Galerija Bosna zemlja Božije milosti u 14 02

Autor

Hajro Šabanadžović


 

Zlaćano Sarajevo Grad čednosti                                                    Modra rijeka

 

Bosna prkosna od sna                                                                                       Vrijeme kajanja

 

Srce plače                                                                                               Izgubljeni horizonti

Galerija Bosna zemlja Božije milosti u 13 01

Autor

Hajro Šabanadžović

 

Zatišje i bura                                                                  Snježna jesen

 

Sunčeva magija                                                                  Neobično svitanje

 

Naznake svitanja                                                                   Čari proljeća

Dolaze li empatični dani / Igrokaz na dan 4. Jun / Lipanj





Danas je nedelja 4. Maj / Svibanj 2023. godine računato po prvim  naslijendicima  Jevanđelja. 

Nijete nam ,  da je do danaske  okruglo 154 dana  provelo  suđeni tren svoga bivstvovanja i nestalo noseći oceane sjećanja i snova sa sobom . I mnogo neispunjenih želja i neproživljenih dana. 

I mnogo tragike ,  umiranja i boli.

Preostalih 211 molimo da budu još nježniji , ali i obzirniji.   

Znamo , nemaju moć brisati imena . Zapisana u  ljepoti njihovog 24-satnog trajanja.

Možda su dani zato krhki i kratkoročni i vrlo prozračni , kao i duše onih koji bezpogovorno odlaze.

Oh , neki bi se i bunili , ali uglavnom nemaju kad. Oni koji imaju osvom jadu i belaju se zabave.

Tegobno je danima nositi tolike živote na plećima i praviti se da ništa ne znaju. A dani su mnogo empatičniji i časniji od svih ljudi na ovom dunjaluku.

I od onih prozračnih i onih prodate duše.

Što bi poete rekle:

Dani ko dani,

uvijek blistavi i sjajni ,

nekom ljubav ,radost nose

Nekom bol , tugu i more prinose.

U prevodu:

-Nemojte se previše brinuti. La vita è bello ,  a nikad neće biti što ne mere biti.

Tatjana Lukić – Strah – od leptirice

 

zima si prolepršala

u zidu zatvorena

 

nedirana tvojim zvjerkanjem

znala sam mjesta za slobodan kret

 

skučenog leta

mora da si svih minulih časova

smišljala iznenadni izlazak iz zida

i potonje slijetanje

 

nije ni mene zavelo kruženje

kojim ispunjah klijet

 

znam d a je zazvonilo za povlečenje hladnoće

za koji čas izleći češ se

pripravna

 

i prozore i sve dveri

raskririla sam širom

za dugo izbivanje pripravila sve

 

korakni samo iz zida izmili

ni krila neće stići raširiti

već ću ti pobeći






												

Bleki – Ne recite joj da je volim


Krhka ruža

 

Ako slučajno sretnete nesalomljivu

Krhku ružu jubav moju

prepoznaćete je po mirisu

djevičanskih ljubičica,

i slici ljubavi

okačenoj u njenoj nutrini.

 

I molim vas,

ne recite joj da je volim.

Zasuziće.

Takva vam je ona.

Čedna a prelijepa ,

rastancima sklona,

a hodi kristalnim  hodnicima

Maksumčetove duše.


												

Dogodilo se na današnji dan 4. Juni / Svibanj

 

Danas je nedelja 4. Maj / Svibanj 2023. godine računato po prvim  naslijendicima  Jevanđelja. 

Nijete nam ,  da je do danaske  okruglo 154 dana  provelo  suđeni tren svoga bivstvovanja i nestalo noseći oceane sjećanja i snova sa sobom . I mnogo neispunjenih želja i neproživljenih dana. 

I mnogo tragike ,  umiranja i boli.

Preostalih 211 molimo da budu još nježniji , ali i obzirniji.   

Znamo , nemaju moć brisati imena . Zapisana u  ljepoti njihovog 24-satnog trajanja.

Možda su dani zato krhki i kratkoročni i vrlo prozračni , kao i duše onih koji bezpogovorno odlaze.

Oh , neki bi se i bunili , ali uglavnom nemaju kad. Oni koji imaju osvom jadu i belaju se zabave.

Tegobno je danima nositi tolike živote na plećima i praviti se da ništa ne znaju. A dani su mnogo empatičniji i časniji od svih ljudi na ovom dunjaluku.

I od onih prozračnih i onih prodate duše.

Što bi poete rekle:

Dani ko dani,

uvijek blistavi i sjajni ,

nekom ljubav ,radost nose

Nekom bol , tugu i more prinose.

U prevodu:

-Nemojte se previše brinuti. La vita è bello ,  a nikad neće biti što ne mere biti.

 

 

 

1133.Nemački kralj Lotar II krunisan za rimskog cara tokom pohoda na Rim, koji je preduzeo da u Rim vrati prognanog papu Inoćentija II.

1783.Francuski pronalazači braća Etjen i Žozef Mongolfje prvi put javno demonstrirali letenje balonom punjenim zagrejanim vazduhom.

1798.Umro italijanski avanturista Đovani Kazanova de Saingalt. Tokom burnog života bio sekretar kardinala, pomorski oficir, opat, kockar, alhemičar, violinista, špijun, bibliotekar, a u istoriju ušao kao neumoran ljubavnik.

Plaho bome. Još kada bi sve to bilo taka, rekli bi aferim. Ali nije Baron minsauzen jedini koji je znao zakovrnuti neku bombicu ili spustiti baju.

1831.Belgijski Kongres proglasio princa Leopolda iz dinastije Saks-Koburg za prvog monarha nezavisne Belgije.

