Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

 

 

 

Rapsodija u zelenom  Duboka tuga

Rapsodija u zelenom                                                                  Duboka tuga

 

Ljeto u zamci jeseni  Pregršt ljeta

Ljeto u zamci jeseni                                                               Pregršt ljeta

 

Zaboravljeno proljeće  Skršeno srce

Zaboravljeno proljeće                                                           Skršeno srce

 

LJepota od miline  Vodopad satkan od snova

Ljepota od miline                                                              Vodopad satkan od snova

 

Prelijepi dani   Oči ljubavne

Prelijepi dani                                                                              Oči ljubavne

 

Jesen sedamdeset neke   Ljeto sedamdeset i neke

Jesen sedamdeset i neke                                             Ljeto sedamdeset i neke

 

Stepenice do raja   Iskričava ostrva

Stepenice do raja                                                          Iskričava ostrva

 

Svijet leptira   

Svijet leptira                                                                              Noć kada se ljubav vodila

 

 

Pol Valeri – PRIJATELJSKA SUMA

 

 

Mislima cistim poneseni

idjasmo sutke

cestom dugom

drzeci ruku jedan drugom

pored cvjetova zatamnjenih.

 

Samotni,

poput zarucnika,

sve kroz zelenu noc prerije,

dijeljasmo taj plod

carolije –

mjesec, drugara bezumnika.

 

Tad umrijesmo na

mahovini,

sami, u blagoj hladovini

te sume prisne i sumorne.

 

A

gore, gdje je sjaj bjeline,

mi se nadjosmo suze ronec,

ja i moj

dragi drug tisine !

Bleki – Oprosti mi Mati mila

 

 

 

 

Majka

 

Ruka ljubavi

 

 

Majčina svjetlost

 

Majčina duša

 

 

Majčina ljubav

 

 

Prolaze praznični dani

očekuju se nove radosti

a opet tužni su mi sanji

nema tvoje ruke milosti

 

Sanjam te Mati mila

još sam malo dijete

željno zagrljaja i bila

tvog srca punog sreće

 

Volio bar jedno pismo

od tebe bez stida i kajanja pročitati

u kojem zapisali bismo

ono što nikada ne uspjeh izgovoriti

 

Znam  dobro je tebi

anđeli plavetni  sa tobom

su i onaj starac  moj sijedi

što nikad nije bio robom

 

Ponekad osjećam riječi tvoje

kako proljetnim lahorcem zbore

u  ove prelijepe  dane moje

kao titraji koji nježne sviću zore

 

Pišem ti pjesmu mati mila

u njima riječi  sanjajuće

koje si ovdje željno snila

nemar mladosti čekajuće

 

Oprosti mila Mati  sinu lutalici

što u nevakat  se tvoje ljubavi sjeti

vlastitih prohujalih dana ubici

valjda ću znati pokloniti je svojoj djeci

 

Oprosti mi mati mila

za djetinjii nerazum moj

gdje god sada  snila

još sam maleni dječak tvoj

 

 

 

 

Naša rahmetli tetka Hankija

 

Naša rahmetli , mnogo blažena tetka Hankija , koju smo iz milošte ponekad slovkali Hanifa  je znala , napamet , bez kanafa Maja i bez kompjutera neukih, nabrojati sve pretke do unazad 9.999 godine.Ovo nema veze sa njenom djevičanskom osobinom da je voljela po kući i đardinu šetati naga, a ni’ joj bilo ime Nagorka.

Sasvim logično .Koliko mnijemo , ako ikada, ikako mnijemo, ni jednu Hanifu , a kamoli Hankiju  nisu zvali Nagorka, čak ni Zagorka, iako su se sve voljele i na gori i za gorom… , ma , valjda šetati,jašta.Ili goriti.Tko da zna?Hoće to kad se upali.Vrućina dabome.

Nije nam baš ni tetka bila, ali smo je svi tako zvali.I što'no bi neuki  posumnjali , poneki incest uradili.

Taki smo mi,pazimo na rodbinske veze.

Lako je njoj bilo. Imala je porodično stablo u dvorištu. Ne pamtimo ga i nismo je pitali jal’ je od  bukovine , po bosanski ili od neke druge here  voćke. Kako ga je voljela zalagumati, mislimo da je najvjerovatnije  bilo šljivovo  ili barem kruškino stablo. A mere bit’ i od jabuke. A more, vala,  bit i od duda. Svašta je voljela šuknuti. Koliko se razumijemo u pijaču, to stablo  nije bilo od vinove loze , garant ,  iako nikad nije birala šta će salijevati. Jer kako nas je učila,vino se gaji na čokotima , ne na stablu.

Znajući to tetka Hankija, kad su je zluradi pitali kada će prestati lagumati i pricrvljivati,bi samo odmahnula rukom, nasmijala se i rekla:

-Kad na vrbi grožđe rodi i kad ne bude blentovija!

