Autor
Hajro Šabanadžović
Noć vreba Ples uz zvuke tam-tama
Dugin zastor Mjesečeva modra rijeka
Violetni kolaž
Dašak proljeća Svileni oblaci
Predvečernja izmaglica Svjetlosni efekti
Beharli grana na livadi Prozračni obrisi
Kružni tok misli Detalj sa jezera
Vaza puna proljeća Rana jesenj
Radost i tamjan mog zivota i uspomene na
sate
kad sam nasao i sacuvao uzivanje kakvo sam
zeleo.
Radost i tamjan mog zivota za mene koji sam sa prezirom odbio
svako zadovoljstvo obicne ljubavi.
U ovoj noći besmisla
orošenoj suzama tvojim
dopiru do mene krici
boli me pomračenje
ne mogu ruku da ti nađem
ne znam gdje se zagubila
kamo ti prići
krici tvoji
moje noći bole
i oči gube sjaj
i bojim se mila
osjećam se kao zli blizanac
koji ti krade boli
dok slušam muziku koraka tvojih
a se gube asvaltom
ka daljinama noći tuge
ruke pružam
krvavo srce
obasjano bojama duge
na dlanu nudim
sve se nadam
ostaćemo zagrljeni do vječnosti
kao dvije krhke ruže
od jantara i žada
a srce jedno
u čaši od kristala
Nada i tuga
Tango na sreberenoj mjesečini
Čežnja u plavom
Noć kada se ljubav vodila
Prevod i slike Hajro bleki
*
L'amour c'est pour rien
Comme une salamandre,
l'amour est merveilleux
Et renait de ses cendres comme
l'oiseau de feu,
nul ne peut le contraindre
Pour lui donner la vie.
et rien ne peut l'eteindre
Sinon l'eau de l'oubli.
L'amour, c'est pour rien.
Tu ne peux pas le vendre.
L'amour, c'est pour rien.
Tu ne peux l'acheter.
Quand ton corps se revelille,
Tu te mets a trembler.
Mais si ton coeur s'eveille,
Tu te mets a rever.
Tu reves d'un echange
avec un autre aveu,
Car ces frissons etranges
Ne vivent que par deux.
L'amour, c'est pour rien.
Tu ne peux pas le vendre.
L'amour, c'est pour rien.
Tu ne peux l'acheter.
L'amour, c'est l'esperance,
Sans raison et sans loi.
L'amour comme la chance
Ne se merite pas.
Il y a sur terre un etre
Qui t'aime a la folie,
Sans meme te reconnaitre
Pret a donner sa vie.
L'amour, c'est pour rien.
Tu ne peux pas le prendre.
L'amour, c'est pour rien.
Mais tu peux le doner.
L'amour, c'est pour rien.
L'amour, c'est pour rien.
Ljubav je neprocjenjiva
Kao salamander,
ljubav je divna
I ponovo se rodi
iz pepela kao žar ptica
Niko ne može biti prisiljen
Da joj daje život.
I ništa drugo
je ne može ugasiti
Osim voda zaborave.
Ljubav je neprocjenjiva
Ne možete je prodati.
Ljubav je neprocjenjiva
Ne možete je kupiti.
Kada se tijelo probudi
Počinješ da drhtiš.
Ali kad se srce probudi
Počinješ sanjati.
Sanjaš o dodirima
sa drugim zaljubljenim bićem,
Otuda ona čudna jeza
Stvorena samo za dvoje
Ljubav je neprocjenjiva
Ne možete je prodati.
Ljubav je neprocjenjiva
Ne možete je kupiti.
Ljubav je nada
Bez razloga Bez zakona.
Ljubav je kao sreća.
Ne morate da je zaradite.
Mora da postoji na zemlji biće
Koje te voli kao ludo,
Čak i da te ne prepozna
Spremno je da dati svoj život.
Ljubav je neprocjenjiva
Ne možeš da je uzmeš.
Ljubav je neprocjenjiva
Ali možeš da je daješ
Ljubav je neprocjenjiva
Ljubav je neprocjenjiva
Karikatura: Monopol
Autor Vedad Šabanadžović
Moji praprapradjedovi , a bome i djedovi su bili primorci i pomorci. Nisam birao – rođen sam na kontinentu podalje od mora. Čitav život usud me vukao, vodio i vodao moru plavetnom, moru prelijepom , moru Jadrnaskom. I mirisima zatona , maslina , kavala, grožđa, vina , ali i brnistri.
