na san svikli
od kolja
za krstače pripravljena
svirale skrojena
sve utvrde vodi dali
ni svratišta ni zamka
ne pojavljuje se oče
ne opominji
ni rad tebe
snovima ne uzimo međe
tvog imetka kloneći se
sanji sami sačinismo
neki dukat morao
svom svom rođaju zadjenuti u šake
huleći ga
ili stas uz njega oslanjajući
naspram nekog blaga da se glasa
i izrasta sin