Bosna zemlja Božije milosti Pred ponoćna Galerija

 


*

  

Čarolija sutona                                                                  Nevinost

 

  

Ja konj                                                                                     Ona je plavetni đardin

 

   

Naši snovi                                                                                 Djelić tvoga neba

 

  

Krv i led                                                                                      Plavetni beskraj

 

  

Violetna ljubav                                                                       Djetinji snovi

 

 

Prelamanje jednog ljubavnog sna                           Ples zaljubljenih

 

  

Svijetlost u violetnoj noći                              Mistična šuma

 

  

Nebesko cvijeće                                                             Zvijezdice u violetnom beskraju

 

 

 

 

 

 

Pablo Neruda – Ne volim te zato sto te volim

Ne volim te izuzev zato što te volim;
Od voljeti te do ne voljeti prelazim ,
Od čekanja do kada te ne čekam
Srce mi prelazi od studeni do plama.

Volim te samo zato što si ti ta koju volim;
Duboko te mrzim, i mrzeći te
Privijam se uz tebe, i mjera moje promjenljive ljubavi prema tebi
Je da te ne vidim već slijepo volim.

Mozda će januarsko svjetlo uništiti
Moje srce sa svojom okrutnom
Zrakom, kradući mi ključ ka potpunom smiraju.

U ovom dijelu priče sam ja onaj koji
Umire, jedini, i umrijeću od ljubavi zato što te volim,
Zato što te volim, Ljubavi, u plamenu i krvi.

Bleki – Privid i čežnja

 

Zar ne bješe vazduh plav

a jutro crveno kao san

zar ne žeđasmo cjelovima

hraniti ustreptala tijela

glađu zapretena od iskona

kad nas poklopiše oluje

strasnije od bura oceana

 

Zar iza tog vidljivog izgleda

igra mašte mora da se pretvori

u iskrivljenu stvarnost

kada sve postaje zlokobno

postojeći sklad postaje privid

koji guši avetinjskom groteskom

dok pokušavamo naći izvor od kristala

u kome obitava naša bol

 

Takvu htjedoh pjesmu poklanjati

onoj koja odi u potrazi za srećom

samo zato što je usamljena plesačica

koja pored drugog spi

a opet čemu

kada je jedva sroči

čovjek zvani Ja konj

ne okusivši ni kap vode

na izvoru njene čežnje

 

Patricia Kaas – Ceux qui n'ont rien / Song – Lyrics – Prevod na Bosanski jezik

 

 

 

 

Ceux qui n'ont rien

 

Quand t'as laissé de ta jeunesse

Derrière les barreaux d'une prison

Parce que t'avais eu de la tendresse

Pour une bagnole ou un blouson

 

Quand t'as laissé passer ta chance

Ou qu'elle ne t'a pas reconnue

Tu te retrouves en état d'urgence

Au bureau des objets perdus

 

Moi qui connais le gris

Des couleurs de la nuit

 

Laissez-moi chanter

Pour ceux qui n'ont rien

Laissez-moi penser

Qu'y a toujours quelqu'un

Qui cherche à donner

Quelque chose de bien

Qui cherche à couper

Les cartes du destin

 

Quand t'as regardé passer ta vie

Avec l'impression d'être en faute

Tu te demandes pas si t'as envie

De vouloir être quelqu'un d'autre

 

Quand t'as regardé toutes ces vitrines

Avec tes mains derrières ton dos

Même si demain t'es James Dean

T'auras l'impression d'être zéro

 

Moi qui connais le bleu

Des matins malheureux

 

Laissez-moi chanter

Pour ceux qui n'ont rien

Laissez-moi penser

Qu'y a toujours quelqu'un

Qui cherche à donner

Quelque chose de bien

Qui cherche à couper

Les cartes du destin

Laissez-moi chanter

 

 

Oza one koji nemaju ništa

 

Kada napuštaš djelić mladosti

Iza rešetaka zatvora

Jer imao si sklonosti

ka automobilu ili bluzi

 

Kad pustiš da sreća prođe

A da te nije prepoznala

Nalaziš se u čudnom  stanju

U uredu za izgubljene stvari

 

Ja koja poznajem sivo

Boje noći

 

Pusti me da pjevam

Za one koji nemaju ništa

Pusti me da razmislim

Uvek postoji neko

Ko pokušava dati

Nešto dobro

Ko pokušava da presječe

Karte sudbine

 

Kada ste se zagledali u svoj život koji prolazi?

