НАРГИЗ – “ТЫ-МОЯ НЕЖНОСТЬ” / Song – Lyrics – Prevod na Bosanski jezik

Uzburkano more Zbunjeno srce

Ty Moya Nezhnost'/ Ты Моя Нежность

 

Я стояла на краю Земли

Больше точно не могу лететь

И уходят наши корабли

Нам уже, наверно, не успеть

Эту песню нам вдвоём допеть

 

Ты моя нежность, ты моё небо

За тобой встану, где бы ты не был

Ты моё сердце, ты моё чудо

Обниму нежно и с тобой буду

 

Ошибалась много раз

Не хотела делать я больней

Знаю, ты не веришь больше в нас

И маршруты наших кораблей

Я не отпущу, держу сильней

 

Ты моя нежность, ты моё небо

За тобой встану, где бы ты не был

Ты моё сердце, ты моё чудо

Обниму нежно и с тобой буду

 

Ты моя нежность, ты моё небо

За тобой встану, где бы ты не был

 

Ты моя нежность, ты моё небо

За тобой встану, где бы ты не был

Ты моё сердце, ты моё чудо

Обниму нежно и с тобой буду

 

Ti si moja nježnost

 

Stojim na rubu zemlje

Ne mogu više sigurno letjeti

I naš brod je odjedrio

Mi ,moguće je, vremenom ne želimo

Da pjevamo ovu opjesmu zajedno

 

Ti si moja nježnost ,ti si moje nebo

Ja te slijedim,ma gdje god si

Ti si moje srce,ti si moje čudo

Zagrli me nježno i biću s tobom

 

Griješila sam  mnogo puta

Ne želim više podnositi bol

Znam da  više ne vjeruješ  u nas

I  putanjama  našeg broda

Držat ću se čvrsto da me ne otpušu

 

Ti si moja nježnost ,ti si moje nebo

Ja te slijedim,ma gdje god si

Ti si moje srce,ti si moje čudo

Zagrli me nježno i biću s tobom

 

Ti si moja nježnost ,ti si moje nebo

Ja te slijedim,ma gdje god si

 

Ti si moje srce,ti si moje čudo

Zagrli me nježno i biću stobom

Ti si moje srce ti si moje čudo

Zagrli me nježno i biću s tobom






												

Marina Tsvetaeva – Rekvijum ( Prevod na Bosanski jezik)

 

 

 

Уж сколько их упало в эту бездну,

Разверзтую вдали!

Настанет день, когда и я исчезну

С поверхности земли.

 

Застынет всё, что пело и боролось,

Сияло и рвалось:

И зелень глаз моих, и нежный голос,

И золото волос.

 

И будет жизнь с ее насущным хлебом,

С забывчивостью дня.

И будет всё — как будто бы под небом

И не было меня!

 

 

Изменчивой, как дети, в каждой мине,

И так недолго злой,

Любившей час, когда дрова в камине

Становятся золой,

 

Виолончель и кавалькады в чаще,

И колокол в селе…

— Меня, такой живой и настоящей

На ласковой земле!

 

К вам всем — что мне, ни в чем не знавшей меры,

Чужие и свои?! —

Я обращаюсь с требованьем веры

И с просьбой о любви.

 

И день и ночь, и письменно и устно:

За правду да и нет,

За то, что мне так часто — слишком грустно

И только двадцать лет,

 

За то, что мне прямая неизбежность —

Прощение обид,

За всю мою безудержную нежность

И слишком гордый вид,

 

За быстроту стремительных событий,

За правду, за игру…

— Послушайте! — Еще меня любите

За то, что я умру.

 

 

 

Rekvijum

 

Koliko ih je palo u ambisu,

Zauvijek propadanje!

