Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna galerija


zapis-o-cvijecu   svilena-magla

Zapis o cvijeću                                                                        Svilena magla

 

nebo-jesen-i-modra-rijeka  jutarnja-sema

Nebo jesen i modra rijeka                                            Jutarnja šema

 

predvecernja-simbioza  dva-lika-jednog-krajolika

Predvečernja simbioza                                                      Dva lika jednog krajolika

 

jersen-u-gorju  jesenje-iluzije-nad-modrom-rijekom

Jesen u gorju                                                                      Jesenje iluzije na modrom rijekom

 

   u-vrtlogu-mjesecine

Stepenica do raja                                              U vrtlogu mjesečine

 

bozur-cvate-i

Božur cvate

 

uskomesana-nevinost-ii  idila-u-zutom

Uskomešana nevinost                                             Idila u žutom

 

lenbdece-poljsko-cvijece  sjaj-ljeta

Lebdeće poljko cvijeće                                                            Sjaj ljeta

 

 

Tango za moje Grlice


SAMSUNG   U snima snovi Spajanje

Lakoća  Lebdeća tuga  Plava nježnost

 

 

Tango za grlice

 

Ponekad

nekako lgano

isuviše

se sve posloži

i ljubav i tuga

i lijep sniježni dan

početkom proljeća

i sjećanja

danima ljeta

osluškujući kasnu jesen u srcu

 

raspoloženje odiše elegijom

onom umilnom

plemenitom da Srce hoće da odleti.

 

znalo bi ono kamo

ali mu se ne da

još mu vrijeme za let grlica nije

 

ne pomaže mi ni violine

ni klavir

gitaru bih da sa sobom nosim

jer kako će tango bez nje sa grlicama plesati

poželjelo se i njih i plesa

 

sjedim u kutku sobe

skupio se

ko upokojena petodinarka

da dam prostora meštru od nježnosti i plesa

 

uzimam gitaru

onu čarobnu rubinovu

i prebirem prstima

 

znate

ja vam ne znam da sviram

ali ljubav i snovi mogu sve

 

odjednom se zvuci preliše u akorde

najdražeg tanga Srcu mome

Tango za Evoru

 

i vidim

Srce moje

bojažljivo

korak po korak

prilazi

čaši od kristal jantara i žada

zar je važno kojoj

sve je ono voljelo

ispravka

voli voli voli…

 

prima je za ruku

ljubi je u obraz

publika nebeska je tu

zagrli i zastane

 

gleda u mene

ja se zastidim

stao sam

jer mi suze vlaže oči

 

ne vidim strune

uželio sam vas se mile moje

toliko mi nedostajete da me život boli

 

Srce mi šapuće

pusti sada tugu

vrijeme je za snove i ples

 

gitara zaplače

Srce se priljubi

uz obraz Grlice plavetne

i vali krenu

 

Crvena grudva je samo dekor

Ljepoti u svili

koja leprša u njegovom naručju

 

začudo krvavi led poprima moj lik

inače nema taj običaj

možda misli

da će Ja konju

kome su noge postale stablo

ukorijenjeno u prošlosti

udahnuti lakoću kojom ono pleše

 

u uglu gitara više nije sama

ima tu jedna milozvučna violina

i hor anđeoskih Romkinja koji se glasa

 

sve ljubav

slavi slavi…

 

korak za korakom

okret i okret

i zastoj i stisak

kada u vazduhu dodir gori

slama

dvije i dvije ruke

lijeve i desne

noge su ljubavne čežnje korak

 

o Grlica je muzika

koja sve odjednom

želi želi…

 

obraz bjeličasti i razigrani

uz onaj ozbiljni i tužni tužni…

 

bolje da sam ostao da sjedim

ne želim da me sada srce izda

 

neće neće

šapće Ona

ovaj ples moraš odsanjati

potom

sa svakom grlicom otplesati

uželjele se dodira tvojih

strasti što sjećanja na nas nosi

 

i daj prestani mi lise rositi

nisi valjda pizdun postao

sve će ti se oprostiti

ljubav uvijek pobjeđuje

 

stišće me nježno

ljubavnički

sa onim neugaslim žarom

koji se nikad ne usteže

 

korak za korakom…

okret za okretom…

zastoj i stisak

i sjedinjena Srca

dva

što se miluju

ljube

ruka u ruci ruci…

o Srca moja moja…

 

Koliko uma u slugana , još više neumlja – Kavazovićeva biserli hutba

Kavazovićeva biserli hutba / drugi dio / Iz arhiva

On apelira na “muslimane” i neke nepostojeću vlast u Siriji i Iraku. Na zvijer, zločinca, krvnika i ubicu se ne može apelirati. Efekt je isti kao bacanje klikera na tenk. Aapelirati se može u sudu, u diskusiji na TV , na ženu ili dijete.

