Pred ponoćna Galerija Bosna zemlja Božije milosti

 

 

More plavog brilijanta  Smaragd

More plavog brilijanta                                                        Smaragd

 

Životna radovanja  Blues

Životna radost                                                                  Blues

 

April je malena  Majsko cvijeće

April je malena                                                               Majsko cvijeće

 

Sunce i oblak u kadru  Polumjesec u đardinu

Sunce i oblak u kadru                                                          Polumjesec u đardinu

 

Razigrani vrt  Svijet krugova

Razigrani vrt                                                                         Svijet krugova

 

Uzbibanost  Zarobljena ruža

Uzbibanost                                                                            Zarobljena ruža

 

Lepršavi snovi   Krhki đardin

Lepršavi snovi                                                                               Krhki đardin

 

Bjelina  Jedinstveni život

Bjelina                                                                                   Jedinstveni život

 

Svijet igre Prozračne sjene

Svijet igre                                                                               Prozračne sjene

 

Ekspresionizam  Impresionizam

Ekspresionizam                                                                      Impresionizam

 

 

Bleki – Tiho klizi sjena njena

 

Tiho tiho klizi slika njena

kroz snove moje ljubavi

ka prošlosti minulih dana

kad lik njen titrao je

kao prelijepa krhka sjenka

međ grudima mojim

nježno milujući osmijehom

moje bolne rane

što jedino ona mogla je

cjelovima liječiti

A pobježe jer rekoh joj

ne bacaj kam

ni grumen zemlje

na nevino srce moje

uprljaćeš ga

i možda Milostivog ožalostiš

U poslijednji čas / Igrokaz na dan 14.Maj/Svibanj 2018.

 

 

Uh .stigosmo.

U poslijednji čas.

Još par dekika i prop'o zapis.

 

Danas je srijeda 14. Maj/Svibanj , 2018. godine  Gospodnje.

Ovako   dani  jedan drugom opjevaju u razdiok te ljubim:

133.dana je potrošeno. Ne sumnjajući da će se vratiti ,gluho i ćoravo  bilo da se ne vrate , predviđamo da ćemo  do kraja godine treba fasungovati još 232 dana.

Nije nam bilo smaranje to izračunati, jer očekivanih dana ima manje od  otišlih.  A mi vješti sa prstima i još ponečem. Ne mremo pričati  o tome. Obrazli smo.

Aha, kako da ne  vrte glavom mahaluše, a bome i haustorke ne zaostaju.Prestane ih  glava boljeti kada pomisle na naše obrazli ponašanje. Neke se i rasplaču ko godine, kad saznaju d ado njih ne stiže to naše,obrazli ponašanje.

Ah, nekada. Bome i sada,taki smo mi.

Ne treba pretjerivati. Danas nije nekada, ali i ćoravi pijetao neko zrno ubode. Kakvo ne pitajte, ne pita ni naš horo. Bitno je da se zrno,( a baš i nije zrno) nabolo.

Znate onu narodnu , nabola se , nabola , djevojka na trn…

Ostalo vi skontajte. Nije valjda sve do nas.

 

U ovim hibridnim vremenima trnja je sve manje, i zato ruže sve češće boli glava.

A one šute i nadaju se.

Čemu?

Vrmenima kao lani ili preklani , ili još daljim.

Kada se pri pominjanju ili sklanjanju crvenog fesića gdje mu je mjesto, jecalo i uzdisalo:

Joj, mamo mamice.

Izlišno je dodavati ono :

U drgana moga , joj mamo mamice.

 

Što bi poete rekel:

Sevdah baildisanje je to.

 

U prevodu:

Đeš ba prevesti ,

taka se milina ne mere ni zapisati,

a kamo li  prevesti.

Aco Šopov -U snu crne žene

 

 

 

Tijelo je tvoje crna maslina,

najtamnija bronca,najdublji  zvuk,

zvuk tam -tama tvojih predaka,iz njihovih starinskih

                                                                                     kora.

Nebom tvog tijela ore nevisljivi plug

i iz crnih brazda

munjevito izviru sve potopljene zore.

 

Tijelo je tvoje neumitan ritam,

krvotok oceana,

Svjetlost tamna što vodi me stazom upasnom i  

                                                                      uskom,

od djetinjstva što me progoni

od ranije,

još od majčine utrobe,

od prvih začetaka,najnesvjesnijih.

Sada znam zašto ti nisam uspio ispjevati nijednu

                                                                       pjesmu,

jer sama si pjesma nad pjesmama.

 

Uplašen i strašan

stojim pod nebom tvoga tijela

tvojom crnom magijom skamenjen.

Ti si moja boljka i ti si moj lijek,

i kažeš mi: ja sam tvoja noć i tvoja vječna luna,

budi spokojan,tu ćeš vjekovati,

moj san je strašniji i od najstrašnijih buna.

 

Luno crna luno

tvojom magijom skamenjen

nemam riječi da ti protivriječe,

Nemama snagu da ti se suprostavi.

Luno,crna buno

nezarasla,neizliječena rano,

neosjetno padam i tonem u tvoj san

kao afričko sunce u ocean.