S  osjećajem da je kriv

Ne pitaš  se da li se osjerćaš tako

Želeći  da budemš netko drugi

 

Kada si gledao

U sve te izloge

S rukama iza leđa

Čak i ako sutra budeš James Dean

Osjećat ćeš se kao da si nula

 

 

Ja, koja znam plavu

Od tužnih jutra

 

Pusti me da pjevam

Za one koji nemaju ništa

Pusti me da razmislim

Uvek postoji neko

Ko pokušava dati

Nešto dobro

Ko pokušava da presječe

Kartu sudbine

 

Pusti me da pjevam

Hvala i Slava Bogu Milostivom i Jedinom

 


Bogu Milostivom Jedinom

Hvala i Slava

 

Ljudi nemaju vremena da zastanu,

da se upitaju  zašto ih Bog toliko voli

i zašto im prašta.

Zavedeni su prolaznošću i  slijepoćom.

 

Bog Jedini je sušta ljubav.

Sve što  stvara sa ljubavlju to čini,

od postanja  vremena samo njemu znanog.

Neuki tu ljubav ne uzvraćaju,

iako je zapisana u njihovim damarima.

Zanemaruju je i olako shvataju.

 

Često se u molitvama pitamo:

Bože Milostivi zašto su ljudi takvi?

Zašto ne uzvraćaju Jedinoj iskrenoj,vječnoj ljubavi.

Šta ih to tjera da budu zli jedni prema drugima

i ne vole Te.

 

Da vole Uzvišeno Biće Tvoje  ne bi zlo  drugim činili,

bez obzira koliko ono sitno izgledalo.

Jer i grudva snijega počinje od jedne pahuljice,

od grudvi nastaje smetovi i lavine.

Kad lavina krene nikoga ne ostavlja.

 

Da vole sjećanje na Tebe

voljeli bi roditelje  , žene i djecu i dobre ljude.

Boli to nevjerstvo Gospode Milostivi.

Boli  izdaja Sveopće Ljubavi ,

a Ti i dalje praštaš i voliš.

 

Znam Gospode, sebi se odredio da budeš Milostiv

i zauvijek voliš stvaranja svoja, jer ne želiš drugačije.

Praštaš i stvaraš nove svijetove nezamislive ljepota,

jer tvoja Uzvišenost samo ljepotu i ljubav u svemu vidi.

 

Hvaljen si Plemeniti Gospode moj ,

što mi nadu i život ljubavlju obasjavaš.

Molim te podsjeti i kazni  me ako ljubav prema Tebi ,

samo i za tren podredim nečem drugom.

 

Ne žalim se  Gospode Plemeniti moj.

Samo ne  razumijem , ne shvatam zašto se ljudi,

svakim danom sve više udaljavaju

od Tebe neiscrpnog izvora ljubavi.

 

I molim Te Jedini ,

naputi me da Ti se svakog dana,

jutrom i večerom molim za spas zagubljenih  ljudskih duša,

jer želim da u mojim grudima zauvijek živi tvoja ljubav.

 

Amin Gospode

 

 

 

 

Biljana Jeftić – Evo ti srce na dlanu / Song – Lyrics


Nevjerica Srce pati   Sjećanja

Svo ti srce na dlanu

 

Ne veruješ da te volim

bas si čudan ti

jer ja svoju ljubav dajem

drukčije od svih

 

Možda ne znam da ti kažem

kao druge sve

i u javu ja ne umem

da pretvaram sne

 

Ref. 2x

Evo ti srce na dlanu

uzmi ga, nek’ bude tvoje

evo ti duša i telo

evo ti sve što je moje

 

Ne veruješ ti u mene

i mog srca žar

kad bi deo žara moga

ti imao bar

 

Ne veruješ da bih tebi

dala srce svo

ti potraži da te odmah

uverim u to

 

Ref. 2x

 

Ne veruješ da bi sa mnom

bio srećan ti

da bi našoj pravoj sreći

zavideli svi

 

Ne veruješ kad ti kažu

da je sreća to

kad ti neko na svom dlanu

pruži srce svo

 

Ref. 2x

Debina individualna dubioza

Deba  jednom imao veliku dilemu o mogućnosti uvođenja limarenja u takarenje. Razmišljao i razmišljao ali ipak na kraju  odust'o.