Na vlast,reise ili ilmije ni u snu ne pomišljajte apelirati.To ne pije vode.

Pošto se humano ” dotakao ” izbjeglica mora se humano i demokratski odnositi prema krvoloku i pokretaču. Tolerantno, bez grubih riječi i mržnje, radi ličnog kredibiliteta kojeg nema; jer to tako urnisani zakoni zahtjevaju. Dobro bi bilo kad bi tako bilo.

On to mlitavo i jalovo apelira iz dva razloga:

Prvi je strah. On se boji progovoriti da ga osvetničko zlo zvjerinja ne bi spotaklo. I taj strah se može zanemariti.

On se boji da ne ispliva najbitnija činjenica, koje njega i “islamsku zajednicu” uključuju među saučesnike pokolja i egzodusa.

Kavaz apelira, ne pada mu na pamet da osudi zločine progonitelja i ubice; jer je ta zvijer iz njegovog bratstva, bratstva takozvane islamske zajednice bh : hanefijskog mezheba.

Da njegova i “iz” hanefijska braću se u Afaganistanu, Iraku i Siriji među sobom kolju i protjeruju , na radost i oduševljenje onih drugih pogana.

Po ustavu i svim pravilnicima i statutima “iz” , “rijeseta” , i “ulema” ( a to su vam svi vjerski dužnosnici i službenici u “iz”) jasno i vidljivo je napisano i istaknuto: mi se pokoravamo i slijedimo hanefijski mezheb i šerijat.

Znači i nama se sprema isto što u Avganistanu, Iraku i Siriji. Hanefijci i “iz” i oni što u bescjenje kupuju Bosnu prijete sa jedne strane; Vatikan, zapad,ustaše i četnici sa druge strane.

Eto pučanstvo, to je vizija Bosne u glavama vaših troglavatih vladara. Ne piše se Bosni dobro. Nikako, ni sa jedne strane.

Mađtim zaboravljaju da Jedan Jedini silni sve gleda i po pravdi kroji.

Ko čeka taj i dočeka. Znamo da je sve ono što je onaj naprijed rekao samo magla, prašina u oči. Uvod u ono glavno što slijedi. Siti uvijek prosjače.

U hodeže se desna ruka osušila, ona bi trebala da daje Bogom naređenu milost narodu. Lijeva im kanđe zvijeri ima. Ta ruka je ona što narodu otima i posljednji komadić kruha od sirote djece koju po Kavazu mi diskriminiramo.

-namaz, post, zekat i hadž su korjen na kojem na kojem opstoji stablo islama.

-pomozimo muftijama i imamima

Zaboravio portir pomenuti prvi i najosnovniji farz islama; kelime – i – šehadet ; ispovjedanje vjere:

” Nema Boga osim Allaha, Muhamed je njego poslanik.”

Nije ni čudo, vidi se da nije mutteki.

Zaboravio “glavni” muslimanski glavonja šta je osnov islama ali tupi vjernicima šta je njihova dužnost.

Ili od grijeha i aferima ne smije to da izgovori.

E hvala ti velja gdje čuo i ne čuo za ovu bruku i sramotu.

Rakosmo vam mi, stalno ponavljamo, on misli narod hud i nema pojma šta mu je vjera i šta mu je raditi.

Svako malo podučava, ili na jalove dove i fetve tjera, ali falično braćo, jako falično , besmisleno i neučunkovito.

Ali zakat i pomoć muftijama i imamima svakako je moro zatražiti. Muftije i imami su oni “islamske zajednice”,takozvani učeni ljudi.

On je ono namaz, post i hadž reda radi natandario; jer mu u glavi samo zekati zveče: cingl cingle cak.

