Luis Aragon – Bezimena

Poveriću ti jednu tajnu Vreme si ti

Vreme je žena Ono oseća

Potrebu da mu se udvara i da se klekne

Pred njegove noge kao kad se haljina raširi

Vreme je kao kosa beskrajna

Očešljana

Ogledalo koje dah zamućuje i dah razbistrava

Vreme si ti koje spava u zoru kad se budi

I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo

Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena

Tu moru vremena zaustavljenu kao krv u venama plavim

I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena

Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji

I ja znam da ne treba razbijati čaroliju

Mnogo je gore nego da te osetim stranom

Da bežiš sa mislima izvan nas

I srcem već u nekom drugom veku

Bože moj kako su reči teške A u stvari jeste to

Moja ljubav iznad zadovoljstava

Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca

Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik

I ako ti ne dišeš gušim se

I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom

Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč

Na mojoj usni sirotica je koja prosi

Bookmark the permalink.

Komentariši