Šta kruži oko zvezde KIC 8462852? / Iz Arhiva

Denikenu i ostalim lažovima na uvid : Vanzemaljci ili

čudna planeta

Foto: IPAC/NASA / Wikimedia Commons

IZVOR: DAILY MAIL UTORAK, 21.06.2016. | 15:55 /

 

Foto: IPAC/NASA / Wikimedia Commons

 

 

Astronomi pronašli tragove vanzemaljske civilizacije?

Teorija o vanzemaljskim strukturama je ponovo u igri.

Zvezda je privukla pažnju još prošlog oktobra, kada su naučnici s univerziteta Jejl otkrili neobične fluktuacije njene svetlosti.

Neke teorije čak su sugerisale da se oko zvezde nalazi neka džinovska struktura koju su napravili inteligentni vanzemaljci, ali misterija bi uskoro mogla biti rešena, pošto su prikupljena sredstva za detaljnija istraživanja.

Dr Tabeta Bojadžijan sa Jejla je 18. maja pokrenula je kampanju na Kikstarteru koja je dostigla svoj cilj – prikupila je 100.000 dolara. Sredstva će biti uložena u istraživanje “najmisterioznije zvezde u galaksiji”, koju već četiri godine prati teleskop Kepler.

Prateći zvezdu, astronomi su u dva navrata (2011. i 2013. godine) primetili neobično ponašanje njene svetlosti.

Kada planeta kruži oko zvezde, intenzitet njene svetlosti obično se smanji za oko jedan procenat, ali je KIC 8462852, ili Tabijina zvezda, tada imala čak 22 odsto manji intenzitet, što ukazuje na to da je pored nje u tom trenutku verovatno prolazilo nešto ogromno.

U nekim slučajevima, fluks je opao na ispod 20 odsto od početne vrednosti i to u trajanju između pet i 80 dana.

Najneobičnije fluktuacije sastojale su se od desetina neravnomernih, neprirodnih padova intenziteta svetlosti tokom perioda od 100 dana, što navodi na zaključak da je u tom razdoblju pored zvezde prolazio niz ogromnih objekata nepravilnog oblika delimično blokirajući prolazak svetlosti.

“Nikad nismo videli takvu zvezdu”, kaže dr Bojadžijan, koja je prva primetila čudne signale. “Bilo je vrlo čudno. Mislili smo da s podacima nešto nije u redu, ali se ispostavilo da su merenja obavljena kako treba.”

Ona s kolegama koristi LCOGT, jedinstvenu mrežu teleskopa na Zemlji kojim upravlja veliki tim naučnika.

Prema nekim pretpostavkama, fenomen je izazvan prolaskom jata kometa, a jedna studija isključila je mogućnost postojanja vanzemaljske veštačke strukture u blizini zvezde.

 

****

 

Dobro je .

Teoretičarima zavjere je promakla ova vijest.

Zato mi prvi ekskluzivno  objavljujemo:

Sa  KIC 8462852, ili Tabijina zvezde krenula je invaziona flota ka Zemlji.

 

Obzirom de je zvijezda  u našoj Galaksiji imaćemu čast da se u skoro vrijeme susretnemo sa pravim vanzemaljcima.

Ne plašite se.

Namjere su im dobro.

Porobiti i civilizovati monstruozne terrane.

I napokon, odahnućemo nekim  šupljim venzemaljcima poremećenih  umom denikenovih, bosnićevih , i inih kvazi učenjaka , odnosno ubleha koji tisućljećima dovode banzemaljce na našu planetu.

Dokazi  0,00   posto.

I onda će nas neko tužiti ako kažemo lažovi.

E nećemo im to reći.

Umamo bolju kovanicu: Neuki glupaci.

To nije uvreda.

To je konstatovanje činjeničnpg stanja.

 


												

Putovanje kroz vrijeme -Tajne mjesečevih stanovnika

 

Šuplji Mesec odzvanja kao zvono

Ideja o šupljem Mesecu postoji već vekovima i često se pominje u nekim delima fikcije. Međutim, Apolo je dokazao ovu teoriju u jednom eksperimentu krajem šezdesetih godina.

Na Mesec su postavljeni seizmički senzori i izazvani su potresi, nakon kojih je Mesec odzvanjao kao zvono ponekad i po nekoliko sati.

Na Zemlji bi bio uočen dosta drugačiji efekat. To za mnoge znači da je Mesec sigurno šupalj. Šta bi drugo moglo izazvati odzvanjanje?

Ipak, NASA nije došla do tog zaključka, iako je priznala da zemljotresi na Mesecu traju dosta duže nego na Zemlji. Svi se slažu oko toga da je Mesec još uvek jedna velika enigma.

 

Šta se nalazi unutar Meseca?

Dakle, ako je Mesec šupalj, šta se u njemu nalazi?

Poznato je da bi nam sa trenutnom tehnologijom trebalo nekoliko hiljada godina da dođemo do najbližeg zvezdanog sistema. Čak i kada bismo se kretali brzinom svetlosti, bilo bi potrebno putovanje od najmanje četiri godine da bismo stigli do sledećeg solarnog sistema.

Pretpostavljamo da su vanzemaljske civilizacije prevazišle ovu prepreku udaljenosti, ali šta ako nisu? Šta ako im je potrebno jako dugo da dođu do Zemlje, da dolaze u ogromnim brodovima veličine kontinenata? Šta ako su vanzemaljci koji nas posećuju danas u stvari potomci vanzemaljaca koji su napustili svoje domove jako davno?

Možda su oni koristili takav svemirski brod da zaseju kolonije u različitim zvezdanim sistemima, posmatrajući njihov razvitak (možda čak i naš razvitak). Ima li boljeg mesta za takvu koloniju od šupljeg Meseca?