Nakupilo se kalendara . Poprilično. Kod nas se to kaže hejbet.Bog mi podario milost da mlad (?) , sa skoro četeres'devet iskamčim mirovinsku ladovinu ili ako vam je draže državnu bešiku.
Trebalo se odlučiti:
-San – Dalmatinka,brodica ili realnost – Sarajka – Galerija.
Srce se nije moglo odlučiti.Usud ne trpi neodlučnost .Izgubih ljepote i san. Ostade mi realnost galerije.
I onda providnošću, pri kraju putovanja, ugledah vrlo lijepi i poetski video zapis divne slikarice i umjetnice Yossamin:
-Sea nad sky – one small boat.
Shvatih – to je to. Nikad ne odustaj od snova. I nisam.
More nježno , more jadransko, brodica Dalmatinka i galebova krik zovu – pravac jug.
Sarajevu i Galeriji sam nesebično davao i ugradio sebe . Vrijeme je da krenem za dječačkim snom. Ne bojim se i nije mi žao . Kamo ću dospjeti? Zar je to bitno? Bog Milostivi će biti sa mnom. A možda i…
Tko da zna? U tome je čarolija prelijepog života.
Još postoji ulica strma
uz koju si se verala
i kuća stara stoji
prazna je odavno
niko njoj ne hodi
svi su pomrli
koji bi ruke širili
osim mene i uspomena
tišina prolazi šutke
i nikog nije briga
ciča zima je još uvijek vani
nikad ne gasim svjetiljku
kroz neugažen snijeg
teško se probiti sam
Bog mi je svjedok
prozori su svi zatvoreni
niko ne motri van
godine su lijepe i mirne
ne smijem reći da sam sam
bila bi tužna Tanječka moja
minuli smetovi
sa sobom su poveli sve anđele
ostalo je samo moje srce od porculana
Cveće zla X
Kao crna bura mladost mi prohuja
sa suncem što kadkad prosine sa svoda;
Od tolikih kiša, munja i oluja
malo u mom vrtu osta rujna ploda.
Sad dolazi jesen sazrelih ideja
kad grabulje valja uzeti u šake
i čistiti mulj s poplavljenih leja
gde voda izdubi rupe kao rake.
Al cvetovi koje sad sanjam nanovo
dal će u tlu, što je kao pesak jalovo,
naći sok da snagu vrati svakoj grani?
Bole, o moj bole! Vreme život mrvi,
mračni neprijatelj što srcem se hrani,
goji se od naše prolivene krvi.
Nemoj da te zavara izraz moga lica.
Jer, nosim masku, tisuće maski,
maske koje se bojim skinuti,
a nijedna od njih nisam ja.
U pretvaranju sam pravi majstor,
ali ne daj se zavarati.
Za ime Božje, ne daj se zavarati.
Pretvaram se da sam siguran
da je sve med i mlijeko u meni
i oko mene
da mi je ime samouvjerenost a smirenost moja igra
da je sve mirno i da sve kontroliram
i da ne trebam nikog.
Ali, ne vjeruj mi.
Možda se čini da sam smiren, ali
moja smirenost je maska
uvijek promjenjiva i koja sakriva.
Ispod nje nema spokoja.
Ispod nje je zbrka, strah i samoća.
Ali, ja to sakrivam.
Ne želim da itko zna.
….
Danas je srijeda , 22. oktobar/listopad, 295. dan 2025. pretežno sunčane godine. Do kraja godine ostalo je još 70 dana.Vojnici bi obično oko ovog dana počinjali govoriti sitno.
Jes kada bi samo dani odlazili. Kada se danima doda broj onih koji sa njima u nepovrat odlaze, nije baš sitno. Jako je krupno.
Šta se može. Ostaje ih još hejbet za pokupiti.
Pa vi pazite šta vam je raditi.
Hoćete li žuriti i ne obazirati se na život koji brzinom svjetlosti prolazi ili malo prikočiti, ženu , voljena bića zagrliti, reći:
Volim vas ,
Zaplesati tango , ili barem poskočicu zavriskati , Iz dna duše, slobodno ljudski, bez srkleta.
Zar nije protekli vikend stvoren radi vas i vaših najmilijih.I svi dani.
Što bi poete rekli:
Gdje si dušo , gdje si rano.
U prevodu :
Ništa do Slađe, srce je uvijek boli, a ponekad i pluća,
ali moramo hamal heftu počet nečim lijepim.
A i Branko R.ne zna nako pojit. A i ne izgleda van tako, ko ona upis vila.
