Kupio Mojsije novu harmoniku, na tavan je sakrio. U mušemu, pa u bošću zamoto. Pa , u tri četiri čvora smoto. Tavan sa dva katanca spengo . Ključ progutao, valjda će izlećet. Preventiva. Sve što ima veze sa muzikom, u sanduk limeni zakatančio, pa na tavan natandario. Neće njemu niko kvariti petnaest dana ćeifa sa Zlatom sefardicom.
On za se ne zna od kojih je ješa bio. Ako je bio?
Djedove i babe mu ustaša i četnik Njemcu prodo, a ovi ih poravnio. Ustaša za trideset kuna,četnik za triset dinara. Svako svoju valutu išće. Obrazli tada bili. Neće ti oni tuđe. Dakako valute. Oca mu jedva spasili; u Crnu Goru pa u Albaniju, pa u Palestinu kod nekog roda dalekog poslali.
Tamo ga zvali mulac. Ni je'ne jidiš izrailjske da promuhabeti. Kad se drugi rat strahota završio, on se pješ'e u Bosnu vrno. Neće on u stranoj zemlji još stranjskiji jezik učit’, niti dana više ostati, sve da ga Mojsije pločama kamenim po mubarek glavuši tuleha, ne bil’ izabranoj pameti došo.. Tako se rodila prva klica o imenu njegovog sina.
Nije bolan to razlog bio. Jok! Nego vam se momčić od trinaest ljeta zableno u lijepu Simku. Njegova i nijedna druga. Šest godina poslije on je šest mjeseci pješačio. Sa šest vukova spavo, sa šest međeda se po međeđi ganjo. Ničega se nije bojao , al ni jednu srnu ili bar sovuljagu nije spotako. A nema ga šta vidjeti; metar i žilet i jedan cenat. Sve se bojo da ga Simka nije prerasla. Ako jeste samo jedan cent – on je gotov. Đe će žensko biti veće od čoeka, to ne vodi na dobro. Jal’ on jal’ ona komplkse neke fasuju, a komšiluk im iza leđa poganluke šareti.
Kad se vrno , onako pljesniv i crn ko đavo, pravo na Simkina vrata. Izleće joj sestrica, on pita gdje mu je Simka. Curica ga blijedo gleda. Misli on; zaboravilo djete sestrinog mlađahnog zagonđiju
Kaže jo- on je taj i taj.
Ona njemu:
-Ti , taj i taj , sjedi tu i ne mrdaj , dok babu ne zovnem; Simka se udala.
Razvali junačina plakat ko godina, ali ono muški , na suho , suza suzu goni u dušu, a insan muči i u nebo bleji.
Sažali se sestrica pa mu reče:
– Ih jesi neki muškarac, samo što se nisi ko kaki pizdun rasplako. A koju ti Semku trebaš?
-Ne trebam Semku nego Simku.
-Nema ti kod nas nikake Simke.
-Pa kako znaš da se udala ako je ne znaš.
-Morala se udati čim si je ti taki pošo tražiti.
-Dobro ako nema Simke, daj bar zovni Semku . Da nju pitam za Simku.
-Ovdje ti nema nikakve Semke.
-Pa ko ima?
-Nema niko doli ja?
-A gdje su ti mater i babo.
-Eno ih u bašči kod šadrvana, jastuče se.
-Pazi kako govoriš ,mlada si ti za taj zbor.
-Jašta radi, mlada , a mogu grlice gledat šta rade i mamu slušat, što po vazdan i svu noć cvili joj,mamo mamice; a nena mi odavno rahmetli. Hajd ja znam šta je takarenje. Pričaju mi druge dok za ruho i takar vezemo anterije. Ali ne mogu skontat zašto tolika cika i đefa. Malo se ljudi stisnu i žensko namah mamu doziva – ko da je kolju. Kaki im je to fol?
-Hajd mala ne baljezgaj i budi pristojna, ne valja ženskom jezičinu puščat, nećeš se udat.
-Ko je reko da ću se udavat?
-Jesi blesava, svaki se normalan insan, jal muški, jal ženski mora udat, oli oženiti.
-Ja za inat neću, nisam budala da pustim da me neko po travi valja i iz čista mira vriščim joj mamo mamice, a ona ili nije tu ili je rahmetli.
-Šut šejtanko nalet te bilo.
-A ti si mi ko neki melek, biva. Vidi te kakav si . Crn ko šejtan. Ko da si prašinu , šest mjeseci, po svjetskim džadama na se tegario i skupljo.
-I jesam bona, iz Jerusalima ti klipšem već po'godine. Sve letim Simki , grlici mojoj u zagrljaj.
-Tvoja se grlica udala. Ne rekoh li ti ja.
-Pa reče i da je ne znaš.
-Kako je neću znati bolan i jadan bio. To mi sestre Semke druga.
