Proljeće kraj rijeke
Talasanje
Žuti san
No comments
Daily Archives: 14. Maja 2026.
Jesenjin – Pismo majci
Jesi l živa, staričice moja?
Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje.
Nek uvečer nad kolibom tvojom
Ona čudna svjetlost sja i dalje.
Pišu mi da viđaju te često
zbog mene veoma zabrinutu
i da ideš svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.
U sutonu plavom da te često
uvijek isto priviđenje muči:
kako su u krčmi finski nož
u srce mi zaboli u tuči.
Nemaj straha! Umiri se, draga!
Od utvare to ti srce zebe.
Tako ipak propio se nisam
da bih umro ne vidjevši tebe.
Kao nekad, i sada sam nježan,
i srce mi živi samo snom,
da što prije pobjegnem od jada
i vratim se u naš niski dom.
Vratit ću se kad u našem vrtu
rašire se grane pune cvijeta.
Samo nemoj da u ranu zoru
budiš me ko prije osam ljeta.
Nemoj budit odsanjane snove,
nek miruje ono čega ne bi:
odveć rano zamoren životom,
samo čemer osjećam u sebi.
I ne uči da se molim. Pusti!
Nema više vraćanja ka starom.
Ti jedina utjeha si moja,
svjetlo što mi sija istim žarom.
Umiri se! Nemoj da te često
viđaju onako zabrinutu,
i ne idi svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.
Ad Akta i bušenje / Igrokaz na dan 14. Maj / Svibanj
Danas je Četvrtak 14. Maj / Svibanj 2026. godine.
Ovako dani jedan drugom opjevaju, i to drito , ni jedan ni dva , nego u razdiok te mirisni , đardinski ljubim:
133 dan otišlo u termin pod ad akta.
232 čeka na a.a.
Nismo se mi ullijenili pišući skraćenicu, nego nam se zgodno učinilo . To a.-a implicira na odobravanje, povaljivanje i uspavljivanje.
No , nemorate nam vjerovati, mi smio samo mahalaši kojima mnogo što šta implicira na te prelijepa dunjalučke dogodovštine.
Čudno, kontamo mi , adaktiranje je jako čudna stvar.
Svašta se može adaktirati.A da bi se adaktiralo mora se bušnuti , uglavnom . A ako se pominje bušenje
čovjeku svašta padne na pamet. Ali je u svakoj toj naumpaloj stvari potrebno imati dobru i aktivnu bušilicu. Onda sve dođe na svoje mjesto i gdi triba.
Dok adaktiraš hejbet dana, ono prošo tren, a oni ni da zvercnu onim drugim : oprezno , bojte se adaktiranja .
Valjda prezaposleni. Trebaju sa sobom povući što više insana. To im je , pored ljepote , izgleda, glavni domaći zadatak , oliti pos'a.
Što bi poete rekli:
Adaktiro ili ne, bićeš adaktiran.
U prevodu:
I poete su ljudi, pa često zaborave da nekorištena bušilica nikom ne prašta.
Mireille Mathieu : “Le Chant des Partisans” / Song – Lyrics – Prevod na Bosanski jezik
Ami, entends-tu le vol noir des corbeaux sur nos plaines
Ami, entends-tu les cris sourds du pays qu'on enchaîne
Ohé, partisans, ouvriers et paysans c'est l'alarme
Ce soir l'ennemi connaîtra le prix du sang et des larmes.
Montez de la mine, descendez des collines, camarades,
Sortez de la paille les fusils, la mitraille, les grenades,
Ohé, les tueurs, à vos armes et vos couteaux, tirez vite,
Ohé, saboteurs, attention à ton fardeau, dynamite.
C'est nous qui brisons les barreaux des prisons pour nos frères
La haine à nos trousses et la faim qui nous pousse, la misère
II y a des pays où les gens au creux des lits font des rêves
Ici, nous, vois-tu, nous on marche, nous on tue ou on crève.
