Zar nije ljepše pričati o vrućinama , koje nam prihajaju v skori čas . Možda nam dovedu koju Mojcu , Alenku šenkrat plaho . Ah , lijepa nostalgična vremena, smrtno navarna nevinim .
Vako će to napriliku biti.
Polako počinju pritiskati vrućene, a bome i sparina.
Htjedosno reći neka sparina , ali kad nas pritisne sparina, to nije neka , to je sparinčina, pride sparina.
E sada vi vidite kako je nama.
Valja dnevnicu zaraditi, a brćkanje i hladovina mame.
Od ovih klima i ventila se uhelaćismo.
Dibidus.
Grlo nam se steglo ko da u njemu moruna ili krastača krepava.
A tek znoj, ko da nas udav jamio i ne pušta.
Jal’ piton.
E ,ženama je lako.
Znaju one kako sa pitomima, pardom pitonima.
Ko da su im , haman , najbliskiji rod.
E, sada vi pomišljate na neke bezobraštine.
Nemojte, boni.
Grehota žensko potvarati.
A da ih ima, merebitno napriliku , a bome nekom i na nepriliku, iste zmije, Ima hin aman kobre , nije da nejma.
I gore.
Progutaju insana očas. Ili bar djelomično . Ne mre ih čovjek uhavizat.
Joj, sparina pristavila milju kapljica, svuda po glavama.
Ne možemo dalje baljezgat.
Kraj smislite vi.
Nešto o ženi i pitonu.
More i o pitonu i ženi.
Svejedno; mislite vi.
A nije.
Ako počnete sa ženom , svršićete sa ženom.
Ako počnete sa pitonom,
nema vam druge, nego pitona u ruku,
pa ga vodite na pašu.
Što bi poete rekle :
Ne mora sve biti u stihovima i rimi. Niste PO, već čitavi insan, uslovno rečeno.
U prevodu:
-Neki insani nisu insani , jer ne znaju razliku između udava i pitona.
A razlika je vrlo jednostavna : udav davi , a piton pita. Nije bitno gdje staviš . Mislimo interpukciju ‘ .
E sad kako , kada i što nije do nas . A i ne da nam se više baljezgat . A ni manje.