-Eto sad i Semka ima.
– Jašta , no ima. Od kako se rodila u ovoj je kući je jema, a ti bekan ništa ne znaš.
-A jel se Simka stvarno udala?
-Najstvarnije jeste, ali se i razvjenčala. Bio joj muž domobran pa ga partizani malo potkratili.
-Znači sada je slobodna.
-Kako će biti slobodna kad je udata? Joj , blesava insana , majko moja!
-Ti reče da su joj muža potkratili partizani.
-I jesu.
-Znači udovica je.
-E niije , nego je udata.
-Kako će biti udata kad je udovica? Ne razabirem jel udovica, il je udata?
-Pa ubiše joj muža. Znači više nije udata nego je udovica, luda glavo.
-Znači udovica.
-E nije vala , nego je udata. Kako će žensko biti udovica, a muž joj živ.
-Ja tebe dijete nista ne anlaišem. Sada reče da su ga patizani potkratili, a jopet muž joj živ. Nije se valjda povampirio.
-Tobe jarabi ,vidi šejtana. Kakvi te vampiri spopali. Ti ko da si neki firaunov rod ili u najmanju ruku jaran.
-Šuti male , nalet te bilo. Mani se tih teških riječi. Nije to za male djevojčice.
-E jesi mi ti velik. Jedva nabro metar i žilet. A ja mala djevojčice. Ma, ja ti za udaju prispjela. Tako mi kažu, jer me prisvrbjelo.
-To kod vas ima šuge?
-Joj , blentovije majko moja. Kakva te šuga sada spopala?
-Ne veliš li ti da te svrbi?
-Svrbi.
-I šuga svrbi.
-Normalno da svrbi, jašta će nego svrbjeti.
-Znači šuga.
-Ne znači šuga, šugo jedan ! Mene svrbi samo na jednom mjesti. Šuga kad te pričepi i svrbi na sve strane , pa ne pomaže nikakav češljugar.
-Kakave veze ima ptica sa šugom.
-Joj, vi čife se razumijete u poetiku ko Mara u krive tarabe.
-Kakve veze sada ima Mara sa češanjem i češljugarom.
-Ima kako nema. Kad je nju prisvrbilo, ona ti njakog spotakla i o prve tarabe heknula i natakarila.
Kaže joj onaj;
-Nemoj Maro, ukrivo su tarabe, polomićemo se.
-Neka su , nemamo se šta slomiti, bitno je da oni tvoj stoji pravo …
I slomiše se . I Mara i onaj i od onoga onaj, a ne počeša se Mara kako triba. Poslije Maru stalno prozivali kako se razumije u neku stvar,…, ko u kriv … tarabe.
-Valjda je obrnuto bilo rospijo jedna. I mani me se te nevaljaste priče. Ne merem ja sotobom o tim stvarima beglenisati. Ne priliči.
-Ne mereš pričati, a znao bi ćeifisati, zar ne , mili moj.
-Uh, nalet te bilo pogančerko. Jašta bih nego znao. Ne bi mi bilo prvine, ali djeca se ne smiju dirati.
-Ih , ja ti djete. Čim me zasvrbilo, kažu da više nisam dijete , nego sam za udaju. Evo kad bi me ti kojim slučajem kutariso svrabeža, ja bih se namah udala za tebe. A ako mi naum padne i udaću se, pa si tek onda ograjiso. Moraćeš me svako malo češljugariti i to na sav mah. Toliko će me svrbiti. I više nego sad. Tako kažu. ja se ništa u to ne anlaišem.
-Mala , prekini, ni jene ili ću, ili ću…
– Ma šta ćeš ti bolan, počešat me. E ta ti valja, da je hiljadu poslova.
-Baš si nerazumna. Ništa te ja ne frštuljim.
-Kako ćeš me bolan razabirat kad si sav prašnjav. Ne moš vidjeti ni gdje me češe, a kamoli da me počešeš. Vidim ja slabe fajde od tebe.
-Kakve veze prašina ima sa anlaisanjem i češanjem.
-Ima i nema,ali više ima nego nema. Evo, napriliku to moje češanje nije se tek tako pristavilo. Ne znam kako , valjda namirisalo da'š mi ti doći i ne mogu lijeka naći. Pomagaj dobri moj Omerane.
-Oklen ti ovaj moj nadimak . Ja ti ga ne rekoh.
-Ih što mi je bilo teško skontat. Rekla mi Semka ; ako ti dođe jedan, jedva nabacio metar i zerdeliju i vas prašnjav, a tebe u tom momentu svrbi, znaj da je to moj Omeran. On će te najbolje počešati. Vraća se iz Jerusalima , a tamo svi pogorjelići. Još od paljenja prvog hrama.
