Završna besjeda
Dobro smo prošli , sreća da tih godina ljeti nisu pali veliki snjegovi
Onomad po zdogovoru,negdje malo prije akšama, a poslije nogatransa sa maksilofacijalne hirurgije , igrom slučaja , u njegovoj bašći , sretosmo Lenjeg , u hladu jasmina sa nogama u velikoj kadi . Kasnije će se ispostaviti da to nije bio hlad jasmina , nego tako upisano da se udovolji poetici . U insanskoj kupalici bješe preko nekoliko gajbi piva, jedna pletara brlje i dva , tri bocuna kurvoazijea . Šlaufom ih metodično , lijeno i mazno zalijeva ko najljepše đule. Ko da očekuje neke nepozvane goste?
Iako je kod njega bio hlad jorgovana , umjesto jasmina , ne znamo kako i zašto,ali prva žena mu se zaista zvala Emina , a po porijeklu je lako u miraz mogla pored ibrika donijeti bar jedan džugum. Jedino nikad nije stajala u hladu,više je lepršala po mahali, od kone do kone. A ako bi se zatekla u hladu onda bi i zalegla.
Čula da hećimi , za zdravlje , ten i duševni mir ženama preporučuju što više širiti noge u ležećem stavu. E sada ona nije načisto bila da li su dali jasne upute kako , gdje, kad , kao ni pojedinačnu ili višeslojnu patologiju i socijalizaciju širenja nogu . U svojoj cvrkutavoj glavici skontala , da je svaka žene dužna odrediti te formalnosti po vlastitom poetskom , moralnom i fizičkom diskursu.
Po običaju klipača pred Lenjim!Dugačka slamčica haman na metar i po nadoštiklana iz boce viri . Mrsko mu tegariti bocun do žvalja. Ništa neobično , mislimo mi. Ko će na ovom zvizdanu dizati bilo šta teže od čačkalice. Za Lenjog je i to jazuk. Preteško.
Progovori , a mi se zablenusmo ko junfer u golu čeljadeticu , nije njegovo da govori od kako je prohodo . Progovorio prvi put u sedmoj godini i reko:
– Ja gladan.
I ponovo zašutio. valjda ga od tada na vrijeme dojkili i hranili. Iz bešike se dizo samo radi higijenskih potreba . A kad je staso za ono za što svaki normalan insan stasa , ni tada se on nije dizo . Devedeset devet posto njega, ako ćemo istinu govoriti. Žene ga učile da nema potrebe so tim. Šta će mu taj belaj kada svako malo mora zaleć i pomoći ženama da šire noge u zdravstvene i humanitarne svrhe , a i radi tena. Što no bi rekli , bježale od sociopatije , verba opscene i sličnih aferima.
Sada ko iz topa odape:
-Znajte da ste dobro prošli ; frajeri mrtvi!
-Znamo ,kako ne znamo, ha smo se rodili i to u mahali .
-Ma ne to blečci , nego eto sve nešto danima dumam i ibretim se,kako je na dunjaluku sve do savršenstva sređeno.
-Šta to?
-Skonto sam zašto snijeg ne pada ljeti .
-Mora da si nešto ,bezbeli , pametno skonto.
-Normalno da je pametno. Šta čojk u hladu jorgovana , bez lista jasmina , čija se žena zove Emina, a udala se sa ibrikom i džugumom u ruci, duška u kadi , oko njega klipače i đenetske blagodeti , mere skontat nego pamet.
– Ne baljezgaj već iskantaj!!
-Ma , ne znam kako ću, stid me .
-Hajd nemoj se prenemagati ko magare u ćenifi ili junferica kad se treći put udaje. Kada je tebe bilo ičega stid ,osim nešto radit.
-E u tome grmu leži sova.
-Daj ne beri kvake,niko nije pomeno rad i ne baljezgaj nego zbori.
-Koji bi hajvan po ovom zvizdanu čistio snijeg?
-I to je po tebi razlog što ljeti ne pada snijeg.
-Ja vala, vela havle vela kuvetile, ja koji bi drugi bio.
-Nisu ti sve na broju.