Kada bi je pitali zašto stablo broji samo  do 9999 godine, odgovorila bi da je pokeraš i da je njoj  poker četiri devetke vazda  lovu nosio. Osim kada nije nosio.

Tada je bila zijan; mislite vi?

Đe će ba,  tetka Hankija , sa onim svojim raskošnim legitimitetima biti zijan?Jeste li normalni?

I ta naša  tetka Hankija je bila posebna žena. Osim što ga je voljela šuknuti , voljela je i  pricvrljiti. Ma, pravo se bacila na nas. Ne samo figurativno.
Ne znate šta je voljela pricvrljiti?

Baš  ste jadni!

Imala je , boni  bili ,  klavir, pa valjda  pricrvljivala dirke na klaviru. A možda i nešto drugo.U svojoj čednosti mnogo naivna bila. Klavir je bio, oni, starinski  od drveta i eto belaja.  Priziva crve da buše rupe. Crvotočine. A to su vam crne rupe u malom. Crv je crv i sve što liči na crva treba pricrvljiti. Inače belaj!Imaš crva , a ne pricrvljiti, namah u crvotočini, koje su male, ali nalik crnoj rupi, i zabiti , veliki jazuk .

A i klavir joj bio oni veliki ,  za četiri ruke , ha sa jedne, ha sa druge strane.

Moš'te misliti , tastature i sa jedne i sa druge bande.

A mogao se urediti k'o francuski ležaj sa baldahinom. I bio uređen u tetkinom zlatnom dobu. Kasnije je preuređen u budoar.Šta se može promet se povećao. A budoar (ih, ne znate šta je to?)je elegantno namešten salon jedne blažene dame , za oblačenje i doterivanje.I normalno za svlačenje.Jer kako ćeš se obući ako se prije toga nećeš svući.I nešto pricrvljiti , ako se pojavi u buidoaru,oliti klaviru.

Voljela nam tetka Hankija francusku ljubav, a nije bila francuska  sobarica. Mošte zamisliti to!?

Bila sarajevska hadžinica,baš ko i mi, samo što smo mi bili hadžije.Znate valjda da je razlika samo u jendoj stavci.Zato su ljudi vazda sumnjali da smo sa tetkom Hankijomipak u rodu, samo da bi nam neku mahanu prihelvetili.

Vi mislite , mi nešto izmišljamo!?

Eh,da ste poznavali našu blaženu tetku Hankiju , zabrinuli biste se što  smo jako skromni i možda malo naivni…Aha!

Šta je ta svašta znala i radila. Hoćete da vam nabrajamo? Nemojte, trebaće vam sve do jedne umišljene kreacionističke godine. I pride koja.

Ipak vam moramo priznati porodičnu blamažu. Nisu joj ispunili poslijednju želju. Ne onu , da posljednji časi prođu u veselju. Toga se za života nasitila , nakitila i do poslijednjeg daha upražnjivala.Sve je radila kao da je idući čas onaj garantovani,poslijednji jazuk dan.I jednoć je bio.

Htjela ona da sa njom sahrane jedinog ljubimca kome je čitav život vjerovala. I mladost, neki kažu i nevinost, poklonila.A bome i starost.

Nećete vjerovati, htjela je da je sahrane sa klavirom. Ne ispuniše joj testamentarnu želju. Bojali se , kakva je nahero nasađivana bila,i u tvrdo i u meko,i u sridu; da bi se svaku noć na Barama fešta pravila. A od fešte do orgija je boca. Ono k'o neki otpadnuti nokat tanka. Ne bi Sarajevo imalo mira do iskona.

Ma , pustite više  tetku Hankiju na miru , neka joj je pokoj duši, jer mi ne volimo olajavati.

Snalažljiva je ona, ko svaka mačka.Kako god i odakle god je baciš (nasadiš ili nabaciš ili nešto slično) ,ona se sva sretna , a bome i srećna na leđa dočeka.Ma prava čigra.Vjerujte nam na rič! Znamo o čemu baljezgamo.

I odaćemo njenu najveću tajnu. Valjda nam neće zamjeriti. Nije ništa posebno.

Nameračila se na dženet.Kažu da u svetim knjigama pročitala da tamo imaju rijeke vina koje ne opijaju i od kojeg nema mamurluka.I što je još  poslastica  priko svega , a u suglasju njenih želja , vino služe djevci , ko  netaknuti biseri u niski đerdana.

Joj rahatlika ljudi milu. blago našoj, blaženoj tetki Hankiji!Valjda ste sada skontali zašto je čitav život bila naga i blažena.Ili barem veći dio. Nit je glava boli nit…uh dalje ne smijemo.Takarli razmišljanja, a mi smo veoma vaspitani i obrazli mahalaši ,a i bojimo se pržuna.