 

 

Bleki – O rasuta Srca moja

 

Ponekad

nekako

se sve posloži

i ljubav i tuga

lijep sniježni dan

početkom proljeća

u iskri sjećanja

 

raspoloženje odiše elegijom

pa jesen je zar ne

onom umilnom

plemenitom

srce hoće da odleti za labudicama

ka nebu

 

znalo bi ono kamo

i pravac

ali mu se ne da

još mu vrijeme za let grlicama nije

 

ne pomaže mu ni violine

ni klavir

gitaru bi da sa sobom nosi

jer kako će tango bez nje sa grlicama plesati

poželjelo se i njih i plesa

 

sjedim u kutku sobe

skupio se

ko upokojena papirna petodinarka

da dam prostora meštru od nježnosti i plesa

 

uzimam gitaru

onu čarobnu rubinovu

i prebirem prstima

 

znate

ja vam ne znam da sviram

ali ljubav i snovi mogu sve

 

odjednom se zvuci preliše u akorde

najdražeg tanga Duši mojoj

Tango za Evoru

i vidim

Srce moje

 

uzbinbano i krvavo

bojažljivo je

 

korak po korak

prilazi Grlici miloj

zar je važno kojoj

sve je ono voljelo

ispravka

voli voli voli…

 

prima je za ruku

ljubi je u obraz

publika nebeska je tu

zagrli i zastane

 

gleda u mene

ja se zastidim

stao sam

jer mi suze vlaže oči

ne vidim strune

 

uželio sam vas se mile moje

toliko mi nedostajete da me život boli

 

Srce mi šapuće

pusti sada tugu

vrijeme je za snove i ples

 

gitara zaplače

 

Srce se priljubi

uz obraz Grlice plavetne

i vali krenu

 

Crvena grudva je samo

Ljepoti u svili

koja leprša u njegovom naručju

 

začudo krvavi led poprima moj lik

inače nema taj običaj

možda misli

da će Ja konju

kome su noge postale stablo

ukorijenjeno u prošlosti

udahnuti lakoću kojom ono pleše

 

u uglu gitara više nije sama

ima tu jedna milozvučna violina

i hor anđeoskih Romkinja koji se glasa

 

sve ljubav

slavi slavi…

 

korak za korakom

okret i okret

i zastoj i stisak

kada u vazduhu dodir gori

slama

dvije i dvije ruke

lijeve i desne

noge su ljubavne čežnje korak

 

o Grlica je muzika

koja sve odjednom

kao labudica

želi želi…

obraz bjeličasti i razigrani

uz onaj ozbiljni tužni tužni…

 

bolje da sam ostao da sjedim

ne želim da me sada srce izda

neće neće

šapće Ona

ovaj ples moraš odsanjati

potom

sa svakom grlicom otplesati

uželjele se dodira tvojih

strasti

što sjećanja zvoje na nas nosi

 

i daj prestani mi lice rositi

nisi valjda pizdun postao

sve će ti se oprostiti

ljubav uvijek pobjeđuje

 

stišće me nježno

ljubavnički

sa onim neugaslim žarom

koji se nikad ne usteže

gori gori

korak za korakom…

okret za okretom…

zastoj i stisak

 

i sjedinjena Srca

dva

što se miluju

ljube

ruka u ruci ruci …

 

o rasuta Srca

moja moja…

Galerija Bosna zemlja Božije milosti u 15 03


  

Neuništiva ljubav                                                                          Vrtlozi ljubavi

 

   

Upotrazi za snovima                                                           Snoviđenja

 

 

Bijeg od stvarnosti                                                                     Život radosti pun

 

 

Galerija Bosna zemlja Božije milosti u 14 02



Magla i iskrice                                                                      Stranputica

 

  

Proljeće sniva                                                                     Ah , to proljeće

 

 

Vrtlog ljubavi                                                            Ponos

 

 

Galerija Bosna zemlja Božije milosti u 13 01

 

 

 

 

Razigrano srce                                                              Pečatnjak

 

 

Plavetni krajolik                                                                   Suton nad gradom čednosti

 


Samoća u osvit dana                                                         Nada na izvoru ljubavi

Meni , nije samo jedanaest godina

 

Meni  , nije samo jedanaest godina

Jedan nježni pupoljak

 latima proljeća tek ga odijevaju

 me rastuži

 kad napisa

 Meni nije samo jedanaest godina

 pa ti vidi šta ti je raditi

 

Meni nije samo jedanaest godina

 šapuće mi krik iz nekih dana

 koji nikako da izbrišem

 bojim se da me ne zaboli

 tri rječi koje bih mogao čuti

 a kasne samo pola vijeka stađuna

 

 Meni nije samo jedanaest godina

 a ja ne smijem da je pitam zašto ono samo

 neću da bude ono isto samo kao nekad davno

 kad nisam znao ništa

 ni vrisnuti ni pisati pjesme tužne

 neću da mi opet ljubičicu zgaze

 

 Meni nije samo jedanaest godina

 hoću da je samo radoznalost varke

 Djevojčice mile i plavetne

 koja hoće da uči i sanja

 poetesu sa srcem da rađa

 i ograde pravi

 

 Bole me tvoje godine mila

 jer mirišu na nečije druge

 kad su plavetne bile

 i nestale

 i zato ne dam

 Tebi da bude samo jedanaest godina

 

 Pero sve može

 i ono zbori

ti si proljetni vodopad

snovite ravnice dugine noći

 i  još reče

mila ti imaš sedamnaest

 ili koji stađun više u godinama ljetnim

 al’ ne pristaj da budeš sin

 ostani samo prelijepa ti