Eto tako
ti misliš da me bole boli
odlaska tvog
a ne znaš
sve je isto
ne nikako ne znaš
ništa se ne mijenja
za tobom
osjećaji ostaju isti
putima trnovitim
hodi ljubav moja
i molitva na usnama
Bože spasi je od zla
No comments
Daily Archives: 7. Aprila 2023.
Emili Dikinson – Pjesma 1727
Ako mi poklopac s glave ikada
Spadne i mozak pusti vani
Drug će otići gdje pripada
Bez ikakvog miga s moje strane,
Svijetu, ako to vidi, znano
Biće da je umu moguće
Da živi daleko izvan kuće
Duša je tamo – neprestano.
Ирина Круг – Любить не страшно / Song -Lyrics – Prevod na Bosanski jezik
Любить не страшно
Может быть, не теперь,
Вероятно потом,
Мы друг другу уступим
Этот мир целиком.
Одиночества зверь
Притаился в груди,
Абонент недоступен
Две недели почти.
Припев:
Любить не страшно, страшно ждать.
Забыть не важно, важно знать,
Когда гасили в окнах свет,
Тебя любили или нет.
Как нечаянный гость,
Растворяются дни,
Никого не разбудят
Сообщения мои.
Ничего не сбылось –
Ни привет, ни пока.
Одинокие люди
Ожидают звонка.
Припев.
Ljubav nije strašna
Možda bude , ne treperi
Možda poslije,
Daćemo jedno drugom
Svet u cjelini.
Samotna zvijer
Ušuškana u grudima,
Pretplatnik je nedostupan
Dvije nedelje miruje
Refren
Ljubav nije strašno, strašno čekanja.
Zaboravi nevažno, važno je znati
Kada se gase prozori svijeta
Voliš ili ne.
Kao nepozvani gost
Nadolazeći dani
Nikoga neće probuditi
Nema poruka
Ništa se ne dešava –
Ni zdravo, još uvijek.
Usamljeni ljudi
Čekaju poziv.
Refren
Ljermontov -Priđi Mi Bliže
Priđi mi bliže, lepotane mladi!
što si mi stidljiv! – Ta zar ženske grudi
to tvoja ruka prvi put sad gladi?
Ti čitav čas u zagrljaju bludi
već ležiš – nikako taj strah da svladaš…
Teže na grudi, no pred noge padaš?
Za tren života tvoga samo molim…
Ta šta je, zlato? – Ja te volim, volim!…
Oh, što si lep! – Uz prozor s prvim mrakom,
dešavalo se, čekah, želja puna,
da prođeš ti, i bivalo je tako –
da l’ pamtiš to? – Dok posrebrena luna
sred oblaka, ko s grešnim anđel sveti,
bludeći, k tebi bledim zrakom leti.
Ja bejah ponosna što najzad treba
na suparnicu da računam s neba.
U svetu prezir prema meni vlada,
no gde je pravda kad te tako vaga?
gde je vrlina, ako je stid pada
ne ponižavanje – već samo ljaga?
Nevinih žena nigde nema, rode,
ne bude samo predmeta il’ zgode.
Kad ljube one k sebi nisu stroge:
Jedna će jednog, ta – sve, treća – mnoge!
Brigitte Bardot & S.Gainsbourg – Je t'aime / Song -Liric – Prevod
Je t’aime… Moi non plus
(refrain)
Je t'aime, je t'aime
Oh oui je t'aime !
Moi non plus
Oh mon amour
Comme la vague irrésolue
Je vais, je vais et je viens
Entre tes reins
Je vais et je viens
Entre tes reins
Et je me retiens
(refrain)
Tu es la vague, moi l'île nue
Tu vas, tu vas et tu viens
Entre mes reins
Tu vas et tu viens
Entre mes reins
Et je te rejoins
(refrain)
Comme la vague irrésolue
Je vais, je vais et je viens
Entre tes reins
Je vais et je viens
Entre tes reins
Et je me retiens
Tu vas, tu vas et tu viens
Entre mes reins
Tu vas et tu viens
Entre mes reins
Et je te rejoins
(refrain)
L'amour physique est sans issue
Je vais, je vais et je viens
Entre tes reins
Je vais et je viens
Et je me retiens
Non ! Maintenant viens !
Volim te
Volim te .. Ni ja tebe!
(refren)
Volim te, volim te
Oh, da, volim te
Ni ja tebe
Oh, moja ljubavi
Kao padajući val
Vratio sam se natrag i otišao napred
između tvojih bubrega
Vratio sam se natrag i otišao napred
između tvojih bubrega
i kontroliram se
Ti si val, a ja goli otok
Vratio si se natrag, i otišao si napred
između mojih bubrega
Vratio si se natrag, i otišao si napred
između mojih bubrega
i ja sam ti se pridružila
(refren)
Kao ovaj padajući val
Vratio sam se natrag i otišao napred
između tvojih bubrega
Vratio sam se natrag i otišao napred
između tvojih bubrega
i kontroliram se
Vratio si se natrag, i otišao si napred
između mojih bubrega
Vratio si se natrag, i otišao si napred
između mojih bubrega
i ja sam ti se pridružila
(refren)
Fizička ljubav je besmislena
Vratio sam se natrag i otišao napred
između tvojih bubrega
Vratio sam se natrag i otišao napred
između tvojih bubrega
i kontroliram se
Ne, dođi mi odmah!
Oktavio Paz – Povratak
Na pola puta
zastadoh. Okrenuh leđa vremenu
i mjesto da hodam po budućem
»nitko me tamo ne čeka«
vratih se da hodam po prohodanom.
Napustih red u kojemu svi
od početka početaka iščekuju
ulaznicu, ključ, presudu,
dok razočarana nada čeka
da se otvore vrata vjekova
i da netko rekne: nema više vrata
i nema vjekova.
Prokrstario sam ulice i trgove,
sive kipove u hladnoj zori
i živi vjetar medu mrtvima.
Nakon grada polje, a nakon polja
noć u pustinji:
moje srce bijaše noć i bijaše pustinja.
Poslije bijah kamen na suncu, kamen i zrcale
I odmah iza pustinje i ruševina
more, a iznad mora crno nebo,
beskrajna ploča s izlizanim slovima:
zvijezde mi ništa ne otkriše.
Stigoh na kraj. Vrata oborena
i anđeo bez mača, pospan.
Unutra, vrt: ispremiješano lišće,
disanje gotovo živa kamenja,
dremovnost magnolija i gola svjetlost
među istetoviranim deblima.
Voda s četiri ruke zagrljena
sa zelenom i rujnom livadom.
Po sredini, stablo i djevojka,
kosa od ptica i ognja.
Golota me nije smetala:
već bijah kao zrak i voda.
Pod zelenom svjetlošću stabla,
usnulo u travi,
bijaše dugo pero,
ostavljeno od vjetra, bijelo.
Htjedoh ga poljubiti, ali glas vode
izazva moju žeđ i tad me njena prozirnost
pozove da se promatram.
Vidjeh kako jedan lik drhti u njenoj dubini,
jedna svinuta žeđ i jedna razbita usta,
– o stari pohlepniče, trsu, besmislena vatro!
Pokrih svoju golotu. Krenuh polako.
Anđeo se smiješio.
Dunu vjetar i pijesak me zaslijepi.
Vjetar i pijesak bijahu moje riječi:
ne živimo; vrijeme naš život živi.