Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

Autor

Hajro Šabanadžović

slava-stvoritelju   tirkizni-snovi

Slava Stvoritelju                                                              Tirkizni snovi

 

na-kraju-ljeta  violetna-bura

Na kraju ljeta                                                                   Violetna bura

 

razigrana-njeznost  dan-jarkih-boja

Razigrana nježnost                                                       Dan jarkih boja

 

zar-ptica  svileni-treptaji

Žar ptica                                                                             Svileni treptaji

 

Pahulje i snovi        Krhka čarolija

Pahulje i snovi                                                                                 Krhka čarolija

 

Lebdjeti  Crvena noć

Lebdjeti                                                                                                     Crvena noć

 

Vrijeme kajanja  Kristalni cvijetni dan

Vrijeme kajanje                                                   Kristalni cvijetni dan

 

 

    Prijateljstvo

Đardin ljubavi                                                              Prijateljstvo

 

 

Vidi pjesničke naive

 

 

Ne rekoh joj volim te,

ne bi čula

jer je već daleko odlutala snima

 

Ne rekoh joj udaj se za mene

ne bi čula

jer je  dijete tada bila

 

Rekoh joj mnogo toga

nije čula

jer krugove i slomljenu ljubav ima

 

Pomislih vratiti se mora

možda se sjeti

da jesen  čednost Anđela rađa

 

Vidi pjesničke naive

telepata i slikar navik osta

šumi lišće zlatno

 

Ona se djetinje čudi

a crne švrake sokacima njene mladosti

grakću i krila joj aplauzima krše






												

Magazin – Što te nema bar da svratiš / Song – Lyrics

 

Usamljena duša

Usamljena duša

 

Snježni most

Snježni most

 

Ona Sanja

 

Ona sanja

 

 

Što te nema bar da svratiš,

Malo snage da mi daš,

Da mi noći duge skratiš,

Ko što samo ti to znaš.

Još te prate misli moje,

Još u meni živiš ti,

Još se nadam za nas dvoje,

Da još imam ljubavi.

 

Što da tražim od života, kada meni ti si sve?

I ne mogu sve da hoću, da ne mislim na tebe.

Što da tražim od života, kad te volim srcem svim,

I ne mogu sve da hoću, da te ikad prežalim.

 

Diskutabilno izvinjenje, a i pleše nam se

 

 

Večeras smo malo tužniji. Ne pada nam na pamet da bilo šta budalesamo ili koga takarimo.

A i pleše nam se.

Bili smo nesmotreni i vjerovatno rastužili jednu prelijepu djevojčicu.

Nemamo nikavo opravdanje. Neznanje ili nepažnja nikad ne isključuje krivicu počinioca.

Zbog toga smo u dilemi da li da pošaljemo poruku koju smo sročili.

Iako ponekad nismo najblagonaklonjeniji čitaocima, ipak moramo od nekoga tražiti savjet da li da pošaljemo pismo isprike koju smo smislili:

“Mila

 

Oprosti mi

 

Ne znama kako sam propustio   tvoje pismo.

Moja zauzetost ne bi trebala biti pravdanje.

Morao sam barem osjetiti da si mi se javila.

Ipak poruka je bila tu skoro dva dana .

 

Dobro, naći  se neka opravdanja.

Jedno  ne baš veliko opravdanje.

Recimo nisam ti htio ometati rođendansko slavlje svojim prisustvom

Ili bojao sam se da te ne naljutim nekom nježnom riječju, pa  ti pokvarim slavlje.

Jer ti si čvrsta dama, pa bi ti u javnosti moje djetinje riječi možda narušile imidž.

 

Znaj da si bila u mislima sa mnom i da sam podigao čašu šampanjca i rekao :

 

„Sretan ti rođendan Jube.

Ovo je tvoja godina.

Obećavam.“

 

I tu sam zastao i zamislio se.

Upitao sam se da li je tom djetetu, toj miloj djevojčici mogu ikako pomoći?

 

Godine nose iskustvo, tamo gdje pameti ima. Meni su govorili da baš i nisam previše glup,

da imam s vremena na  vrijeme nekih bisera.

Mnogo tih bisera sam nanizao.

A nisam nimalo sebičan, volim ih poklanjati, pogotovu tamo gdje se nižu dragulji u jednu prelijepu ogrlicu.

Zaista volim poklanjati i radovati. Bezuslovno .

Imao sam bogat život. Ponekad malo više tužan i tragičan, sli prelijep.

Nije mi ostalo previše neispunjenih želja.

Ne smijem reći skoro  ni jedne , jer  to bi se to moglo na jednom vrlo važnom skupu moglo shvatiti kao konačnost.

