Pred ponoćna Galerija Bosna zemlja Božije milosti

 

 

 

 

Noć Orki                                                                            Dan radovanja

 

 

Dan umiven suncem                                                          Blago talasanje

 

 

Jesen lebdi                                                                    Cvijetna mjesečina

 

 

Obasjano  gorje                                                                     Snježi nad đardinom

 

 

Moćma modra rijeka                                                           Božur cvate

 

Uskomešana nevinost

 

 

Duša djevojačka                                                        Cvijetni vodoskoci

 

 

Cvijetni san                                                              Zimski opus

 

 

 

 

Prebolno da bi njima bilo smiješno

 


Ljudi rade i griješe. Notorna činjenica.

Inače ne bi bili ljudi.

Radeći , ljudi  ugroze sebe.  Ponajčešće druge.

Niko ne može prevazići pojedine ” sručnjake” .

 

Neke situacije se zabilježe okom kamere.

Krste ih smiješnim.

Mi ne.

Životi su u pitanju. Ponekad  sekunde odlučuju da li će neko  ostati živ.

 

Dami sa slike trebaju ispasti grudi.

Ne očekujte previše .

To je reklamni trik.

 

Miroslav Mika Antić – Kao pesma

Još se danas, rođena, moglo plavo voleti
pored niskih taraba gde se veče javlja.
Sutra će se sigurno ceo svet razboleti
od drukčijeg osmeha i drukčijeg zdravlja.

Zalud će ti zenice zelenilom roditi,
drugi neki prolaznik grlo će ti gristi.
Prvo ćeš se stideti, posle ćeš se podati,
u večeri drukčije, kraj taraba istih.

Prepun divljih gugutki ko seoski zvonik,
a belom dušom opružen niz obzorja ravna,
jedini ću ostati pijan od harmonika,
bez bola u očima, prost i jednostavan.

Znam, sutra će drukčije tepati i voleti.
Naše stare osmehe niko neće shvatiti.
Možda ćes me tražiti. Možda će te boleti.
Al se više nikada neću tuda vratiti.

Predgrađe pod granama. Zvezde su olistale.
Trepavice sumraka uz okna se pletu.
Shvati da će umreti ove noći blistave,
zadnja svetla nežnosti u velikom svetu

Šarl Bodler – Ona i kad hoda pleše ( Cveće zla XXVII )

 

 

 

 

 

Ona i kad hoda, pleše i sva zrači,

njišuć lelujavu, sedefnu odeću,

nalik na dugačke zmije, što ih vrači

na vrhu štapova u taktu okreću.

 

Ko što su pustinjsko nebo i oluja

hladni naspram ljudskog stradanja i plača,

il ko duge mreže okeanskih struja

– tako ravnodušno i sporo korača.

 

Oči su joj kao brušeno kamenje,

u tom čudnom biću povremeno sevne

anđeo zapleten s telom sfinge drevne,

 

Sve je tu dijamant, zlato i plamenje:

Blista, poput zvezde zalud ožežene

hladno veličanstvo nerotkinje-žene.

Galerija Bosna zemlja Božije milosti u 15 03

 


 

Miris proljeća                                                            Novogodišnje slavlje

 

 

Čedni djetinji dani                                                                           Blago talasanje

 

 

Proljetni mrazevi                                                         Staza duginih boja

 

 

Galerija Bosna zemlja Božije milosti u 14 02


 

 

Okamenjeni likovi                                                           Kaleidoskop

 

 

Zvjezdana rijeka                                                            Ovo iskričavo nebo nad anama

 

 

Ponoćna svjetlost                                                    Behar i trnje

 

 

Galerija Bosna zemlja Božije milosti u 13 01


 

Nevinost MBS                                                                       Zvjezdice u violetnom beskraju

 

 

Ljubav i čežnja                                                                          Iskričava čednost

 

 

U srcu nježnosti                                                           Cvijetni miris ljubavi