Sav čežnja, milošta, moj glas čim si preda mnom,
remeti ćutanje u noćnom času tamnom.
Kraj moje postelje, pri neveseloj sveći,
promiču stihovi sliveni, žuboreći –
bujice ljubavi što, pune tebe, huje.
Blistavi pogled tvoj s osmehom znanim tu je,
za mene sija on. I čujem sad, u tmini:
– Moj mili – tvoja sam – da, tvoja sam, jedini
laku noć
ljubavi
malo odocnih
bdilo se
nad jednom krhkom princezom
od kraljevske krvi
labudicom
u ruci joj kist
čaša od kristala
tiho molim
umjetnica tijelom slika
dva cvijeta bezbrižna
a ljubav vode
umorna usnila je
bdijem
ne dam snima da se kradu
oči ne odvojih
bijah tih
ne dirajući ti
misli tijelo
tek jedarad kosu cjelivah
ne sme se čednost nepozvana dirati
djevičanska ljubičicu u snu prljati
nije časno
grijeh je
ugodna noć
nastavi slikati
ja sam tu
lepršaj mila
na mojim grudima