Ne razumijemo zašto su vakte podjelili na staru i novu eru. Danima i ljudima, kao i havjanima sve su ere iste. Izuzetno pogibeljne.
Ovako su se dani sučelili: Neki odlaze, neki dolaze. I nema starih i novih dana . Svi dani su isti i traju od 00 do 00 . Po vremenskoj prognozi njih svašta očekuje , što studenog , što prosijanog podneblja. Vjerovatno rujanskih i lipanjskih takara i cvata.
No, dani nisu naivni, a znaju i zavarati. Eto , garantujemo da će oni , hejbet insana ko najveće hajvane preveslati i povući sa sobom.
Ovako dani jedan drugom pjevaju u razdiok te ljubim, koliko insana gubi dok uveliko fumaju. Neki , tek počeli, a neki jako od latina kupuju fazon fumo fumare.
Čudno, kontamo mi , pušenje je vrlo kompleksna i jako čudna stvar. Ne valja pušit , nije dobro po zdravlja. Jopet neki kažu dobro za ten. A i ćeif je veliki u svakom slučaju. Mere biti ponekad i nepušačima cigareta se omili pušenje.
Dok popušiš hejbet dana, ono prošo tren, a i insani i insanke nastavljaju pušiti iz sve snage. Valjda genetska stvar navike. Nešto ko pavlovljev refeleks.
I dok fumaju i ne osjete da ih dani šćepaju ko blentovije i onda su ga stvarno popušili. To danima dođe ko domaća zadaća, a insanima ko smrtna muka.
Što bi poete rekli:
Fumo ne fumo, svakako ćeš popušiti.
U prevodu:
Ne puši na promaji,garant upala pluća .