Jadni Kongoanci.Desetine miliona ubijenih, osakaćenih …Take su vam te arijevske evropske vladarske kuće sve do jedne. Veoma genocidne. Plafon genocidnosti.

1859.Rođen srpski slikar Paja Jovanović, predstavnik akademskog realizma, član Srpske akademije nauka i umetnosti, prvi srpski slikar koji je stekao evropsku reputaciju.

1867.Rođen finski maršal i državnik Karl Gustav Emil fon Manerhajm, predsednik Finske od 1944. do 1946. Prema njegovoj zamisli između dva rata izgrađena “Manerhajmova linija” odbrane prema SSSR duž sovjetsko-finske granice.

1916.-Kod Ljvova u Prvom svetskom ratu počela ofanziva ruskog generala Alekseja Brusilova, koja je značajno olakšala položaj saveznika na zapadnom frontu i u Italiji. Brusilov u avgustu potukao trupe sila Osovine i zarobio oko 400.000 vojnika.

1920.U dvorcu Trijanon kod Pariza sile Antante posle Prvog svetskog rata potpisale mirovni ugovor s Mađarskom i oduzele joj teritorije koje je držala u okviru Austro-Ugarske. Oko 3,5 miliona Mađara ostalo van matične zemlje, najviše u Rumuniji.

Otuda je nastala izreka:
Ja sam Mađar sa privremenim boravkom van Mađarske. Vrlo konkretno.

Niko se ne pita šta je sa Mađaricama. Oner se valjda bolje snašle van granica domaje. Valjda je istinita ona poslovica: Žena je kao mačka. Kako god padne dočeka se na noge ili na nešto.

Taka joj sudbina , još od zabranjenog stabla.

1941.U egzilu u Holandiji umro Fridrih Vilhelm II, pruski kralj i nemački car. Sprovodio politiku ekspanzije Nemačke preko Balkana na Bliski i Srednji istok i učvršćivanja kolonijalnih poseda. U novembru 1918. primoran da abdicira.

1942.Počela četvorodnevna bitka za pacifička ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi ozbiljan poraz Japancima u Drugom svetskom ratu.

1943.ojnim pučem zbačen sa vlasti predsednik Argentine Ramon Kastiljo.

1944.Savezničke trupe u Drugom svetskom ratu ušle u Rim.

1946.General Huan Peron izabran za predsednika Argentine. Oboren sa vlasti vojnim pučem 1955, posle čega je živeo u egzilu. U zemlju se vratio 1973, kada je formirana peronistička vlada Hektora Kampore i ponovo izabran za predsednika. Posle njegove smrti 1974. položaj predsednika preuzela njegova supruga Izabela Peron.

1951.Umro ruski dirigent Sergej Kuševicki, propagator nove muzike. 1920. emigrirao 1920. u Pariz, a potom u SAD, gde je bio dirigent Bostonskog simfonijskog orkestra.

1970.-Britanski protektorat Tonga stekao nezavisnost u okviru Komonvelta.

1971.Umro mađarski marksista i književni kritičar Đerđ Lukač. Bio ministar u vladi Imre Nađa 1956, a posle njegovog pada privremeno proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog života.

1989.Kineske vlasti tenkovima rasturile studentske demonstracije na pekinškom trgu Tjenanmen na kojima je tražena demokratizacija zemlje. Prema zvaničnim podacima poginulo 300 ljudi, a 7.000 povređeno, a prema izveštajima većine svetskih medija poginulo više hiljada ljudi.

U odbranu „demokratije“ tenkovi su moćno sredstvo.

1989.Na prvim višepartijskim izborima u Poljskoj, posle skoro 50 godina, opoziciona koalicija i alternativni sindikalni pokret “Solidarnost” nadmoćno pobedili vladajuće komuniste, što je označilo kraj komunizma i sovjetske prevlasti u Poljskoj. Vođa “Solidarnosti” Leh Valensa u decembru 1990. postao predsednik Poljske.

1991.Komunistička vlada Fatosa Nanoa u Albaniji podnela ostavku posle 20-dnevnog generalnog štrajka.

1993.Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobrio slanje naoružanih trupa u Bosnu radi zaštite šest “zona bezbednosti”, odnsono Sarajeva, Tuzle, Žepe, Srebrenice, Goražda i Bihaća, sa ovlašćenjem da upotrebe oružje, a u slučaju potrebe odobreno dejstvo avijacije NATO.

1996.Evropska raketa “Arijana 5” eksplodirala 40 sekundi po lansiranju.


												

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 08 29

Autor

Hajro Šabanadžović

Krvavi vjetrovi  Jedan život tisuće snova

Krvavi vjetrovi                                                                      Jedan život tisuće snova

Egalite  Noć snježnih snova

Egalite                                                                                          Noć snježnih snova

Kolorit u žutom  Rose potpuri

Kolorit u žutom                                                          Rose potpuri

Na pragu jeseni  Uzburkani dan

Na pragu jeseni                                                                 Uzburkani dan

Zavrzlame Zeleni nizovi

Zavrzlame                                                                                 Zeleni nizovi

Jutro sa Blekijem – Kažeš do tebe je

 

 

Kažeš do tebe je

ali

nađi neki put do mene

 

Dobro mislim ja

ali

nemam zimskih cipela

 

 

kažeš do tebe je

ali

preplivaj bujice su velike

 

kako da na sve žurim

ali

ipak srce u celofan zavijam

 

kažeš od tebe je

ali

sve je u parovima

 

Nađoše arku  u celofanu cipele

ali

srce bačeno su bujice odnijele