-Normalno da nisu. Sluđen sam. , jer moram misliti , a to baš i nije u opisu ležećeg garda . Eto ,kažu ,tamo gdje su najveći zivzdani , čojk može vjenčat više hanuma. A tamo gdje je vječni led nude ti vlastitu ženu za takar , oliti zagrijavanje. Nikako nije pravo. Ne anlajišem. Valjada im zvizdan ili led ispio mozak . Ja sve gledam , kako mi se valja kutarisat ove jedne jedine.
-Daj ne budalesaj. Nije Emina baš toliko loša.
-Ne kažem, ali uvijek ima bolja. Eto recimo…
-Koja ti je bolja , crko dabogda ćafirska crkotino jedna … – odnekud zabrunda Eminin cvrkutavi glas.
-Oklen bona ti? Ja mislio ti još razmjenjuješ recepte sa konama. Nije još vakat akšamu. Niste sve odsutne kone po receptima protabirile.
-Šta te briga oklen ja.Nego kojom bi to , majke ti, mene mjenjo.
-Nikojom . Ne bi te bona mjenjo ni za četiri hamamske djevice, čak da svaka po dva ibrika i džuguma u ruci nosi.
-Jesi mi plaho pametan. Otkad to u haremu ima djevica.
-Pa zato kažem. Ne bih te ni za jednu ,a kamoli za sve četiri mjenjo.
-A zašto ne bi , šta im fali?
-Ko bi mi bona čistio snijeg iz avlije ,ako se slučajno potrefi da snijeg zapada ljeti, po najvećem zvizdanu. A bome i sa krova.
-Ma , ti si moje jedno veliko pametno srce.Znala sam ja za koji sam se kapacitet udala. Odok na još jednu turu recepata ili heklanja. Ne znam šta je sad na redu u našem mahalskom kružoku. Čuvaj mi se. Nemoj da bi gdje mrdno ili nešto teško podigo! Načisto bi se naopako devranisala i mlatnula te pogan metlom po ćelenki..
-A ako zapada snijeg?
-Ne brini se eto mene , ponijela sam pogan metlu , očas ću doljećet.
I ode Emina, možda odleti, šta ga mi znamo, mahaluše mogu sve ; ne reče nam ni mu, ni hu, ko da smo njenog Lenjeg lanjski snijeg.
Kada zvekir zazveči, što je biljeg da je Emina zaždila, Lenji, osvrčući se na sve strane iz potiha , bojažljivo progovori:
-A ja bi jope’ volio da ponekad veliki snjegovi zapadaju kad je najveći zvizdan.
-Zašto konju jedan konjski? – ne mogaše više da oćuti Mojsije.
-Znaš ga kakav je ,šta se ljutiš. I baš si blesav , sada će nas sve u belaj uvaliti.- ubacuje se Deba.
-Hajd reci mi ti, ondak ,kad si tako mozgali.
-Pa reko nam je, zar nije. Vidiš ako padne snijeg po najvećem zindanu ti i ja smo pravo naj…grabusili.
-Hajd ti , nije me briga , a zašto ja?
-Zato što bi ti moro skidat snijeg sa krova i iz avlije.
-A ti ne bi?
-Normalno da ne bih.
-A zašto ne bi?
-Platio bih hamala .
-Ta ti valja. A zašto i ja ne bih mogao platiti hamala.
-Normalno , jednostavno ne bi.
-Kod tebe sve nešto jednostavno i normalno.
– I jeste. A i ti znaš da od tvog hamala nema ništa.
-Ma znam , samo srcu odušku dajem.
-A zašto ne bi mogo platiti hamala .Ako nemaš penezi možemo ti mi posuditi.- pravi se nevješt Dobri.
-Ma nije to imam cekina.
-Ma nemojte čojka na muke pristavljati. Đe će se čojk na krov sa ramunjik penjati. Može se otkliznuti i vrat slomiti. Zalud osta harmonika pusta. Nije lud.- Lenji je zabrinut za svog horovođu.
-Šuti konju konjski i ko je reko da ću se ja penjati sa harmonikom i čistiti snijeg.
-Zlata .- Sva trojica horski.
-Jes vala , tu ste pravo potrefili. Van taka je u svemu , ali cicija je što se penezi tiče , ni prazan frižider joj nije ravan. Što će hamala plaćat kad ima mene?
Lenji će:
-Ko da je čifutkinja!
Deba će:
-Ma nije , subotarka je.