I već premišlja koliki tal kojoj sehari pripada.Zna se narod nema sehara.I ne trebamu.On ima kontejnere i kartonske kutije.

Narod posti ne tridest dana ,nego tristo šezdeset dana u godini;gladan, go i bos. Poharačile ga moderne haračlije. Uz toliko posta mora i molitva pet i više puta na dan je malo.

Pominjanje hadža je svjesno dolijevanje soli na rane, ubijanje duše, ubadanje kamom u gladne trbuhe svakog časnog muslimana.

Tri četvrtine Bosne gladuje , jedna četvrtina preživljava, da bi onih pet šet beglera i njihova svojta, svita, podvornnici i poslužitelji mogli živjeti ko paše. A sve goljo do golje bio.

Pominjanje hadža je isto ko slijepom opisivati boje, gluhom zvuk, nijemom riječi.

Najviše nas ganula njegova poslijednja želja:

” Da nam Gospodar svijetova bude milostiv na Sudnjem danu.”

Puste želje su to. I Bogohuljenje kad dolazi iz takvijeh “učenijeh” ustiju.

Kod Gospodara Silnog i Pravednog nema po željama, već po pravdi i zaslugama. Kako si radio tako će ti se i dati. Ni koliko je trun gorušice će ti se neće odbiti ni dodati.

Pa ti sad Kavaze moš pjevat borbene i kišne do Dana svođenja računamoliti, koliko ti je ćeif, ništa tebi i bratiji tvojoj neće pomoći.

Joj imena Kavaz , to vam je ljudi moji , za prevoditi i za desetku iz filologije i filozodije, a bogami i teoloških nauka zaraditi.

Vi zagovornika nemate. Vaši idoli su mrtvi i nijemi, a borami i porušeni da ne bi svjedočili; pitajte Hanefijce oni sve znaju.

Mi prenijeli one glavne gluposti hutbe.

Ima ih još, zapravo cijela je hutba jedna nakaradna smijurija. A kako ne bi, on se nije obraćao onim svojim koji su zauzeli sva mjesta u Ishak Gazi Husrevbegovom vakufu za čestite i dobre ljude.Oni bi mu smijli na licemjerstvu.

I nek zna : njemu i njegovim , što bi  gori, to doli pristaje.

Papa Franjo im je  nanijetio onaj srednji prst, iz njegove čuvene molitve. Američki grb.

Nismo mi majke nam, mi se trudimo da budemo pristojni.

Ali nas Frančesko plaho obradovao i mi saglasni sa porukom srednjeg prsta pućenog portiru i svim njegove fele: koje je novi papa jednom rječju imenovao : glavati ili poglavati.

Ramazansku blagi dani

 

 

Večeras su mnogi domovi hajrom okićeni.

Mirišu somuni , ramazanska sofra , halva , ko umije i četen halva, ima raznog slatkog i svega.

Takav je ramazan . Berićetli. Po starobosanskom – birićetli.

Kandilji gore , jedino smetaju ezani današnjih Cerićevih i Kavazovih hođa.

Metalom grebu , škripe ,  plaše , grdobu od ramazana prave.

 

Shjećate li se njemačkih konc logora i njihovih razglasa – megafona:

Ahtung – ahtung ,

pripremite se za tuširanje pod ciklonom B.

 

Na to nas podsjećaju ezani današnjih hiodža koji su se ulijenili.

Sprat ili dva stepenica , oliti 15-16 basamaka ne mogu se pretile narodske krvoopije uspeti,

da pozovu dunjaluk na molitvu.

 

Kao ljudi su dužni bogu sedžu dati.

Kao vjerski , dobro i predobro plaćeni služenici , trebaju ,

u ime Neba pozvati insanske vjernike na molitvu.

Kao insani kojima bi Milostivi trebao biti u srcu trebali bi se popeti na minaret i

milozvučnim glasom , kao nekada , pozvati prave vjernike na molitvu.

 

Nisu ludi .

Što će umarati pretile sjedalice ili trošiti glasnice u ime  Mudorga?

Imaju naci megafone , pojačaju ga do daske,

pobijaju mozak , uši , nerve i prave nered i sablazan na javnim mjestima.

 

Čudime što se država ne drži svojih zakona o remećenju javnog reda i mira.