A mislim, neka me joj malo, možda mogu ponekog obradovati.

Mila da li ti ikako mogu pomoći, osim ponekad obradovati lijepom  rječju?

Imaš li želja koje bi stranac poput mene mogao ispuniti?

Ili dati ideju da se ona ostvari?

 

Volio bih to.

Mislim da jedno divno dijete poput tebe zaslužuje mnogo više pažnje.

Vidim mnogo neslućene dobrote, iskrenosti i ljepote koje se kriju iza žestoke žene.

I mnogo onoga veoma bitnoga – mnogo čednosti, a što je danas rijetkost i luksuz. “

 

Tu nas poeta prekinuo i kaže dosta više, neće meni ništa ostati za kas'ti.

Šta ćemo pusti mo ga!

-Pa hajd’ kaži?

A on šuti.

Pitamo ga šta mu je.

Šuti.

Navalimo:

-Šta ti je?

-Kriv sam.

-Za šta?

-Sakrio sam poruku.

-Zašto?

– Poželio sam da bez vas   nepozvan odim na  rođendan.

– I?

-Nisu me pustili unutra.

-Kako to?

Neki nalickani mahnitov skonto fol i sa vrata se okreće društvu i kaže :

-Bando imamo jednog prosjaka na vratima. Kinta ili noga u sjedalicu.

Bi usisan , a ne uvučen u prostor iza.

Izađe ona. Prelijepa je i sva nekako paučinasta od nježnosti i čednosti. Zagrli me dobrotom svojom, dade mi deset maraka sadake i reče :

-Idi sad dobri čovječe ovi moji gosti znaju biti neukusni.

Zbunih se i zacrvenih. Prvi put u životu. Nisam joj uspio ni čestitati rođendan.

-Pa dobro, a šta si ti očekivao. Odrtine kao mi , mladima uvijek ličimo na prosjake ili barem sakupljače starih stvari.

A poeta na to reče:

-Među starim stvarima ima i prelijepih riječi i snova.

 

U prevodu:

-Baš je ovi poeta blesav.

 

Rajo šta vi mislite.

Raja šuti. Valjda nisu skontali poentu. Možda jednog dana skontaju i riknu od smijeha ili sjete.

Taki vam je dunjaluk. Iskreno kajanje smatra neprihvatljivim, i većina ne zna da pleše.

 


												

Kruno Slabinac – Vjenčanja neće biti / Lyrics

 

 

 

Vjenčanja neće biti jer tako želi ona,

Ne šaljite mi cvijeće i neka šute zvona.

U bijelom tu će stati, od mene lice skriti,

I samo ja ću znati – vjenčanja neće biti !

 

O, šuti, srce, šuti ! Ne kucaj tako glasno,

Jer ona može čuti, a sada već je kasno.

Ja ništa neću reći, jer čemu da se nadam,

Ja samo znam da padam u ponor od svih veći,

Ni poljupca na kraju, nek drugome ga daju,

I više neću kriti – vjenčanja neće biti !

 

Vjenčanja biti neće jer tako želi ona,

Zaustavite zvona pod kišom koja teče,

Pod kišom koja peče, i oči ko da plaču

I gase zadnje svijeće na svadbenom kolaču.

 

O, šuti, srce, šuti ! Ne kucaj tako glasno,

Jer ona može čuti, a sada već je kasno.

Ja ništa neću reći, jer čemu da se nadam,

Ja samo znam da padam u ponor od svih veći,

Ni poljupca na kraju, nek drugome ga daju,

I više neću kriti – vjenčanja neće biti !

 


												

Bleki – Podno kavala

Zaboravljena čednost

Prozračna snenost

Đardin stat i plakat

Đardin ljubavne nježnosti i ljepote

Plavet i balončići

Nekada davno

pričala  bajka staroslavna

obavijena  maglovitom čednošću sjećanja

poškropljena mirisom maslinjaku

podno kavala

od iskona

u kaštelu ljubavi

ušuškana na mojim grudima

kao prozračna snenaost anđela

ležaše čudesna žena

l'jubav moja

jedina

meni sretnom

mazno cvrkutala

tiho na uho pojila

nježno umovala

život je lip

samo ga triba paziti

nježno brati

milovati

nima prošlosti

bez uspomena

nima sadašnjosti

bez l'jubavi

za budućnost me vežeš

samo ti

naivan

zaljubljen

povjerova san

onoj koja uvik

istinu zbori

i gle

čudo veliko

ljubav nestvarna

tvojim likom blješti

za život me vežeš

samo ti