Ici, chacun sait ce qu'il veut, ce qu'il fait quand il passe
Ami, si tu tombes, un ami sort de l'ombre à ta place,
Demain du sang noir séchera au grand soleil sur nos routes
Chantez, compagnons, dans la nuit la liberté nous écoute.
Ami, entends-tu les cris sourds du pays qu'on enchaîne
Ami, entends-tu le vol noir du corbeau sur la plaine
Pjesma o partizanima
Prijatelju, čuješ li let crne vrana nad našim poljima
Prijatelju, čuješ li prigušene jauke zemlje okovane
Hej, saborci , radnici i seljaci, ovo je opomena
Večeras će neprijatelj saznati cijenu krvi i suza.
Idite u rudnik i niz brdo, drugovi,
Izvadite puške, granate, granate iz slame,
Hej, borci , dižite se na oružje i noževe, pucajte brzo,
Hej, saboteri, pazite na teret, dinamite.
Mi smo ti koji rušimo zatvorske rešetke našoj braći
Mržnja nas goni i glad nas tjera, jad
Postoje zemlje u kojima ljudi u praznini kreveta sanjaju snove
Evo, mi, za njih , gledamo i hodamo, ubijamo ili umiremo.
U ovom svijetu svako zna šta hoće, šta radi kad se krene
Prijatelju, ako padneš, prijatelj će izaći iz senke i podići te
Sutra će se crna krv sušiti na našim putevima i jarkom suncu
Pjevajte, saborci , u noći nas sloboda sluša
.
Prijatelju, čuješ li prigušene vapaje zemlje okovane
Prijatelju, čuješ li let crne vrane iznad ravnice
Galerija Bosna zemlja Božije milosti u 15 03
Galerija Bosna zemlja Božije milosti u 14 02
Autor
Hajro Šabanadžović
Portret Anđela (Autor Vanja Šabanadžović) Blještavilo
Iskre ljubavi Čedne misli
Razigrano srce Perpetum mobile
Srce puno radosti Ples svetlosti
Pararelni svjetovi Svjetlost nad gorom
Galerija Bosna zemlja Božije milosti 13 01
Majčin dan
Majkama nije potreban neki poseban Majčin dan. Od rođenja do naše smrti , pa i eonima poslije ; kroz unučad, praunučad i potonje naslijednike živa ta predivna bića koja nam život nose , donose i oplemenjuju ljubavlju i nježnošću.
A opet , nekako iskonski u srcu je zapisano da uz sjećanju na majku neodvojivo žive uspomene na oca.
U stvari majke obasipamo ljubavlju i emocijama, a očeve pamtimo po djelima i poštivanju . Tako nas nekako : možda frljavo genetika naslijeđena od praoca Ada(e)ma i pramajke Ha(E)ve naštelila.
I zato Majčin dan je pokušaj vrijedan pažnje i slavlja, ali naša srca svakim danom i svakim damarom , od rođenja pa do konca poznatih dana , dišu ljubavlju , srcem i dušom naših majki i očeva.
Hvala Vam mili roditelji , na svakom dahu naših života , gdje god bili .
*
Eva Lipska – Može se
Može se trčati na bojno polje
samo zato
da bi se u pesmu brojka ubijenih upisala.
Samo zato
da se usamljenički pogine. Da se neprijatelj iz vida izgubi.
Samo zato
da bi se upoznao pejzaž ispod budućih ruševina.
Samo zato
da se uoči razlika
između definicije poplave
i poplave.
Može se trčati na bojno polje
samo zato
da bi se trčalo.
Franc Prešern – Nevjenčana mati
Što mi te imat potrebno bilo,
dijete ti lijepo, dijete ti milo,
meni mladoj djevojci, i nevjenčanoj materi? —
Otac su kleli, bili me,
nada mnom mati jadali se;
moji su srameć se skrivali,
drugi me prstom kazivali.
On, što je bio dragi moj,
on, što je pravi otac tvoj,
Bog zna kud svijetom luta sam;