Muči i bleji Mojsijev otac u klinku, vidi obro bostan. Ne može je ni za vrat , ni za rep dohvatiti. A da je svrbi svrbi. Vidi joj se . Svrbi je, a njemu se najenom pričešalo. Neki bezobrazno zarazan svrab, konta Omeran.
-Haj’ ti meni sve fino objasni makar mogu čuti ako ne mogu razumjeti. A češanje ostavimo za kasnije.
-Može priča kasnije, a sada češljanje. Gori bolan, ne mrem disati.
-Ne budalesaj dijete.
-Ih kaki si. Sevape bi velike zaradio . A ne bi ni tebi loše bilo. Omastio bi se. da samo znaš kaka…
-Uduni odmah dijete, ni jene. Reći ću te babi.
-Ih kaki je ovi muški svijet danas. Umjesto da češljugari, ko svaki kuvetli insan, oni bi da tužakaju.
-Ako hoš pričaj, ako neš nemoj. Naći ću ko će mi sve ispričati.
-Vako je to na priliku i ne priliku bilo: Ti se prašine nakupio pa ti ušla u usta , u nos i uši , pa sve naopko razabiraš. A priča jednostavna. Simka se udala , rekla joj mama mamica da se ti nećeš vrnuti ,a ako se i vrneš bićeš manji od nje barem za po glave. Kad te vako gledam meni se čini da si za glavu manji.
Onako usput ja čula Simka mami rekla; kad je tako ,mene svrbi pa se moram pod hitno pošteno počešat. Ja pitam ; jel to uši ima pa je svrbi.Svi se smiju, ja budala zbog tvoje Simke ispadoh. I još ne skontah šta je to svrbi. Udade se Simka polovinom rata, a njenog jadu na silu mobilisali u domobrane. Simki nije žao bilo. Rekla Semki – kaki je kiseo ne bi se ni mlaćenica od njega mogla napraviti.
Još je rekla – sve mi se čini da je grlice ili golubove pogrešno gledo, pa mi ga gura tamo gdje se ženskoj ne tura. Svaki put mu šamarčinu zveknem. Ja mu vičem čing čang; on ništa. Kaže nije kinez pa me ne razumije.Kažem ja njemu nisam ni ja kineskinja , ali znam kako se na kineskom kaže rupa niže. Ja to ništa ne razabirem , ali ti prenosim šta sam čula i više ništa ne pitam, da se ne bi sramotila. I jedino sam skontala da me samo muško može dobro posvrbiti, ne bil bar malo prestalo. Kažu kada ženu svrabež uhvati, uprti je do smrti.
-Pusti sad svrabež. Haj ti meni isponove protabiri kako će bona žensko biti udata, a muž joj mrtav. Valjda je udovica. Ja tebe dijete. nista ne razumijem.
-Kako ćeš me bolan razabirati kad si sav prašnjav? Ništa ti ne vidiš . Eto, ti meni ja dijete. A da nisi prašnjav ,vidio bi ,sve kod mene nabubrilo i biba se ko tek zalivene ružice i baklavice.
-Kakve veze prašina i ružice i baklavice imaju sa anlaisanjem.
-Imaju i nemaju, ali više imaju nego nemaju.
Muči Mojsijev otac u jetimku. Vidi obro bostan. Ne može je ni za vrat ,ni za rep dohvatiti , osim ako je ne počeše.
-Haj’ ti meni sve fino objasni makar mogu čuti , ako ne mogu razumjeti. Skrati malo bona, evo akšam će, a ti razvukla ko pretili hodža reis i njegove svinjolike ilmije teraviju.
-Ho'š najkraće , jel tako?
-Valjalo bi.
-E , jebi se polako, to bi ti ‘nako ukratko , najkraće bilo!
Mojsijev otac iskolačio oči ko magarica , kad je teški brdski doro dora.
-Ne valja ti ta eglen spika mala. Mlada si ti za to, a i nije za žensko?
-Kakva te S pika spopala.Nisam ti ja ni Semka ,ni tvoja Simka , a ni curica. pa da mi je anamo ona ko bulina za ramazana. Kod mene se grm već rascvjeto, malo me ko svrbi ali ništa strašno, vjerujem proći će.
Tamo u bašči , iza ograde od ćerpićnih ćeremide javi se neki vrisak , ko da neko zapomaže.
-Idi bona vidi šta je onom čeljadetu.
-E u inad tebi neću! I ne zovem se bona već Jardina i ne traži ona neko mene, već rahmetli materu. E pa kad je zove, neka joj ona pripomogne, mater joj je. A onoj , alajmanet Simki , partizani upucaše čovu, ona ni suze nije pustila, samo promrsila – pogančer.
Ovi katil što je bio zadužen da ga upuca došo Simki na žalost. Kažu u partizana adet – upucaš čovjeka, pa mu rafalno zapucaš po ženi ; ono ne za prave. No, Simka nije mutava bila . Još je svrabež ostavio nije, pa komunjaru omanđijala i premuntala, pa je ovaj oženio.
