Zoveš li me ti to ponovo?
Dolazi veče. Umor se svija oko mene kao ruke žedne ljubavi.
Zoveš li me ti to?
Čitav svoj dan dao sam ti,svirepa vladarice,moraš li mi oteti i noći moje?
Negdje se sve završava, a nama ostaje samoća tame.
Zar je morao glas tvoj da je rasječe i mene da pogodi?
Zar veče ne svira poznatu muziku sna pred tvojim vratima?
I krilate zvijezde zar nikada ne lepršaju tiho na nebu iznad tvoje nemilosrdne kule?
Umire li cveće u tvom cvijetnjaku kao praznbo blago u prašini?
Moraš li me zvati, nemiru moj?
Neka onda tužne oči ljubavi uzalud bdiju i plaču.
Neka žižak gori u samotnoj kući.
Neka splav vodi domovima umorne radnike.
Ja se odvajam od svojih snova i hitam na tvoj poziv.
pB