Bosna zemlja Božije milosti Pred ponoćna Galerija

 

Autor

HajroŠabanadžović

 

  

Čarolija sutona                                                                  Nevinost

 

  

Ja konj                                                                                     Ona je plavetni đardin

 

   

Naši snovi                                                                                 Djelić tvoga neba

 

  

Krv i led                                                                                      Plavetni beskraj

 

  

Violetna ljubav                                                                       Djetinji snovi

 

 

Prelamanje jednog ljubavnog sna                           Ples zaljubljenih

 

  

Svijetlost u violetnoj noći                              Mistična šuma

 

  

Nebesko cvijeće                                                             Zvijezdice u violetnom beskraju

 

 

 

 

 

 


												

Pablo Neruda – Ne volim te zato sto te volim

 

Ne volim te izuzev zato što te volim;
Od voljeti te do ne voljeti prelazim ,
Od čekanja do kada te ne čekam
Srce mi prelazi od studeni do plama.

Volim te samo zato što si ti ta koju volim;
Duboko te mrzim, i mrzeći te
Privijam se uz tebe, i mjera moje promjenljive ljubavi prema tebi
Je da te ne vidim već slijepo volim.

Mozda će januarsko svjetlo uništiti
Moje srce sa svojom okrutnom
Zrakom, kradući mi ključ ka potpunom smiraju.

U ovom dijelu priče sam ja onaj koji
Umire, jedini, i umrijeću od ljubavi zato što te volim,
Zato što te volim, Ljubavi, u plamenu i krvi.


												

Bleki – Privid i čežnja

 

 

Zar ne bješe vazduh plav

a jutro crveno kao san

zar ne žeđasmo cjelovima

hraniti ustreptala tijela

glađu zapretena od iskona

kad nas poklopiše oluje

strasnije od bura oceana

 

Zar iza tog vidljivog izgleda

igra mašte mora da se pretvori

u iskrivljenu stvarnost

kada sve postaje zlokobno

postojeći sklad postaje privid

koji guši avetinjskom groteskom

dok pokušavamo naći izvor od kristala

u kome obitava naša bol

 

Takvu htjedoh pjesmu poklanjati

onoj koja odi u potrazi za srećom

samo zato što je usamljena plesačica

koja pored drugog spi

a opet čemu

kada je jedva sroči

čovjek zvani Ja konj

ne okusivši ni kap vode

na izvoru njene čežnje

 


												

Biljana Jeftić – Evo ti srce na dlanu / Lyrics

 

Svo ti srce na dlanu

 

Ne veruješ da te volim

bas si čudan ti

jer ja svoju ljubav dajem

drukčije od svih

 

Možda ne znam da ti kažem

kao druge sve

i u javu ja ne umem

da pretvaram sne

 

Ref. 2x

Evo ti srce na dlanu

uzmi ga, nek’ bude tvoje

evo ti duša i telo

evo ti sve što je moje

 

Ne veruješ ti u mene

i mog srca žar

kad bi deo žara moga

ti imao bar

 

Ne veruješ da bih tebi

dala srce svo

ti potraži da te odmah

uverim u to

 

Ref. 2x

 

Ne veruješ da bi sa mnom

bio srećan ti

da bi našoj pravoj sreći

zavideli svi

 

Ne veruješ kad ti kažu

da je sreća to

kad ti neko na svom dlanu

pruži srce svo

 

Ref. 2x


												

Bleki – Kad odru odiš

Autor

Hajro Šabanadžović

Nebeska čarolija

Srce krjkog proljeća

Usnula Ljubav

Plavetna iluzuija

Kada odru odiš

shvatićeš

dukati nemaju sjaj

ni moć

usnulu ljubav vratiti

 

Kad vrijeme udari žig

tabut tahti

vremena se nema

ni kajanja

a živio si neistinito

 

Kada se odrekneš ljubavi

pomisli

blizance nerođene

nećeš milovati

lice žene voljene radovati

 

Kada ti dušu grešnu

pomiluje sanak vječni

moli se grešniče

mnogo se moli

Stvoritelju


												

Debina individualna dubioza

Deba  jednom imao veliku dilemu o mogućnosti uvođenja limarenja u takarenje. Razmišljao i razmišljao ali ipak na kraju  odust'o.