 

Ljubav

 

 

Ona sanja

 

  Nauzvraćena ljubav

 

Bolna preznina

 

 

Jednom neznano prijekog vremena

dok je obitavao na zemlji

zaboravljeni Mali Princ reče  Ruži jedinoj

Malena

ne mogu te ubrati

boljelo bi te

a ti poklanjam

dušu svoju

kroz ljubav vječnu

u riječima

Hvala Ti

molim Te

Ti oprosti mi

 

 

Tin Ujević – Igračka vjetrova

 

Pati bez suze, živi bez psovke,

i budi mirno nesretan.

Tašte su suze, a jadikovke

ublažit neće gorki san.

 

Podaj se pjanom vjetru života,

pa nek te vije bilo kud;

pusti ko listak nek te mota

u ludi polet vihor lud.

 

Leti ko lišće što vir ga vije,

za let si, dušo stvorena.

Za zemlju nije, za pokoj nije

cvijet što nema korijena.

Na Zapadu ništa novo – Novi a stari svjetski poredak

 

 

Mi to zovemo : tako vam stvari stoje ili na zapadu ništa novo,na istoku još manje.

Stalno kriminal i ubijanja na prvim stranama medija.Oni samo oprenose tuše informacije,bez osvrta ili komentara.Bakći se prijateljima koji su im umrli edicijama o nebitnihm avetima muzeja ili nekoj nemuzici,tetoavažama i šundu.

Mi smo malo drugačiji.Stalno upozoravamo na krvave prizore;nekad i sad.I pokušavamo dodati koji minut ljepote i predaha od takvih stvari.

Zadnji mjesec dana su obilježili  dešavanja:

Pogančerske pederčine i dalje siluju i ubijaju djecu.Prag im je sve niži:četiri godine. Svi su zapanjeni i ogorčeni.I crkva.Ona ista crkva koja je pogančerskim.pederskim skotovima odobrila isto spolna vjenčanja u svojim crkvama.

Kako i ne bi? Papu svakog jutra i pri svakoj molitvi sa plafona Siksta gleda ortodoksna pederčina. Oni mu se pet vijekiova dive i mole.

Najnovije , rusi i ameri zajedno terorišu islam.Ništa novo.Ponovo vatikanski krstaški ratovi na djelu i brišu antagonizme.

Sada im ISIS razlog.Prije Bin Laden.

Poznato je da je Bin Ladern svoje teroriste vodio po nalogu Bilderbergerovaca,CIA i drugih američkih naftnih i građevinskih trustova.

Neki pominju trilateralce.Sa razlogom.I oni su čedo golden Harvard baby. Bebici su natakrili cum laude red.Nije se bunila.

Da li ISIS ide Bin Ladenovim putem.Jedno je sigurno; svojim terorom i klanjem dao je opravdanje neprijateljima Islama za njihova nova , krstaška  klanja.

Kad je za to ikad bio potreban razlog. Nećemo u nabrajanje i ponavljanje ,sve to uporno ponavljamo,ali malo ljudi to želi čuti.

U Sarajevu kriminalne situacije pod kontrolom.

U genocidnoj tvorevini , tzv. republici srpskoj uveden fašistički režim i policijski čas.

Svaki dan jedan mrtvi u revolveraškim sukobima kvazi bošnjaka.

Skoro svaki dan neka pljačka banke Malo odskače činjenica da je jedan nevini građanin poginuo u jednoj takvoj pljački.

Ali to se uklapa u prosjek od četiri-pet ubistava sedmično.

Manji etnitet će kod amera povećati dug za 5o niliona KM.Rarookoj fukari dobro ide.Uvijek nečim pridobije “opoziciju”.

Florense Hartmann objavila knjigu Ili  Florence Hartman objavila knjigu :

Krv realpolitike : Afera srebrenica.

Nije nam ništa ponudila što ne znamo.Samo je potvrdila ono što mi pišemo.

Ipak hvala joj na ljudskosti i hrabrosti kojom pokušava progovortiti o činjenicama koji vodeći kreatori svjetskog poretka sakrivaju i guraju pod svoj krvavi pokrivač.

Njeno ime će ljepše i vjerodostojnije zvučati tujinskom globusu , koji nama ne vjeruje.Možda pridobije neki stranjski svijet.

Mi se malo prisjetili prošle godine. Hem nam dosadno, hem nemamo pametnija posla, ai počno je.

Ništa se ne mijenja. Vaki isti zapis ćemo pristaviti slijedeće godini i jopet isto.

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 15 03

 

 

 

Zapadni vjetar Samoća

Zapadni vjetar                                                                 Samoća

 

Ludosti  Vodopad ljubavi

Ludosti                                                                                            Vodopad ljubavi

 

Život je lijep   Mlađak

Život je lijep                                                                            Mlađak