Imala je sedamnaest godina
Volela je i bila voljena
Imala je sedamnaest godina
Zivot je tek tada bio pred njom
A onda jednoga dana
Na pragu zgrade gde je ucila
Gde je ucila Marksa i Lenjina
stepeniste njene zgrade postade crveno od krvi njene
A jecaj jedne majke donese tugu i bol
Dok suze nosene vetrom postase suze naroda tog
Podne je sunca jos nema
Oblaci crni i teski
Prekrise nebo i ljude
Poslednja muzika se cuje, poslednja zvona
A ona pokrivena cvecem lezi u vecitom miru
Lezi mlada i lepa
i zauvek ostace takva dok bude sveta
A jecaj jedne majke donese tugu i bol
Dok suze nosene vetrom postase suze i bola mog