Kaže; lim i takarenje ne idu pod ruku. Gdje si u tanježa vidio takarenja.

Žao nam zbog odustajanja  jer to Debi u pravilu  ne pristoji. Napose u izvjesnim pozicijama. A toliko se mučio i razmišljao.

Takođe nam je uskratio mogućnosti ubacivanja jedne nenadmašne blic filozofije u neke riječnike ili enciklopedije.

Mudrost je bila toliko kompresivna ,izvaljana i istucana emocijama i strastima da bi sigurno bila dostojna  mnogih antologija, jal’ književnosti, jal filozofije, ali u najmanju ruku astronomije.

Ako nije prevazišao Aristotela ,Nostradamusa i Dostojevskog, njegova poetika je sasvim sigurno vjerodostojnija od gluposti Dantea, Getea, Šekspira, Njegoša,Borhesa i drugih ubleha. Dobro ; oni su bili hadumi ili hadumice,poneki i tetkice, pa nije teško biti umniji i poetičniji od njih.

Limarenje  ima one minimum  tri i po najpoželjnije karateristike za takarenje: prešanje, kompresija,  valjanje i tucanje. Ima tu još mogućih opcija ali tri i po bi bile sasvim dovoljno. Ali ovo nismo još muhurali ,jer nismo pitali ni Jelene ni ostale ženske dijelove konzilija. Ipak se ovdje najviše o njihovoj svili i kadifi radi.

Poslije višemjesečne nesanice i prerispitivanja Deba je  ipak  odustao i limarenje prekrižio iz popisa istoznačnica  takarenja.

Kaže tandaro , ti tucao, valjo ili prešovao ne mereš ti njoj ni pera odbiti , a kamo l’ je stanjiti. Ona ti ko skočiguma ili neki perpetum mobile.

Što  više naliježeš na nju , pa joj opisane radnje opetuješ i opetuješ;  ona jača i raste sve više i više, i ne prestaje  dok ne implodira ili eksplodira. Šta ti Deba zna kako mu to funkcionira. Nije ni miner ni inženjer; ponajmanje ajnštajn ili neki stručnjak za fisiju.

Ni njima nije jasno kako nešto može i implodirati i eksplodirati .I to skoro u isto vrijeme.Maksimum par desetaka sekundi razlike;ali samo u onim akstremnim slučajevima kad prešanje,kompresija,valjanje i tucanje pomahnita i postane neodoljivo raznostrano.Ili kad je zgorelica u pitanju.

Deba to implodiranje i eksplodiranje svako malo osjeti na sebi.Kad implodira, njemu se sve neki biljezi pojave ko šljive pred kazan za rakiju.Kad ekaplodira isto ko da ga geleri grebu po leđima i ostave krvave pruge. Reko bi čovjek obeznanila se žena, pa ne zna šta radi.

Taki je svaki pametan insan. Postane hajvan.Ženana ga smota i smunta, on se htio ne htio limarstvom bavi. Često mu njena rabota i na obraz iz čista mira zasjedne. Šta sve insan mora pretrpjeti da oluk napravio.

Za nevjerovati, za riplija je, kako se  ljepotica kao ptica feniks, eksplozijom ili implozijom svejedno je; ponovo  rađa .I   još milija, ljepša, bolja,  toplija i slasnija bivstuje.Onda takva  po mozgu; kojeg svaka  hablečina u tren zagubi; rovari i vlada.

Deba ,kakav  je nedokazan, sve  nešto misli  kako mu ta neka, za valjanje  od rođenja zrela mozgovne smicalice pravila. Nije mu jasno kako je njegova glavurda, više neki oveći cocin bubanj, mogla izaći iz onog grmića, malog majušnog a tanušnog. Nema veze što je majčin. Prvi miris u životu koji čiovjek udahne je miris đardina, kaže Dobri.

