Monthly Archives: Juni 2025

Haljina modra i plave oči.
Lagao sam dragoj jedne noći.

Draga pitala:”Mećava vije?
Spremit ću postelju, peć se grije.”

Odgovorih dragoj:”Netko sa visine
cvjetovima bijelim pokriva daljine.

Postelju spremi peć se grije,
bez tebe u srcu mećava vije.”

Ej krčmaru, krčag puni i podaj ga svima sada:

Sprva držah ljubav lakom, ali potom eto jada!

Dah mošusa koji lahor kovrdžama njenim ote!

Sa vranih joj uvojaka krvlju vriju mnoga srca.

Što je spokoj i sigurnost na postaji duša naših?

Svakog trena zvoni klepka: tovar prti i nosi ga!

Ako hoće glavni mag, sag molitven pit će vina

Da putnik ka cilju višnjem svoj putokaz čvrsti ima.

Mrkla noć i strah od vala, mučni snovi – o vrtlogu

Put je naš, a lak je teret kukavica sa obala.

Ja sa staze sebeljublja putu srama se obratih,

Pa kako ću čuvat tajnu rad koje se skuplja družba?

Ako želiš da je s tobom, ne skrivaj se, o Hafize:

Kadgod tebe sjaj ozari, oprosti se od svijeta,

U znak znanja

u svemu što ti oko pomiluje

pronalaziš za se ordenje

pored tvojih junačenja

ruše mi se sva jačanja

i sav trud

šta je moje sokoljenje?

i gordost

ako je biva

potzraje koliko dah

kraj tebe sam svagda bila

i ostala smijeh za povod

nedorečen šum

i najmanju slutnju

okončavaš uzvikom

ne tražiš zametke na kopaš joj korijene

ne razgrćeš sebi hum

pred tvojim lavežom

povlači se u šipražje

u mračne dvore i drhtaje

i najljuće pseto

tvoj naum tek ovlaš

i usput dodiruje um

svakim činom sebe slaviš

klešeš sebi spomen – dvore

zvonke hvale spomenike

ti ne strepiš

pred zebnjom sa mojom se prsiš

raskriljuješ košulju

tapšeš ramer uzdrhtalo dikom svojom

šakom jakom božjom slikom i prilikom

o pšored koga stadoh

sesmotrena

sita šutnje

i iznova u strah klonuh

pred kim!