Monthly Archives: Oktobar 2021

No comments

Evo ga opet – Satrap pnovo dijeli i prodaje Bosnu

  By Oni nama, mi njima

 

 

Umislio riđobradi da je njegov babo bio neki veliki čovjek.

Zaboravio ,  da je  on lično maleni čovječuljak ,koji voli da se metilja i uvlači.

I živeći na strahu i trepetu podanika, koji mu je njegov “veliki” otac velikodušno poklonio,

u svojoj neukosti nema mjere.

 

Zapravo ima.

Sve više postaje mjerilo gluposti.

Prava priroda se ne može sakriti.

 

Neka Bakir Izetbegović i njegovi mentori i došnici maknu ruke od Bosne,

i ne prodaju ono što nije njihova babovina.

 

Bosna je zemlja Božije milosti!

I ničija više.

 

Neka se vrati  Adi ciganliji i tamo potraži svoj begluk,

pa njega nek ostavlja u amanet  i Erdoganu,i Lučiću i Kitarevičkoj.

 

“Oni! i njihovi prethodnici su oduvijek bili zlotvori  i katili Bosne.

 

Idi bolan Bakire u Tursku, tamo ti je položeno narodsko bogatsvo iz vreća.

Šta ćeš ti u Bosni?

 

Nisi ni Bosanac ,ni ono što što su sklepali UDBA-ši , Bošnjak.

 

A i muškost ti je upitna!?

Mnogi su ti mengelama stisli ono po čemu se čovjek prepoznaje.

 

 


												
 
									
		 	

		


	

	
	

				
					
	

				
No comments
		
			
			

				Jean François Maurice & Maryse – Le recontre /  Lyrics – prevod na Bosanski
			

						

				  By     Muzika   			

			
		
		

			  
						
												

						
 


 


La Rencontre


 


Deux ans déjà…


Deauville n'a pas changé


Toi non plus, tu sais…


 


C'est drôle…


Toujours ce rendez-vous au dernier moment


Ils sont là, comme avant,


Les voiliers, les goélands.


J'ai ta veste sur mes épaules


Pour me protéger du vent


Mais tu ne m'as pas encore embrassée.


 


J'avais envie de te revoir.


Finalement, on ne s'est jamais quitté,


C'est la vie qui nous a séparés


 


C'est vrai, moi j'y pense encore,


À nos dîners en amoureux,


À ces bouquets de fleurs,


À tous ces télégrammes…


On dit que la passion, ça n'arrive qu'une fois.


Tu aimais l'amour dangereux, toi…


 


J'ai l'impression qu'il va pleuvoir


Deux ans déjà…


Deauville n'a pas changé


Moi non plus, tu sais…


 


C'est bien…


Je vais retourner à l'hôtel,


Tu vas rentrer sur Paris,


Et puis tu m'appelleras un jour, peut-être…


Tu me diras : viens, et je viendrai


Comme d'habitude, tu ne diras rien, pourquoi ?


 


Donne-moi encore une cigarette…


J'aurai des souvenirs, plein de souvenirs,


Et beaucoup de nostalgie…


 


C'est fou, moi aussi,


Ça fait du bien d'y penser,


Et j'ai du mal à oublier.


Tu vois, j'aurais voulu te dire je t'aime,


Là, maintenant, sur cette plage de Normandie


Mais… mais je crois qu'il est trop tard…


 


Oui, il est tard, il faut rentrer…


 


 


 


 


Susret


 


Već dvije godine …


Deauville se nije promijenio


Ili, znaš …


 


To je smiješno …


Uvijek imenovanja u poslednjem trenutku


Tu su, kao i do sada,


Jedrilice, galebovi.


Imam jaknu na ramenu


Da me zaštiti od vjetra


Ali nisi me poljubio.


 


Hteo sam da te vidim.


Na kraju, me nikada nisi napustila,


Život je taj  koji nas razdvoji


 


Tako je, ja i dalje mislim,


O našim  romantičnim  noćima,


O onim buketima cvijeća,


Za sve one telegrame …


Ti si  rekao to je strast, to se događa samo jednom.


Voleo si opasnu  Volim te …


 


Osećam da će padati kiša


Već dvije godine …


Deauville se nije promijenio


Nisam ni ja, znaš …


 


To je …


Vraćam se u hotel,


Ideš natrag u Pariz,


I onda mi se javi jedan dan, možda …


Ti mi reci: dođi, ja ću doći


Kao i obično, reći ćeš  ništa, zašto?


 


Daj mi cigaretu …


Imam uspomene punu uspomena


I mnogo nostalgije …


 


To je ludo, takođe,


To je dobro da razmišljamo o tome,


I ne mogu da zaboravim.


Vidiš, želim da ti kažem da te volim,


Tu, sada, na ovoj Normandije plaži


Ali … ali mislim da je prekasno …


 


Da, to je kasno, moramo ići …