Bilo je to davno. Skoro zaboravih svoj san.
Ali tada, on bio je tu,
Preda mnom,
Kao sunce sjajan –
Moj san.
A onda se podiže zid
Polako,
Polako,
Između mene i mog sna,
Podizao se polako,
Zatamnjujući,
Zaklanjajući,
Svetlost mog sna.
Podizao se sve do neba –
Taj zid.
Senka
Crn sam
Ležim u senci
Svetlosti mog sna više nema preda mnom,
Nada mnom.
Samo široki zid.
Senka samo.
Ruke!
Moje crne ruke!
Srušite taj zid!
Nađite moj san!
Pomozite da ovu tamu razvejem,
Da uništim ovu noć,
Da razbijem ovu senku
U hiljadu sunčevih svetlosti,
U hiljadu uskovitlanih sunčanih snova!