volja tvoja

ispravi o oče

nepravdu ditetu tvome

učinjene





Vrati mi Oče

ljubav i viru

jer

bol njegova Oče

postaje snaga neslućena

a

molitva tek razuma vapaj





Pogledaj oče

šta ditetu tovme uradiše

i reci mi o Oče milostivi

Zašto?

07.05.1992.

Yossamin – Tebi





Tebi,

dok smiren na mojin grudima

maštaš o oazi

u kršu moga zavičaja,

pričajući mi najljepše bajke,

o sudbini šta

isplete ti put,

na mome putu, sretna

otvori ruku i u njoj

pružih dušu

čistu od svih

skrivanja i tuge





nije ti se svidila, promrmljao si

umoran san,

jako umoran,

okrenija se na drugu stranu

i vratija u tišinu





Nekog drugog dana

sidili smo uz rijeku

na Širini,

u tvom zagrljaju

gledala san ti u

zaljubljene oči

i

mrsila kose

piturane srebrenim nitima

pomislih vcoliš me…

pa,

otvorim drugu ruku i u njoj

ti pružih

srce na dlanu

takvo kakvo je





Nije ti se svidilo,

na praznik par godina naših,

šutnu ga nogon,

okreneš se i odeš,

a ono odleti

kroz travu i šipražje prema vodi.





Sagnuh se zemlji

tapkajući pokupin

srce svoje pod jednu ruku i

onu ostavljenu dušu

pod drugu ruku

pa krenusmo

vukući se prema domu,

uz more









Čitav stađun smo odali

krenuh i dalje

prema kavalu,

uzbrdica je teška

noge otežale

vuku se Srce i dušu

teglin na kostima.









zericu ispod kavala,

noge više ne slušaju

spustin se na kolina

grubi kameni put

ureza se u njih

krvave mače razliju se okolo





Protrne duša, poskoći srce,

uspraviše se ka

cvit u kamenu

uvate me ispod ruku i podignu









Oslanjajući se na njih,

dovukosmo se do naše oaze

taman u suton

a





Nebo se obojalo purpurnim bojama

more se ljeska na zalažećem suncu

baca srebrene trake sve uokolo,

mir se ćuti u zraku,

tek negdi

iz daljine

ponekad

povjetarac

donese

nečije jecaje

Yossamin – Sasvim je običan dan





Čikara na stolu

Oškorcana na dva mista

Stoji puna bile kave

U kantunu bor

Od prošle godine

Dorađen vrpcan bilin

Još jedna godina Nova

Ostaje tamo negdi iza

Lastavice savile gnjizdo

Na gredi ispri kuće

Čeka proliće

Nebo je zatrpano gustin, teškin

oblacin

Kiša tuče u prozor

Klapara i zvoni

Smokva bez lišća ispri nje

Maše granan u prazno

Na ledini

Konj stoji na mistu i

gleda auta na cesti

Di prolaze…

Sasvim je običan dan

Yossamin – Napokon













u osvit jutra ovog,

što stiže

okupano prvin zrakan

sunca,

sanjam tebe





…hodaš plažon

u košari od pruća

vućeš za sobon

zaspalu ljubav

i zastajkuješ

kraj svake kupačice

lice joj pogledat izbližeg





a

ja te pratin

naslonjena

na ogradu,

kamenu,u ladu

kostela,

znajuć, tražiš

mene





i želin

da me vidiš

i

ne želin





čekan,

dal da te

zovnen,

ne znan,

…promatran





obilaziš drugi put plažu

s kraja na kraj,

spreman odustat

podigneš pogled





prvi put

oči vidiše oči,

ti

takav kakav jesi

ja

vakva, sa stotinu friža





ne mičuć pogled

prilaziš polako,

uokviriš rukama

lice mi,

tiho kažeš

napokon

Yossamin – To sam ti ja





Dokle ću voljeti svaku vlas na tebi
i pod povećalom ne vidim stvari
dokle se praviti da nismo ovisni
o tebi ja, sve moje noći, svi moji dani?


Očima vjerujem kada se zatvore,
tad vidim najbolje je li ti stalo do mene
ti imaš načine, žicu za mene,
slabe su na tebe sve moje noći,
svi moji dani


Jer, jer.jer kad si ti u pitanju nebo, zemlju
okrenem na glavu
to sam ti ja, to sam ti ja


Kad si ti u pitanju sve što razum kaže
pada u vodu
to sam ti ja, to sam ti ja
sve šta trebam reći znam, alli kad si blizu
sve zaboravljam i sve ti dam, sve ti dam
jer ja, jer ja volim, ginem il ostavljam


Dokle ću voljeti svaku vlas na tebi
i pod povečalom ne vidim stvari
dokle se praviti da nismo ovisni o tebi ja,
sve moje noći, svi moji dani?