Natakarim ja đardin.Pored tolikih lijepih narodskih imena za paplicu malu,a nezasitu ,on izabro da je bašćom zove i to malo većom.A opet sve nekako ko da ima pravo.Moraću,kaže Deba sam sebi,malo više razmislit o imenima slatkice moje.

Kasnije , kad mu se glavurda izbalansirala sa onim bez mozgašem, on se ibretio kad onaj dole nešto radi , a mozak mu u isto vrijeme eksplodira ,kad onaj implodira. To mu nije imalo nikakve logike. Na te neke implozije i eksplozije, to vremenom uhavizo, iako nije razumio.Kako neki tako neki malen stvorić može u kosmičkom smislu remetiti logičke principe? Nelogičnica jedna draga.

Skonto on da mu to ko struje dejstvo dođe. Gdje god te struje strefi svog te potrese. Eto taj naučni princip elektriciteta i prvodnika i gromobrana shvata.

Zato on zabode svoj gromobran u prizemljenje in misli da je siguran. Viđu vraga, njega opet nešto hek posred mozga i sve mu vijuge poremeti. On uporen kakav je bio, stalno sve ponavlja, opet i opet i više od dvadeset puta, obnoć. Ono uvijek isti rezultat:

Ex capito, ex astris ex nihilo riknuta scientia poetica. Što će reći takari lud zbunjenog.

Fizički nikad problema nije imao ;to smo pročitali. Ali da skonta i shvati pogančerku nikad nije mogo. Ko će je skontat il’ shvatiti od čega je sazdana kad funkcionira na antigalaktičkom principu?!

Nema struje, a drma ko tri puta po trista osamdeset volti i sto wati. Ti je valjaš, kompresuješ, tucaš, bubaš, takariš, tandaraš (sada bi Deba nabrojao i objašnjavao njemu 130 znanih sinonima i još namjerno ispušteni koji pride), ali vremena se za to nema pa ga skratismo.

Daj ba Deba ,skrati , daj pouku; kad već o basnama pričaš.

On ni habera, već nastavlja. Ti sve činiš da joj se umiliš ,a ružica te strujom mlati. Nisam nikad čuo da šećer ima veze sa strujom. Nije baklavica , ni slatko ili pekmez da  joj se  onaj naš slunto umiljava.

On se tamo kofrči ,maltene te buba u prsa junačka, a ona ga samo tresne i on u bandak. Mora mu se hitna zvati i vještaćko usta na usta davat. Nekad ni to, pa ni sajle dizaličke ne pomažu.

Jes da je blesav ko da mozga nema; ali kako će u bandak pasti kad vidi tu rosnu antigalakticu. Umjesto da se ukruti i počasnu stražu antilogici živahnoj i raspjevanoj, joj mamo mamice, daje i daje, ako treba danima, on svako po sata-sat ,meita se igra.

I kakvu bi pouku izvoljevali kad se bezmogovni gromobran i antilogičnica i antigalaktica  u limarenju naduravat stanu.Tu pameti nikakve nema ,a opet mišterija i nauka živa.

Ukoliko smo se mimoišli u mišljenju , ondarake vi dajte pouku u ovoj našoj mozgalici.

Možda ste vi pametniji;nikad se ne zna.

 

 

Galerija Zamak Yossamin

Autorica

Yossamin V.

Dopisano

Obično , rijetko kad komentarišemo slike izložene u Galeriji Bosna zemlja Božije milosti.

Ponukani komentarima na slike koje persistiraju u Galeriji , sukladno tome dva komentara na koje danas objavljujemo su nas nagnale da načiniti izuzetak,

***

Dvije stalne posjetiteljke Galerije Bosna zemlja Božije   zatečene( bolje rečeno  zabezeknute )  fascinantnim slikama,svoje komentare ( u odvojenim posjetama ) su izrazile sa po jednom rječju:   

I.Lijepooo…

i

II.Preeeeeedivno

Nemajući kud , kao dobri domačini smo dali naš najskraćeniji sud o slikama, glede navedenih zapažanja:

I.