Kaže; lim i takarenje ne idu pod ruku. Gdje si u tanježa vidio takarenja.

Žao nam zbog odustajanja  jer to Debi u pravilu  ne pristoji. Napose u izvjesnim pozicijama. A toliko se mučio i razmišljao.

Takođe nam je uskratio mogućnosti ubacivanja jedne nenadmašne blic filozofije u neke riječnike ili enciklopedije.

Mudrost je bila toliko kompresivna ,izvaljana i istucana emocijama i strastima da bi sigurno bila dostojna  mnogih antologija, jal’ književnosti, jal filozofije, ali u najmanju ruku astronomije.

Ako nije prevazišao Aristotela ,Nostradamusa i Dostojevskog, njegova poetika je sasvim sigurno vjerodostojnija od gluposti Dantea, Getea, Šekspira, Njegoša,Borhesa i drugih ubleha. Dobro ; oni su bili hadumi ili hadumice,poneki i tetkice, pa nije teško biti umniji i poetičniji od njih.

Limarenje  ima one minimum  tri i po najpoželjnije karateristike za takarenje: prešanje, kompresija,  valjanje i tucanje. Ima tu još mogućih opcija ali tri i po bi bile sasvim dovoljno. Ali ovo nismo još muhurali ,jer nismo pitali ni Jelene ni ostale ženske dijelove konzilija. Ipak se ovdje najviše o njihovoj svili i kadifi radi.

Poslije višemjesečne nesanice i prerispitivanja Deba je  ipak  odustao i limarenje prekrižio iz popisa istoznačnica  takarenja.

Kaže tandaro , ti tucao, valjo ili prešovao ne mereš ti njoj ni pera odbiti , a kamo l’ je stanjiti. Ona ti ko skočiguma ili neki perpetum mobile.

Što  više naliježeš na nju , pa joj opisane radnje opetuješ i opetuješ;  ona jača i raste sve više i više, i ne prestaje  dok ne implodira ili eksplodira. Šta ti Deba zna kako mu to funkcionira. Nije ni miner ni inženjer; ponajmanje ajnštajn ili neki stručnjak za fisiju.

Ni njima nije jasno kako nešto može i implodirati i eksplodirati .I to skoro u isto vrijeme.Maksimum par desetaka sekundi razlike;ali samo u onim akstremnim slučajevima kad prešanje,kompresija,valjanje i tucanje pomahnita i postane neodoljivo raznostrano.Ili kad je zgorelica u pitanju.

Deba to implodiranje i eksplodiranje svako malo osjeti na sebi.Kad implodira, njemu se sve neki biljezi pojave ko šljive pred kazan za rakiju.Kad ekaplodira isto ko da ga geleri grebu po leđima i ostave krvave pruge. Reko bi čovjek obeznanila se žena, pa ne zna šta radi.

Taki je svaki pametan insan. Postane hajvan.Ženana ga smota i smunta, on se htio ne htio limarstvom bavi. Često mu njena rabota i na obraz iz čista mira zasjedne. Šta sve insan mora pretrpjeti da oluk napravio.

Za nevjerovati, za riplija je, kako se  ljepotica kao ptica feniks, eksplozijom ili implozijom svejedno je; ponovo  rađa .I   još milija, ljepša, bolja,  toplija i slasnija bivstuje.Onda takva  po mozgu; kojeg svaka  hablečina u tren zagubi; rovari i vlada.

Deba ,kakav  je nedokazan, sve  nešto misli  kako mu ta neka, za valjanje  od rođenja zrela mozgovne smicalice pravila. Nije mu jasno kako je njegova glavurda, više neki oveći cocin bubanj, mogla izaći iz onog grmića, malog majušnog a tanušnog. Nema veze što je majčin. Prvi miris u životu koji čiovjek udahne je miris đardina, kaže Dobri.

Natakarim ja đardin.Pored tolikih lijepih narodskih imena za paplicu malu,a nezasitu ,on izabro da je bašćom zove i to malo većom.A opet sve nekako ko da ima pravo.Moraću,kaže Deba sam sebi,malo više razmislit o imenima slatkice moje.

