Jutro sa Blekijem – Očaj

 

A onda i odjednom

krik djeteta kome razdiru utrobicu

trgaju nezreli pupoljčić

koga deru

koga siluju

koga ubijaju

kome srce kidaju

kome dušu čupaju

čiju nevinost na konfete sjeckaju

i u ledene gromade bucaju

 

Grči se dijete vrišti i doziva

boli Bože Mili

kako to samo boli

Bože Jedini pomozi mi

pomozite molim vas

skinite čudovište sa mene

joj mamo mamice mila

dođi pomozi majko mila

boli me majko moja

šta mi to radi

a samo sam dijete

 

hoće li iko da mi pomogne

samo mi je devet Dijaninih godina

boli me mili ljudi

koliko me samo bili dragi moji

pomozite

hoće li neko da mi pomogne

 

Mali Princ se nježno spusti

pored nje

čvrsto je zagrli

vi vidite

dvoje djece u fetalnom polažaju

ranjivi blizanci

tuga vas obuzima

 

on je nijem

ni suze nema

ona ih ima za dvoje

za petoro

za devetero

za svu nevinu djecu kojoj utrobu kidaju

kojima monstrumi motornim pilama

mesarskim palama i macolama

drvosječkim sjekirama i šakama

nevinost na parčiće režu

 

djete milo

suze krvave lije

grči se ko da padavicu ima

nastavlja da vrišti

Frkine suze anđela traže

grlice više nema

prepuštena je očaju

i krhkoj ruci dječaka

 

njih dvoje tonu

mračni bezdan bola je sve bliže

mrak nemoći sve jasniji

zavodljiv i smirujući

znaju zlo se sprema

 

on je samo čvršće stisnu

tiho zbori

miluje

kose crne nježno najnježnije ljubi

plači djetešce

ja sam tu

plači mila

sve će biti u redu

samo mi dođi

i daj isplači se djevojčice mala

 

možda izađe na dobro

ovaj put ništa

ne kazuju anđeli

Možda da možda ne

Da  Jeste   Ne  Nije

Usud se tužno smije










											
Bookmark the permalink.

Komentariši