U pohode nam nam se prikantao Decembar , mjesec slavlja.
Svakim danom je , kako nam se čini , sve bliže nuli. A tada zna se. Slavlje.
Nekima je do slavlja, nekima i nije.
A opet, mi indiferetni. Ne žalimo, niti se previše radujemo.
Ne žalimo ; jer je bila lijepa godina. Ono : kako kome? ( Nadamo se da će biti dosljedna do kraja.)
Ne radujemo se, jer smo za jedan listić kalendara bliži rahatluku.
Ovo o rahatluku je kao kontradiktorno. A nije. Jer i ovdje , na ovom dunjaluku je lijepo.
A gore?
Pa imamo vakta za gore , oćemo reći dobro je da ne znamo koji je datum iuspisan na pozivnici za kontrolni pregled pred konačno preseljenje. A i malo nas strah. Da li je naše činjenje ili nečinjenje jača strana kantara. Čak i ako imamo težine, imamo kad ići gore. Tamo će se provesti ostatak bivstvovanja. A to je jako mnogo vremena. Nezamislivo.
Mi danas nešto fataljististički raspoloženi. Dobro je to. Ako dobijemo nogu sa ovog posla, možemo se zaposliti u komunalnom preduzeću da fatamo ljistove.
A možda ufatimo i ono što želimo. Onda ne bi bili fataljisti. Onda bi bili… Mašta ga mi znamo?
Možda dežurni u đadinu?
Taki smo vam mi .
Svestrani. A opet jednostrani.
Ne m're proći ni jedna nabrajalica, a da ne pomenemo nju. Neprikosnovenu m jedinstveni i neponovljivu! ŽENU .
Ah ta ljepota, milosti , nježnosti i radosti puna.
Vala nek život ponekad ima i tuge, nemamo ništa protiv. Ali nek pozivnica dođe makar bocu poslije .
Sada neuki pitaju poslije čega.
E , vala ( nismo sigurni da li smijemo dodati ono ” i bila ” ) im ne rekosmo. Ako nisu do sad’ skontali , mi ih nemamo namjeru prosvijetliti. Nismo prosvjetitelji i levati .
Čujte, molim vas. Grlice i amebe skontali u čemu je štos , a oni bi da pitaju.
Nemaju vremena skontati od prepisivanja i vulgarizama, što pozitivno utiču na sociopatske karakteristike ličnosti sa kompleksom umanjene vrijednosti. A to j'opet korespondira sa plitkoćom uma koji otežano i usporeno misli i vrztložno se obada..
No , to je dobro. Ne mogu svi ljudi biti dobri pristojni, vaspitani , kulturni i pismeni . Za to treba vremena i stila. I prvenstveno dobrote. Naše riječi su ogledalo naše duše. Tuđe riječi su ogledalo tuđeg uma i plićaka.
Nemojte se ljutiti . Ništa lično. Nismo mi krivi što imamo ta neka iščašena dinosaurska razmišljanja. Nas su tako od malih nogu učili. Isprali nam mozak ljepotom , dobrotom i pristojnošću.
Da bi nas ubjedili dali nam dokaze:
Kuran 4.Poglavlje En – Nisa , Ajet 148.
Bog ne voli da se glasno govore ružne riječi. (Tako govore samo) oni kojima je počinjeno nasilje. Bog sve čuje zna .
Stari zavjet – Poslovice 10.31
Mudrost nose usta pravednika, al'će pogan jezik se presjeći.
Novi zavjet Jevanđelje po Luki
17. Reče Isus učenicima svojim: Nije moguće da ne dođe do sablazni, ali teško onome s koga dolazi, 2. bolje bi mu bilo da mu se vodenički kamen objesi o vrat, i da ga bace u more , nego da sablazni jednog od ovih malih . 3. Čuvajte se !
I sada se dunjaluk ibreti kada mi na taj način razmišljamo i progovorimo. Još nam debelo zamjeraju. A ne bi trebali.
Svako ima pravo na vlastito mišljenje, svako ima pravo na slobodu, pa čak i slobodu kretanja. I normalno, neprikosnoveno pravo proisteklo iz slobode kretanja. Pravo da se bude kreten.
Ništa osebujno. Samo mahalska digresija o birvaktile vremenima. Ima još težih tih mahalskih ., recimo kultivisanja. Ali nikako ružnih. Sve je uporište našlo u Svetim riječima.
Poučnim, sa humanim porukama i poukama.
I bez zamjerki. Pa , da li smo ljudi ili nismo.
A sada posao da vidimo šta nam to prepisivači i hroničarske hablečine uvaljuju i maglu prodaju.