Kasnije , kad mu se glavurda izbalansirala sa onim bez mozgašem, on se ibretio kad onaj dole nešto radi , a mozak mu u isto vrijeme eksplodira ,kad onaj implodira. To mu nije imalo nikakve logike. Na te neke implozije i eksplozije, to vremenom uhavizo, iako nije razumio.Kako neki tako neki malen stvorić može u kosmičkom smislu remetiti logičke principe? Nelogičnica jedna draga.

Skonto on da mu to ko struje dejstvo dođe. Gdje god te struje strefi svog te potrese. Eto taj naučni princip elektriciteta i prvodnika i gromobrana shvata.

Zato on zabode svoj gromobran u prizemljenje in misli da je siguran. Viđu vraga, njega opet nešto hek posred mozga i sve mu vijuge poremeti. On uporen kakav je bio, stalno sve ponavlja, opet i opet i više od dvadeset puta, obnoć. Ono uvijek isti rezultat:

Ex capito, ex astris ex nihilo riknuta scientia poetica. Što će reći takari lud zbunjenog.

Fizički nikad problema nije imao ;to smo pročitali. Ali da skonta i shvati pogančerku nikad nije mogo. Ko će je skontat il’ shvatiti od čega je sazdana kad funkcionira na antigalaktičkom principu?!

Nema struje, a drma ko tri puta po trista osamdeset volti i sto wati. Ti je valjaš, kompresuješ, tucaš, bubaš, takariš, tandaraš (sada bi Deba nabrojao i objašnjavao njemu 130 znanih sinonima i još namjerno ispušteni koji pride), ali vremena se za to nema pa ga skratismo.

Daj ba Deba ,skrati , daj pouku; kad već o basnama pričaš.

On ni habera, već nastavlja. Ti sve činiš da joj se umiliš ,a ružica te strujom mlati. Nisam nikad čuo da šećer ima veze sa strujom. Nije baklavica , ni slatko ili pekmez da  joj se  onaj naš slunto umiljava.

On se tamo kofrči ,maltene te buba u prsa junačka, a ona ga samo tresne i on u bandak. Mora mu se hitna zvati i vještaćko usta na usta davat. Nekad ni to, pa ni sajle dizaličke ne pomažu.

Jes da je blesav ko da mozga nema; ali kako će u bandak pasti kad vidi tu rosnu antigalakticu. Umjesto da se ukruti i počasnu stražu antilogici živahnoj i raspjevanoj, joj mamo mamice, daje i daje, ako treba danima, on svako po sata-sat ,meita se igra.

I kakvu bi pouku izvoljevali kad se bezmogovni gromobran i antilogičnica i antigalaktica  u limarenju naduravat stanu.Tu pameti nikakve nema ,a opet mišterija i nauka živa.

Ukoliko smo se mimoišli u mišljenju , ondarake vi dajte pouku u ovoj našoj mozgalici.

Možda ste vi pametniji;nikad se ne zna.

 

 

Indexi – Ispili smo zlatni pehar / Song – Lyrics

 

Krajolik izvora Modre rijeke Magla i iskrice Modra rihjeka brod ljubavi Padina

 

 

Ispili smo zlatni pehar

 

Zašto me zoveš u sutone blage

S obala davnih još i sad

Tamo daleko sa izvora mojih

Stiže do mene tvoj glas

 

Zašto te sanjam u trskama nježnim

Kraj usnule vode stojiš ti

Peharom zlatnim domahuješ meni

O, dokle ceš sa mnom tako ti

 

Ispili smo zlatni pehar ljubavi i sna

Idi, idi sada, tu više ničeg nema za nas

Ispili smo zlatni pehar, ispili do dna

Idi, idi sada, tu više ničeg za nas nema, nema ničega

 

A bilo bi ljepo sad vratit se tebi

I poći daleko od svih

Biti još dječak, vitak i sretan

Na izvoru opet biti vir

 

Volim tu prošlost i neću da volim

Zato te molim idi sad

Ova se ljubav ponoviti neće

Al ce doci nepovrat

 

Ispili smo zlatni pehar ljubavi i sna

Idi, idi sada, tu vise niceg nema za nas

Ispili smo zlatni pehar, ispili do dna

Idi, idi sada, tu vise niceg za nas nema, nema nicega

 

Ispili smo zlatni pehar ljubavi i sna

Idi, idi sada, tu vise niceg nema za nas

Ispili smo zlatni pehar, ispili do dna

Idi, idi sada, tu vise niceg za nas nema, nema nicega

Idi, idi sada, tu vise niceg za nas nema, nema nicega