Doći će dan i i ja iščeznuću

Sa lica zemlje

 

Sve će se smrznuti ,sve ta borba i pjesme

Sjaj i čežnja

Zelenilo moga oka ,nježni glas

Zlatna vlasi moja

 

Živjeću sa  nasušnim hljebom

Sa danom  zaborava

I biće kako će biti pod nebom

Kao da me nema

 

Mjenjajući se kao izraz na dječijem licu.

Ne dugo ljuta biti

Koji ljubljeni čas, koje  drvo u pečicu

Jasen ću postajati

 

Vilončelo ,u kasu jahačica

U selu zvona crkvena

-Tako živa, stvarna lica

Daje zemlja umilna

 

Za sve vas – ja koja sam neumjerena

Sam stranac ili svojta –

U traganju za vlastitom vjerom

Spremna za ljubav

 

I dan i noć,pismeno i usmeno

Za pravdu sa ne i da

Zato se često osjećam žalosno

I tako dvadeset godina

 

Za moja neizbježna moranja  –

Opraštam  uvrede

Za  moje nježnosti i  neobuzdanja

Previše gorde poglede

 

Za čistoću  događaja što dolaze

Za  istinu i za igru

-Poslušajte! Takođe volite me

Zato što  umrijeću.

 

pB


												

PETER HOLM : “Monia” / Song _ Lyrics / Prevod na Bosanski jezik

 


Monia
Monia, Monia, Monia, Monia

Monia dans tes yeux
J'ai trouvé le bonheur

Monia, dans mon cœur
J't'ai trouvé pour la vie

Aussi longtemps que je vivrai, Monia
Je me souviendrai de toi, Monia

Monia, dans tes yeux
J'ai trouvé le bonheur

 

 

 

Monia

 

Monia, Monia, Monia, Monia
Monia  , u tvojim očima
Našao  sam sreću

Monia, u mom srcu
Našao sam te za čitav  život

Sve dok živim, Monia
Sjećaću  se tebe, Monia

Monia, u tvojim očima
Našao sam sreću


												

Oskar Davičo – Mesec i mraz

 

 

Mesec i mraz na rešetkama.
Smrt i robijaš na istoj stazi.
Pred njima Srbija, ko tama,
između dva žandara gazi.

Smrt otkida sate sa obraza.
Robija šamar za svakoga.
Sam protiv knjaza.
Sam protiv Boga.

Volovska kola u daljini.
Škripi, Srbijo, a sela piju.
Za rešetkom, na mesečini,
sam protiv sviju.

Kola spora, sve tanji snovi,
a dugi dani u gustoj vlazi.
Nikoga nema, ej, pustolovi…
– Stisni zube i smelo gazi!

 


												

Bleki – Kam si pošla

Poderano jedro

Poderano jedro

Tragovi

Tragovi

Ah,ta magična žena

Ah ta magična žena

Djetinja radost

Kam si pošla djevojčice ljepotice

Sa bijelim pupoljkom na dlanu

Dragom dragom dragom svom

Ja ga nosim nosim

Kam si pošla djevojko ljepojko

Sa srcem na dlanu

Milom milom milom svom

Ja ga nosim nosim

Kam si pošla ženo  čedna

Sa trnjem u duši

Nemam kom nemam kom da ga dam

Oko sebe svijam svijam

Kud si pošla ponosna dobroto

sa tirkiznom samoćom u očima

Tebi tebi jube moj

srcu tvome radosnom radosnom

Bleki – Nije zgodno

 

 

 

 

Mila moja grlica Dobro mi došla i hvala ti

   

 

  Kapija Neba

 

 

 

 

Tamo niže

u ulici Prkosa

moja mila Grlica

usnila al’ zaspala ni

uvijek zaboravna ona bi

granata monstruma je napala

glavu joj milu načisto otfikarila

Grlica tijelo ispotiha moli i kumi

priđi mi bar malo bliže molim te

nije zgodno da nas dvije atraktivne

na pute nebeskih putanja hodimo odvojene

 