I svakog hodžu , pa čak i nevjernički hanefijski Rijaset jednom za svagda , dovesti  redu

i pameti za neviđenu bruku , sramotu i galamu na javnom mjestu.

 

I u svemu tome , niko od onih koji žive sa narodske grbača

i od sadake siromašnjih ,da se sjeti poželjeti vjernicima Sretne Ramazanske dane.

 

Šta će te ?

Uzoholili se puleni Riđobradog i i njegovog poslužitelja , oliti podrvornika.

 

 

Edgar Alan Po – Gavran

 

 

Jednom u čas tužan noćni, dok razmišljah, duh nemoćni,

nad knjigama koje drevnu nauku u sebe skriše,

bejah skoro u san pao, a neko je na prag stao

i tiho je zakucao, kucnuo što može tiše.

„Posetilac neki – šanuh – kucnuo što može tiše,

samo to i ništa više.“

 

Ah, sećam se toga jasno, beše zimnje veče kasno;

svaki tinjav odsev žara utvare po podu piše.

De čekajuć, srce snažim u knjigama zalud tražim

za Lenorom bol da blažim. Ime koje podariše

njoj anđeli, divna draga kojoj ime podariše

anđeli, nje nema više.

 

I šum svilen, šumor tmurni, šum zavesa tih purpurnih,

neslućenom, čudnom strepnjom obuzima sve me više;

da umirim srce rekoh: „To zacelo sad je neko

na pragu se mome steko, kucnuvši što može tiše,

posetilac neki pozni, zakuca što može tiše

na vrata i ništa više.“

 

Najednom mi strepnja minu i zureći u tamninu:

„Gosparu il gospo – kazah – ne ljutite vi se više,

bejah skoro u san pao, neko od vas na prag stao

i tiho je zakucao, kucnuo što može tiše,

da i ne čuh“… Tad mi ruke vrata širom otvoriše –

samo mrak i ništa više.

 

I dok pogled tamom bludi, bojazan mi puni grudi,

slušajući, sanjajući, snovi mi se teški sniše,

i zagledan u tišinu, samohranu pustu tminu,

„O Lenora“ reč jedinu, izgovorih tiho, tiše,

„O Lenora“ odjek vrati što mi usta prozboriše,

samo to i ništa više.

 

Vratih se u sobu svoju a duša u nespokoju.

I uskoro nešto jači udarci se ponoviše.

„Na prozoru, u kapcima, mora biti nekog ima,

miruj srce, da u njima vidim kakvu tajnu skriše,

miruj srce da uvidim kakvu tajnu oni skriše,

vetar samo, ništa više!

 

I otvorih kapke tada, kad ulete iznenada

lepršajuć gordi Gavran iz dana što srećni biše,

gospodski ga izgled krasi, pozdravom se ne oglasi,

niti zasta, nit se skrasi, dok mu krila se ne sviše

povrh vrata, na Paladin kip mu krila se ne sviše,

slete, stade, ništa više.

 

Videć pticu ebonosnu, osmeh tužno srce kosnu,

zbog važnog i strogog sklada kojim lik joj sav odiše.

„Mada ćube čerupane – rekoh – plašljiv nisi, vrane,

što sablasan traješ dane sred žalova noći, kiše –

kaži kakvim imenom te sile pakle okrstiše?“

Reče Gavran: „Nikad više.“

 

Začudih se vesma tome, odgovoru prejasnome,

mada smislom reči ove meni malo jasno biše:

al priznajem, nema zbora, ne čuh takvog odgovora,

i ne videh takva stvora crnih krila što se sviše,

zver il ticu čija krila na Paladin kip se sviše,

s’ tim imenom „Nikad više.“

 

No Gavranu s’ kipa bela ta reč beše mudrost cela,

reč jedina s’ kojom mu se misao i duša sliše.