-Znači Simka se ponovo udala i ja mogu pjevati borbene.
-Kako hoćeš,ali se i prije mjesec dana rastala, čula da ti dolaziš,
-Pa što to odmah ne reče jadna bila.
-Nemoj se rano radovati. Simka se prije neki dan i treći put udala. Kaže sad je pravo zasvrbjelo, ne mere te na suho dočekati.
-Znači sad sam načisto propo.
-Kako ti kažeš. Zato sam ti ja bolan rekla da nema Simke, da je umrla ne bi li se ti okreno i otišo, da se okupaš i uspristojiš. Možda na insana ličiš. Vako si ko duh koga su nagaravili brašnom i garom. Ajd, zdravo.
Heknu lajavica kapiđik brašnjavu insanu pred samim nosem.
Poslije on sazno da je Simka umrla , ha su njega Cionistima prodali. Neki kažu od sušice, neki od tifusa. A ima hin koji jopet koji misle , da je tu dertli damar presuđivo.
Sažalio se Mojsijev otac sam na sebe, ko siroče nad siročetom. Sada više nikog na ovom dunjaluku nema.
A možda ima?
U glavi mu se namah rađo plan. Nije on bez veze trošio vrijema kod čifa. Skonto , ono je goluždravo ptiče zbog njega belajli lajala i sebe sramotila, samo da ga pripremi na tugu i žalost i njemu bude lakše. A i izgleda da je bome svjecki svrbi .Tako je dobro skonto plan da se nikad više nije raskonto od lajavice.
Vrno se namah sutradan , umiven , okupan , počešljan i u nove haljinke obučen. Čak i neke lakovane čiznice sa petom pet šest centi velikim, odnekud jamio i natandario . Al đabe mu. Metar i žilet i ni jedan cent više.Ali čife su uvijek kofrčave bile , čak i kad im hramove pale i ciklon B poklanjaju. I on se uvijek trsio da je viši nego je.
Kad je lajavica , oliti Jardina grdelinka otvorila kapidžik za ruku je jamio , odveo u đardin odmah iza šadrvana i bez jene jedine riječi je ko bekanku povalio . Ona nije stigla ili nije htjela da se pobuni . Bome je svojski češao i češljugario sve do zore. Osladilo im se češljanje , on joj prizno da je radio i kamenolomu i tamo tuco kamen. Predano je nastavio češljugariti. Tri djeteta je izrodila.
Prvo curica. Prvo pa žemsko, kaki je u Jevreja red, pa onda dva sina po redu. Prvo se po redu rodi onaj stariji , pa onda se poslije njega po tabijatu rodi i onaj mlađi. Tako je od pamtivjeka bilo. Prvo se rađaju starija , pa za njima mlađa djeca. Drugačije ne ide , inače se ne bi znalo ni ko pije , ni ko meće. Lovu za plaćanje , dakako. E taj prvi , odnosno stariji sin od dvojice, što je došo poslije one žemske curice , a prije onog mlađeg brata , bio vam je Mojsije, naš bjelavski blento.
Nije bio lajav na majku, ni malen na oca. Bio je malen za Zlatu sa svojih metar i dva žileta, ali taj žilet razlike mu otišo pravo tamo gdje je Zlati naum palo. A Zlata mu poprilično lajava na majku bila.
E taj Mojsije, je bio najčuveniji Bjelavski harmonikaš, slikar-soboslikar , moler i na kraju slikar umjetnik i Zlatin ljubavnik. U mahali se to zvalo zagonđija – specijalista opšte prakse. Ali mahalu su odavno proglasili zaostalom , retro što bi danaske rekli, pa se faćali tih modernih riječi ko budale plota.
Zlati i Mojsiju svejedno bilo kako su ih zvali. Njima je bitno bilo naći kotu gdje će se dobro počešati. I nisu nikom govorili da je Zlata udata, pred razvodom i ima sina koji bi sa Mojsijem , rahat mogo kerapit hlopte. Jes’ da je Mojsije kojim slučajem znao kerapiti krpenjaču. Bilo je to zlatno doba Mojsijevog nekerapenja baluna. Valjda je sve u genetici. I sve je znao o tucanju, iako nikad nije , ko babo mu , primirisao kamenolomu.
Mojsije nije bio obična beba. Njemu je trebalo samo sedam mjeseci da se rodi. Mnogi sumnjaju da je sedmanče. Ima i onih koji vjeruju u teoriju zavjere i olajavanje i kažu da je neko plaho premuntan.
Eh, bijahu to prelijepa, nevina vremena. Svak svakog mogo ili pokušavo preveslat. Nije bilo DNK. Riječ je bila svetinja.