Pred ponoćna Galerija Bosne zemlje Božje milosti

Autor

Hajro Šabanadžović

Plodno tlo Piaf Igra

Plodno tlo                                                                     Pjaf                                            Igra

Vjerovanje  Ukroćena nevinost cvijet

Vjerovanje                                   Ukroćena nevinost                                       Plavi cvijet

Sleđeno nebo  Mudrost Crveni svijet

Sleđeno nebo                                          Mudrost                                              Crveni svijet

Vječna ljubav Žena trotoara Molitva

Vječna ljubav                                       Žena trotoara                                       Molitva

Leonard Koen – Ognjište

 

Dan nije bio sasvim moj
što sam proverio
pronašavši ga u zvaničnom kalendaru.
Spotičući se o mnoge noge
dok sam šetao parkom
takođe sam shvatio da moja žudnja
nije neko posebno remek-delo.

Građevine već sazidane
ratovi isplanirane krvi i on vođeni
ratnici koji su se uzdigli do generala
zaslužili su jednu poštenu misao
dok sam šetao parkom.

Tiho sam se vratio do tvoje kuće
koja zauzima mesto na ulici.
Nijedna kuća nije
nestala kad sam se vratio.
Ti si rekla da me ne neka muka
naučila tome.

Sporo učim
Počeo sam da govorim
o zvezdama i orkanima.
Dođi mali Galileju –
ti si prizemljila moju viziju –
sve je mnogo srećnije i lakše
inače ne bi bilo toliko sveta.

Kasnije si vezla
a ja sam pobrojao mnoge stvari
koje su uradili tvoji prsti.
Kao da me častiš slatkišima
za moju strastvenost na tepihu
ti si se kod jedne petlje začudila:
Šta onda sa tim zvezdama i orkanima?

 

												

Vrlo živ i besmrtno zaljubljen ja bih da putujem

Djeva u bijelom

Plavetni beskraj

Plavetni đadrin

Molitva za ljubav

*

Vrlo  živ

ušuškan

besmrtno zaljubljen

u inat vremenu

godinama

neumuitnosti što  se osmjehuie

nasuprot neukosti

neizmjerno zaljubljen

u stare zamkove

kraj mora plavetnog

ja bih da putujem

*

zahvaljujući prelijepom životu

na poplavi

dodira nježnih

radovanju zagrljaja

zarobljenih

mirom maslina

ja bih da ludujem

*

slike nježne

slike umilne

sustižu jedne drugu

pjesme ljubavne mirišu na behar i smilje

gubim se u ljepoti mora plavetnog

mora prilipog

mora Jadranskog

a srcem

postaje jedini dom

ja bih da  milujem

*

Raspitjkivanje

neobične li riječi

je u svakom slučaju dobro

ili barem d'bro,

jer  novosti pitalici  nosi

ja bih da ljubujem

*

Galerija je Uspavana ljepotica

bogatija za mnoštvo sjećanja i vizija.

Korona i ja je ljubomiorno čuvamo

od budnih

neukih

jako zlih

ja bih da ljubujem

*

mnijem   neću je  više  buditi

prelijepa je

previše ćedna

da bih je  vratio svijetu surovom

pohranjena u sehari snova i ljubavi

otiskujemo se

na jug

ka najljepšoj  plaveti na svitu

blještavoj tirkiznoj čaroliji

ja bih snove da dosanjam

*

do odlaska

na daleke pute

pišem riječi ljubavne

slikam čarolije snovite

ja bih da volim beskraj čudesni

iako ne smijem plaveti ići

brane mi

kažu

ubiće me jakost

a mene usisava more Jadransko

more duboko

more mojih predaka

more prelijepo

mežu da tugujem

*

vidim tugu

seharu ljubavi na leđa umorna prtim

otiskujem se na pučinu

mala brodica jedri

nestaje u sumaglici nevere

ja bih da uranjam

ipak*

u nedodiru

izranja

jedna ruka mala

tople djeve moje

nježna i bijela

bez prstovnog žiga

spas mi nudi

da li je to kraj…

ili početak novi…

samo ona

moja jube

zna

tajne puta  mojih

neći da bolujem

 
 
 
 
 

												

Bosna kolijevka civilizacije

 

Bosnu oduvijek nazivaju kolijevkom ili pupkom civilizacije. Ona to uistinu jeste.