Jer, jer, jer kad si ti u pitanju
nebo zemlju okrenem na glavu
to sam ti ja, to sam ti ja


Kad si ti u pitanju sve šta razum kaže
pada u vodu
to sam ti ja, to sam ti ja
sve što treba reći znam ,
ali kad si blizu sve zaboravljam
i sve ti dam, sve ti dam
jer ja, jer ja volim, ginem il ostavljam


Kad si ti u pitanju, nebo zemlju okrenem
na glavu
to sam ti ja, to sam ti ja
Kad si ti u pitanju sve što razum kaže
pada u vodu
to sam ti ja, 
sve što trebam reči znam, ali kad si blizu
sve zaboravljam i sve ti dam,  sve ti dam
jer ja, jer ja volim, ginem il ostavljam
jer ja, jer ja volim, ginem il ostavljam

												

Yossamin – Noćas sam te sanjala





noćas sam te sanjala, pred jutro
Plaža je bila pješćana, ne kao šta je ovdje  pjesak, 
pustinjski pjesak se dizao pod svakim korakom, noge su
lagano upadale u njega.


Bila sam na plaži, oslonjena na pult trafike, taj dio bio je zaklonjenj
uskom tendom.
Na plaži je bilo puno kupača, šušur na sve strane.
Odnekud si se pojavio na plaži, takvi kakvi si sad, a opet puno
mlađi, ne znam objasniti.
Išao si od kupača do kupača, zagledava u njega i odlazija dalje.
Uz samo more, sjedila je neka krupnija žena okrenuta leđima, doša si
i do nje, pogleda s leđa i otiša.
Par puta si proša ispred mene, i nikako nisi pogleda prema trafici, prema meni.
Više puta si priša priko plaže livo desno.
Ja ne znam jesam li tila da me vidiš ili ne, nisam se micala sa pulta
trafike, lagano zaklonjena od pogleda.
Vratija si se još jedanput, za stolom na plaži igrala su se i svađala neka dica
doša si do njih i smirija si ih.
 Opet si se vratija prema gore, par koraka od mene.
 Počeja  si pričat s nekim na korak od mene, vidila sam ti oči, to pamtim, i tad si pogleda prema trafici.Vidija si me.
Doša si do mene, reka  -Jasminka-( zvučalo je kao... napokon)
Ja sam rekla  -Hajro-
Ništa više nismo rekli, gledali smo jedno u drugo
Podiga si ruke i uhvatija mi lice rukama.
Izgleda si smireno
Ja sam bila polunervozna.


U svemu tome je bilo nenormlno mnogo šuteće nježnosti, istine.
Ne skidajući ruke s mog lica povuka si me prema sebi i zagrlija,
krenuo unatrag po plaži
skupa sa mnom zagrljen.
U tren smo došli do kraja plaže i ušli u  šumu,
divlju punu trstike, bršljana, maltene prašumu.
Pojavila se čistina, mala uz vodu,( rjeka, jezero neznam).
Sjeli smo na kamen jedno kraj drugog i počeli pričat.
tu sam se probudila

Yossamin – Doći ću

 


sutra ću doć...
pokucat na vrata
kojih nema




uporno ću...zvonit,
rukama mlatarat,
od prazan san


na trenutak, ćeš me čut


vidit očima,
koje ne vide...
ugasle mrenom
sumnja...
propuštenih trenutaka
razbacanih godina




pružit ćeš ruke
uhvatit obris
zamišljene stvarnosti
i zaplakat
za vratima
koja ostaše
nestavljena...





												

Yossamin – Vrt

vrt jedan prelijepiima
trešnjom behara
jasminom miriše
djeva čudesna u njemu
dragog sniva
na bijelom konju doziva


mačka mazna
oko nogu umiljato 
joj se mota

njam njam cvili
tila bi da papa


iz đardina dozvan dragi
na konju vranom
dojaha
besidi usnuloj dobroti
vještica slatka
gladnica mala
neka papa


sa dalekih puta dojahah
papalinu san sanja
mora prava
daj i meni malo 
ogladnih draga