Baška baša ih ispravlja:
-Nemojte tako , Jevrejka je iz dobre kuće i u pravu je. Mojsiju ništa ne bi bilo da se malo popne na krov i protegne papke . Ne mora harmoniku prtiti sa sobom. A ako se strmekne ,ko mu kriv što je moro slušat ženu.
Deba će:
-E ta ti valja , ako hekne sa krova, neće biti velike štete, barem će harmonika ostat čitava.
Lenji se zamislio:
-Zlata bi je garant prodala.
-Da plati Mojsijevu dženazu?
-Nije luda. Što će plaćat pogreb . Mere ga u kakav jendek heknuti, a ima i veza u La benevolenciji.
-Ja, imaš pravo, ima i u Dobrotvoru i Merhametu.
-Ma bistra je Zlata. Od svih bi uzela ukopninu , možda i od komunista.
-Ma šta to baljezgate mazgovi jedni. Vi to ko biva mene riješiste i sprcaste me u kabur mezar i nađoste pare za moje preseljenje na ahiret. Neće biti velike štete , jel’? E , ta vam baš po jaranski valja.
-Ma nismo mi krivi, ne griješi nam dušu,nego je sve zakuhala tvoja Zlata .
-Zašto bi me se ona kutarisala ?
-A šta misliš ko će te sahraniti kad otegneš papke?
-Odakle vam ta ideja da ću riknuti ako ateriram s krova?
-Možda neš riknuti, možda neš crknuti, a ako budeš čistio snijeg, koji ljeti zapada po najvećem zvizdanu, garant si obro bostan. Rokneš odozgo ko ptica bez krila i zabatrgaš batacima .
-Kako znaš?
-Reko ti Lenji , a i ne znaš bez harmonike ravnotežu držat.
-Pa onda se neću penjat bez harmonike.
-Aha.
-Zašto aha?
-Taj film ne bi gledo te prilike .
-Nego koji ?
-Ni jedan. Ja čuo kad neko jal rikne,jal crkne nema više filmova.
-A ako krepam?
-E baš si pametan. Što bi krepaština imala privilegiju?
-Ma krepaština mi nekako tugaljiva.Ja bih svakom krepanom, odredio da ima pravo gore sa sobom ponijeti barem jedan portabl tv. – rezonuje Deba .
-Ko da tebe neko pita za take stvari?
-Ma znam da se ja ne pitam , al ‘ zato bih ,uinad , svakom meitu uvalio po jedan portabl tv, Ne mora ga nositi,samo neka ga kupi.
-Od kada si postao tako merhametli?
-Ma nisam merhametli ,nego mi Frka uvalila par tisuća portabl tv da ih tušnem.
Mojsije zavapi:
-Dajte ljudi prestanite više ,još će nas snijeg u sred ljeta odvesti u Saharu.
-Eto , vidiš Dobri , da je istina sve što Lenji skonta, čim to i Mojsije zna!
-Šta ja to znam konji konjski?
– Lenji skonto, ha veliki snjegovi kod nas ljeti ,za najvećeg zvizdana zapadaju, idemo u Saharu sladoled tušiti.
-Ko to mi?
-Ti ,Lenji i ja.
-A Baška baŠa , zašto on ne ide?
-Ne znam, Lenji kaže kvario bi nam prosjek IQ.
-A šta ti je to?
-Oklen ja znam, možda je i to Lenji u čarobnoj nepameti smislio?
-Ne moraš objašnjavati.Mora da je nešto popametno, ko i uvijek.
-Jašta nego je pametno.Da nije pametno morali bi i Dobrog povesti sa sobom.
-A zašto ga ne bi poveli, jaran nam je.
-Baš zato što nam je jaran nećemo ga voditi.
-To nekako nije logično.
-Kako nije logično?Ako njega povedemo nećemo ništa zaraditi od prodaje sladoleda.
-Kako znate?
-Duga priča,merel drugi put?
-More, ko ga šljivi ,ko mu je kriv kad može da nam zakoči prodaju sladoleda u Sahari.
-A Oma i Herco što njih ne bi poveli , da nam malo hamale.