Bosna je zemlja na kojoj se prelamaju sva dešavanja svijeta , od davnina.To nije zbog toga što se nalazi na razmeđi istoka i zapada; razmeđi novih i starih civilizacija, orijenta i okcidenta.

Razmeđa u Boga nema. U Boga su dva istoka i dva zapada.Gdje god staneš tu je istok, gdje god se okreneš to je zapad.Razmeđa je stvorio čovjek.

Bosna nikad nije trebala razmeđa.To su joj nametali ljubomorni zli ljudi; zato što je u Boga samo jedna Bosna.

Bosna divna mila,zemlja Božije milosti.

Bosna je blagorodno i prozirno neba punog zvijezda,maglica i putanja koje zadivljuje. Bosancu ne trebao huble da vidi ljepotu neba i zviježđa.

Bosna je zrak tako čist da Bosanci ne mogu da dišu bez njega. Da prežive u tuđem svijetu, pakuju ga i nose sa sobom. Zbog takvog zraka nigdje na svijetu ne postoji nježnije, ljepše, mirisnije, raznolikije i raznobojnije cvijeća.

Bosna je ona kiša što pada , a sve miriše. Sve oživi i ljubav i bol, i krik i suza, tajne velikodušnosti i patnji. I blagost i dobrota i plemenitost.

Bosna je snijeg koji ne pada , već se samo prelijeva i pokriva njenu pospanu nevinost svjetlucavom bjelinom snova.

Bosna je ona Modra rijeka i ona druga i sve njene blizanke.

Čiste su, nevine i bistre. Svi one modrii srebreni velovi što lepršaju Bosninom  usnulom ljepotom . To su izvori ljubavi i sreće. Nebo im daruje onu modro-zelenu umilnost, iskričavost sanja koju čovjek ne zaboravlja.

Bosna je jedna jedina snena šuma srebrenog sjaja; koja se prelijeva po blagim brdima s kraja na kraj Zemlje Božije milosti.

Njom tiho žumori sevdah čežnju.

Bosna su i  blagorodne ravnice rumeno-zlaćanog sjaja što zbore bajke o plodnosti i dobroti.

Bosna su tratine i polja kojim  se šire  mirisi djevičanskih ljubičica, ljepota ljudskosti i smrti, ktomu uvijek su obasjena zalazećim sunčevim sjajom.

I more Bosansko je kao i Bosna maleno a veliko, toplo, slano i ljekovito.

Bosna je  svojim ljudima utkala sebe i svoje darove.

Zato je Bosna isto što i Bosanac.

Zato je Bosna ono što Božjim čovjekom slovi.

To je samo djelić onoga što je Uzvišeni u svojoj neizmjernoj Dobroti i Milosti; Bosni darovao.

U srcu opijajuće predane ljubavi Zemlje Božje Milosti smjestio je : Grad čednosti – Palatu milosti – Dvor ljubavi -Bosna Saraj.

Djelići tih darove , ponekad brižno pretopljenih u snove, sanje i ljubav, zaiskriće u tekstovima, crticama, pjesmama, humoru, bajkama, basnama i historiji i svemu onom što slijedi na ovoj stranici.

Neke od tih djelova ćemo pokušati spojiti u neke ozbiljnije književne izraze. Za to nam treba vaša podrška. Nadamo se da će bar nešto zainteresovati, možda razveseliti, ili čak rastužiti eventualnog posjetioca. To nam je krajnji cilj.

