***
U prozoru vidim čoveka,
Koji korača ne žureći
Niz nagib dvadesetog veka
Po suhome lišću gazeći.
Kamo on nosi u svojoj duši
Svetlo u kojem nije beda?
Put njegov neću da narušim.
I šuteći za njime gledam.
I prepasti ga neću krikom,
I zauvek nek prođe samo,
Velik, i u miru velikom,
Ali bih htela znati – kamo?