Slike su zaista lijepe i veoma upečatljive.Plijene orginalnošću ,

osebujnim koloritom ,

i izuzetno suptilnim i rafiniranim kompozicijama ,

kojim umjetnica gradi nove, četvorodimenzionalne ,

veoma skladne i nadnaravne svijetove ,

kao kontrapunkt turbnoj stvarnosti.

 II.

Zaista slike su predivne.

Vi znate  kako je teško raditi sa bojama.

Osnovno pravilo je poštovati boje i znati šta i kako sa njima.

Yossamin V. je perfekcionista koja vrlo obazrivo ,

sa velikim respektom

i nadasve nježno postupa sa bojama.

Uzvraćajući , one vjerno slijede njene misli i ruku

i uzvrćaju tananim nijansama ,

izbalansiranim do poetzskih valera.

Da , slike su predivne i izazivaju čuđenje i ushićenje,

jer nas vraćaju u svijet naših najnevinijih osjećanja,

u kojima obitava dio Uzvišene Vječne ljubavi i ljepote

***





Slike će zbog svoje ljepote i upečatljivog senzubuluteta ,( kao i stotinjak drugih slika iste autorice ) ,naći svoj trajni dom u sarajevskoj Galeriji Bosne zemlja Božije milosti.


												

Пелагея и Дарья Мороз – Конь / Lyrics – Prevod na Bosanski jezik

 

Выйду ночью в поле с конём,

Ночкой тёмной тихо пойдём,

Мы пойдём с конем по полю вдвоём,

Мы пойдём с конем по полю вдвоём.

Мы пойдём с конем по полю вдвоём,

Мы пойдём с конем по полю вдвоём.

 

Ночью в поле звёзд благодать,

В поле никого не видать,

Только мы с конём по полю идём,

Только мы с конём по полю идём.

Только мы с конём по полю идём,

Только мы с конём по полю идём.

 

Сяду я верхом на коня,

Ты неси по полю меня,

По бескрайнему полю моему,

По бескрайнему полю моему.

 

Дай-ка я разок посмотрю,

Где рождает поле зарю,

Ай, брусничный цвет, алый да рассвет,

Али есть то место, али его нет.

Ай брусничный цвет, алый да рассвет,

Али есть то место, али его нет.

 

Полюшко моё, родники,

Дальних деревень огоньки,

Золотая рожь да кудрявый лён

Я влюблён в тебя, Россия, влюблён.

Золотая рожь да кудрявый лён,

Я влюблён в тебя, Россия, влюблён.

 

Будет добрым год-хлебород,

Было всяко, всяко пройдёт,

Пой, златая рожь, пой кудрявый лён,

Пой о том, как я в Россию влюблён.

Пой, златая рожь, пой кудрявый лён,

Мы идём с конем по полю вдвоём.

 

 

Konj

 

Izaći ću  u polje noću sa konjem

U tamnoj noći ćemo tiho šetati

Iči ćemo sa konjem kroz polja zajedno

Iči ćemo sa konjem kroz polja zajedno

 

Noću nad poljem zvijezde svjetlucaju

Nikog ne možeš vidjeti u polju

Sami ja i konj poljem šetamo

Sami ja i konj poljem šetamo

 

Zajahaću moga konja

nosi  me preko beskrajnog polja

po beskrajnom polju mom

po beskrajnom polju mom

 

Daj mi trenutak da pogledam

Gdje polje rađa zoru

Ah brusnička svjetlosti,ah grimizna zoro

Da li postoji to mjesto ili ne.

 

Oh polje moje drago i proljeće

Svjetla udaljenih sela se vide

Zlatna raž,talasasti lan

Zaljubljen sam u tebe Rusijo,zaljubljen

 

Biće to dobra plodna godina

Sve bude sve prođe

Pjevaj zlatna raži,pjevaj talasasti lane

Pjevaj kako sam zaljubljen u Rusiju

 

Pjevaj zlatna raži,pjevaj talasasti lane

Sa konjem ćemo zajedno poći