Nažalost, biće izrečene i neke druge riječi koje možda neće biti toliko lijepe i svidljive,  nježne i blage ; već škrte,  opore,  ironične,  reske ali iskrene i bez mržnje.  Riječi istine kao opomena svijetu koji razumije, a kao podsmijeh, prezir , ogorčenost i prijetnja zlu i onima koji ga tvore.

Sve riječi na ovim stranicama su zapisane u prijašnjim, a nastale su kao svjedočanstva potomaka onih koji Bosnu doživljavaju onakvu kako ona jeste: Zemlju Božje Milosti i svoju domovinu.

Napisano neće biti predstavljeno po vremenskom, hronološkom, tematskom, uzročno-posljedničnom niti „lirskom“ redosljedu. Ne garantujemo ni kvalitetu jednake razine. Kvantitet je skoro neiscrpan, garantuje šarolikost – za svakog ponešto.

Nekad će govor biti izravan, nekad neizravan, nekad pomiješan. Nekad će govor biti u jednini, nekad u množini, nekad pomiješano.Nekad će tekst biti razvučen i usporen, nekad kratak i ubrzan, nekad zakukuljen-zamumuljen, zavisno od raspoloženja riječi i teksta.

Upamtite i bez zamjerki:

„Autori nisu bitni. Oni su odlučili da ispišu svoje misli, bilo to neočekivanom čitaocu pravo
ili ne.“

Na nove pravopise, riječnike i jezičke smicalice nećemo posvetiti previše pažnje jer ga kroje neznalice i maloumnici koji ne dozvoljavaju prirodni tok jezika. Neznalice koje nemaju Bosanskog bila. Maloumnici kojima je Bosna strana. Mi pišemo govorom Bosanca koji nije razmeđen. Naš govor je govor stećaka i Bogu milih ljudi. Naše riječi su Bosanske.

Naši ogledi biće eklektički i dosta laički, ali zato izuzetno istorijski, filozofski, naučni i istiniti. greške su moguće, ispravke slijede.

U Bosni i šire naš govor će se moći sasvim jasno čitati i razumjeti.

Vjerodostojnost zapisanog neće biti sporna, samo će je neko prihvatiti, a neko odbaciti.

Neki će nas mrzjeti, neki neće. Nekima će pucati prsluci. Neko će nam vjerovati,neko neće. Bićemo hvaljeni i kuđeni. Sve to i nije važno.

Svi tekstovi su povezani i međusobno se isprepliću.To će biti vidljivije  ako uspijemo da predstavimo prvih tisuću i nešto stranica.Te stranice su Knjiga prva p sedmoknjižj koje će se rascvejtavati,dio po dio. Ako Bog Milostivi bode zadovoljan nama i našim riječima.

Nizovi slika pričaju priču vezanu za tekst.Kada su slike vezane za muziku,ponekad imaju biografska ili simbolična značenja,uzročno posljedična veza.

Mi jednostavno moramo izreći ono što mislimo.Odmah i sad. Ne smijemo dozvoliti da ikad više drugi govore u naše ime.Ti drugi govore bezočne laži i siju zlo.

Bosna to više ne može podnijeti.

Reći će se:“Puna im usta Bosne.“

Mi njima. “Okrenite se oko sebe,pa pogledajte, pa opet pogledajte oko sebe i gledajte.

Šta će te vidjeti?

Samo ljepotu i sjaj, blagost i blagorodnost.Nestaće riječi, ublijediće oči,a nećete se moći nagledati ljepote Bosne. Da se skupe sve vaše riječi, neće moći opisati blagodati Zemlje Božje Milosti.

To je naučno – historijska realnost u kojoj je kao što znate (ili ne) sve relativno, dualno, ponekad višeznačno.

Realnost u kojoj je jedina singularnost Bog Milosti i Ljubavi.

/ Zapis je objavljen  prigodom pokretanja stranice Bosna zemlja Božije milosti.

Po svojoj bitnosti nikad ne gubi na svježini i aktuelnosti./