-Hercu bi herc načisto strefio ha bi kešinu u pijesak zarovio . A Oma bi od pjeska mislio da su mu očale zamagljene ili da mu se pojačala dioptrija plus – minus 10. Stalno bi briso okulare . Obojica bi se iznervirali i osafunjali , pa bi se baidisani naklatili na sladoled. Nikakve fajde od njih.
-A jel znate gdje će te prodavati sladoled?
-Dabome da znamo!
-Pa gdje?
-Pa rekoh ti u Sahari.
-Ma ne to konju ,nego na kom mjestu konkretno, na kojoj lokaciji konju mahniti?
-Aba zo , što ne kažeš? Pa lokalitetu Sahare ,zar ti nisam ponovio.
-Blento jedan .Evo kod nas, primjerice onaj šiptar Izeti što folira da je beg je prodavo košpice na čošku Bjelava, Čakaluše i Đižikovca; možda raskršće niže.A njegov djed Jahići prodavo bozu na lokaciji Adi ciganliji . Na takvu sam lokaciju mislio.
-Joj budale žene, oklen u Sahari Džižikovac ,Bjelave ili Čakaluša , a napose Ada ciganlija , u kojoj ćafiri i pogan žive.
-A prodavač košpica, jema li on?
-Nema. Šta će jedan šiptar koji nije bej raditi u Sahari?
-Pa, prodavati košpice valjda , ili se praviti da je pravnik ili filozof, a ća ga ja znan?
– Niko nije lud prodavati košpice i islamsku povelju u Sahari. Tamo sve sami muslimani.
-A zašto?
-Izgubio bi se ili bi ga strefila sunčanica, ili bi ga zbog fašističkog krivovjerja koji put , ko komunisti , heknuli u zindan.
-Znači rikno bi.
-Ne znam , možda bi i krepo ako ga na vrijeme ne nađe Bernandinac , ili bi crko ood vrućine , ako ne bi naletio na naš lokalitet sa sladoledima.
-Oklen ti u sahari Bernandinci , konju konjcki ; zar nisu specijalizovani za planine i snijeg.
-Ako Lenji može prodavati snijeg i sladoled u Sahari , zašto ja ne bi poveo Bernandica sa sobom .
-Zašto bi ga ti poveo sa sobom?
-Zbog burenceta.
-A zašto zbog burenceta?
-U njemu bih krijumčario kurvoazije.
-Nisi normalan.Zašto ne bi kurvoazije sastavio sa sladoledom i poštedio pašče znojave?
-Vidi ba , ta ti je pametna.Nisam se toga sjetio. A opet žao mi paščeta.Šta će on bez burenceta?
-Kupi mu čuturu.
-Misliš neće primjetiti razliku?
-Šta te briga, nemoj mu mjeriti IQ.
-Misliš ako mu ne mjerim , neće nam pokvariti pametli prosjek i neće primjetiti razliku između burenceta i čuture?
-Tako nekako, a možda bi se i Baška baŠa ljutio.
-A zašto bi se on ljutio.
-Ne znam, ja to tek tako reda radi kažem.Ko da je mene briga hoće li se on ili bilo ko drugi ljutiti.
…
…
Zaista smo dobro prošli …
Tih godina nisu zapadali veliki snjegovi, usred ljeta po najvećim zvizdanima…
Niko tih ljeta nije skidao , ni čistio snjegove , a Mojsiju se nečišćenjem produžio život . Usud ga pomazio ; nije se strmeknuo sa krova . A u životu ? Eh , to vam ne meremo kasti. Još nemamo notifikaciju višeg suda.
Mere bit da bidne da bi sve bilo drugačije, da su zapadali veliki snjegovi u vrijeme najvećih zindana. Mnogi su zviznuli , jal od zvizdana , jal od vjetrometina , bura i nevera , a poneki je i rikno.
No , tu nije kraj njihovih snježnih tlapnji usred ljeta , al’ ko će slušati mahnitove kako IQ-raju i turiraju , A zimi se snijeg mogao trpiti . Bio je puno podnošljiviji . Imale se rukavice, čuture , burencad i ašik ljube . Mnogo njih , a poneki i hamale.
A opet , al’ se nekad lijepo živjelo.
Rahatluk , radost , udri brigu na takar , a bome bilo je i mnogo ašik ljuba , takarli ljubavi … i rahat od pameti ponajviše .
Štoš mislit kad vlast il svešteno lice misli za tebe.