Nit rečju tom zbor mu presta, nit pomače on se s’ mesta

a u meni sumnje nesta: „Svi me znanci ostaviše,

odleteše i on ko i Nade što me ostaviše.“

Reče Gavran: „Nikad više.“

 

Čuvši, duhom sav uzbuđen, taj odgovor brz, rasuđen,

„Stvarno – kazah – to što zbori, reč jedinu nikad više,

valjda reče njegov gazda, zlom sudbinom gonjen vazda,

dok sve misli koje sazda u jedan se pripev sliše,

tužbalicu mrtvih nada i dana što srećni biše,

tužni pripev: „Nikad više.“

 

Ali Gavran, stvor stameni, tužnu maštu bodri meni,

naslonjaču ja približih vratima što mogah bliže,

i glave na plišu sjajne, mnih znamenje tako tajno

u govoru svom nejahno nosi tica ta što stiže,

šta sablasna i odvratna, stara tica koja stiže,

misli, grakćuć: „Nikad više.“

 

Sedeć, slutnjom srce morih, i ni reči ne prozborih

tici čije plamne oči do srca me prostreliše:

i u misli zanesena, meni klonu glava snena

sa uzglavlja tog svilena gde svetiljke odsjaj sliše,

prileć neće nikad više!

 

A vazduh sve gušci biva, kao miris da razliva

kadionik kojim anđo kadi sobu tiho, tiše

„Nesrećniče – viknuh tada – božija milost to je rada

da ti dušu spase jada, uspomenu da ti zbriše:

pij napitak sladak da se na Lenoru spomen zbriše.“

Reče Gavran: „Nikad više.“

 

„Proroče il stvore vražiji, đavole il tico, kaži,

zaklinjem te nebom sklonim i Gospodom ponajviše,

dal’ ću dušu namučenu priljubiti u Edenu

uz devojku ozarenu koju svi mi snovi sniše,

uz Lenoru kojoj ime serafimi podariše?“

Reče Gavran: „Nikad više.“

 

„Sad umukni, kleta tico, – skočih, viknuh – zlosutnico,

u paklenu noć se vrati, u oluj i nedra kiše!

S’ tamom crno perje spoji, beleg laži gnusnih tvojih,

samoćom me udostoji, vrh vrata ne sedi više;

izgled i kljun tvoj ukloni što mi srce ojadiše.“

Reče Gavran: „Nikad više.“

 

I Gavran, stvorenje žalno, sedi stalno, sedi stalno,

krila mu se oko bledog Paladinog kipa sviše,

oči su mu zlokob prava, ko zloduha koji spava,

svetiljka ga obasjava i sen mu po podu piše:

duša mi se od te senke što se njišuć podom piše

spasti neće – nikad više!

 

 

 

Bleki – Kada se budem opraštao

 

 

Kada se budem opraštao mila

biće to u osvit

novi dan će biti prelijep

a ti orošena poljubcima mojim

 

Kada se budem opraštao mila

pjevaće pjesme naše

za novi prelijepi dan

a ti nećeš plakati ljubavi

 

Kada se budem opraštao

zaustaviću bol i vratiti ga

na staze prošlih dana

da se ljubavi uči

 

Kada se budem opraštao

rasuću suze

nek ko kapljice sreće

plove snovima nedosanjanima

 

Kada se oprostim od tebe jedina

sebi neću ostaviti ništa

da bilo šta uzmem

ubilo bi Malog Princa

Galerija Bosna zemlje Božije milosti u 15 03

 

 

Plvetni pogled  Uskomešani dan

Plavetni pogled                                                                                 Uskomešan dan

Nerazumni puti  Modrozeleni krajolik

Nerazumni puti                                                                         Modro zeleni krajolik

 

Krajolik u nijansama plavog Ples ruža

Krajolik u nijansama plavog                                                     Ples ruža

 

 

 

 

Galerija Bosna zemlja Božije milosti u 14 02

 Okovana plavet

 

Nesuđeno milovanje   Nedoživljene radosti

Nesuđeno milovanje                                                         Nedoživljena radost

 

Neupoznata priroda  Smrt nerođenog djeteta

Neupoznata  priroda                                                        Smrt nerođenog djeteta

 

Sleđeno nebo    Bezuslovna ljubav

Sleđeno nebo                                                                     Bezuslovna ljubav

Galerija Bosna zemlja Božije milosti u 13 01

 

Zov ljubavi   Viseći vrt

Zov ljubavi                                                                           Viseći vrt

 

Vrt snova  Plavetni san

Vrt snova                                                                                                              Plavetni san

 

Otežale misli   Lakoća postojanja

Otežale misli                                                                          Lakoća postojanja