Dakle, Mesec se čini kao odlično mesto za vanzemaljsku bazu. Dugo nismo mogli da ga posetimo, a i kada smo ga posetili, nismo otkrili šta se nalazi na njegovoj mračnoj strani.

Šta ako su vanzemaljci bili ti koji su doveli Mesec ovde gde se sada nalazi?

mesec-svemirski brod

Teorija Meseca kao svemirskog broda

Do ove teorije su došli sovjetski naučnici još sedamdesetih godina prošlog veka. Navodi se da je Mesec u stvari tvorevina vanzemaljske rase, civilizacije mnogo naprednije od naše, koja ga je „parkirala“ u našoj orbiti pre mnogo godina.

Ima smisla, ako verujete da je Mesec šupalj. Pored toga što bi mogao biti mesto na kom je vanzemaljska rasa zasejala koloniju, Mesec bi mogao biti i svemirski brod. Ovu ideju podržavaju brojni krateri na Mesecu koji su prilično plitki, što ukazuje da ispod površine postoji neki neprobojan omotač.

Takođe je interesantno pomenuti da je otkriveno da je kamenje sa Meseca mnogo starije od kamenja sa Zemlje, iako su nastali otprilike u istom periodu. Neki naučnici kažu da je to zbog toga što je Zemlja još uvek geološki aktivna. Novo kamenje se na Zemlji formira svakog dana, dok staro uranja nazad u omotač. Ipak, podržavaoci teorije šupljeg Meseca navode to kao još jedan dokaz da je Mesec napravljen negde drugde od strane neke vanzemaljske rase.

Teorije zavere

Nameće se pitanje zašto niko nije posetio Mesec u poslednjih 40 godina? Još uvek ga proučavamo, ali niko više nije stao na njegovu površinu od 1972. godine. Zašto?

Da li je Mesec postao nedovoljno zanimliv ili tamo postoji nešto što nas sprečava da ponovo odemo?

Ako na Mesecu stvarno postoji neka vanzemaljska civilizacija, možemo samo zamisliti koliko su ta bića bila besni kada je NASA pravila potrese na Mesečevoj površini. Možda je NASA i dobila neko upozorenje koje se krije od javnosti. Ako jeste, verovatno nikada nećemo saznati.

Da li je Mesec zaista baza NLO-a i letećih tanjira koje ljudi viđaju otkad je sveta i veka? Da li je on šuplja lopta koju naseljavaju izbeglice iz nekog drugog solarnog sistema? Da li je to svemirski brod koji je putovao hiljadama godina kako bi dospeo tu gde je sada?

Naučnici smatraju da ne postoje dokazi za tako nešto. Međutim, ako su naučnici, ne mora da znači i da su u pravu.

 

Blaclys Institut nam je poslao   nadomjestak, koji govori o sličnnim pojavama,  i prvi dokaz:

 

 

 

Na slici Mjesečeva bajka  poznatog slikara , se jasno  vidi da je mjesec šupalj. To je naš prvi prilog naučnoj dokumentovanoj teoriji mjesec je šupalj.

 

Mjesec.

Tajnastveni Zemljin pratilac.

Prirodni sateli?

Vještačka tvorevina!

Naseobina inteligentnih bića, koji na mjesecu grade dom.

 

Mnogo pitanja, malo odgovora.

U slijedećem periodu ćemo ponuditi  neke hipoteze Blacklys  Institute for Natural Sciences,

Whiteland.

Hipoteze su zasnovane na naučnim osnovama i tajnom dokumentaciojom iz NASA arhiva.

 

Uvod

 

Predstavljeni video govori o neoborivim dokazima o prisustvu nepoznate civilizacije na Mjesečevoj površini i unutrašnjosti.

Postavlja se ogroman niz pitanja, na koji nema razumnih odgovora.  Još uvijek.

Zapisujemo najvažnija :

-Tko su stanovnici Mjeseca?

-Odakle dolaze?

-Zašto je izbor pao na Mjesec?

(-Zašto su pored tolikog kosmičnog prostranstva i nebrojeno mnogo planeta,planetoida,satelita i  drugih nebeskih tijela,odabrali jednu sasvim , po mjerilima Univerzuma, nezanimljivu destinaciju.)

-Zašto se krije njihovo prisustvo?

-Da li su ostvareni kontakti sa njima?

-Da li su oni vlasnici Mjeseca, bez obzira da li je on vještački ili prirodni?

-Kakve su im namjere? (Da  li zemljani trebaju strahovati?)

-Da li je uspostavljen kontakt sa njima?

 

 

I još mnogo drugih…

 

Nije vrijeme za šutnju. Treba progovoriti i zemljanima pružiti odgovor.

 

Pokušaćemo obezbjediti bar neke relevantne  hipoteze, zasnovane na dokazima i činjenicama koji

kruže naučnim tokovima.

 

Dopisano:

A onda shvatimo da nas ni mahalsko šupljanje neće odvesti nigdje,jer šuplji mjesec sa mjesečevim

stanovnicima stanuje u šupljim neukim glavama , čiji se IQ mjeri blesimetrom bez brojčanika.

 

Iza Neptuna se nešto zloslutno nalazi

 

Kako umuju umni neumnjaci iza Neptuna se nešto zloslutno  nalazi.

 

Istraživači su sada više nego sigurni da se Planeta devet Sunčevog sistem krije negdje na periferiji, ali je nemoguće otkriti korišćenjem postojećih teleskopa.

U ovoj vrlo nepismeno  koncipiranoj rečenici uposlenika Radio.S i ev. istraživača  kriju se dvije gluposti.

1.Sigurno je uvijek  sigurno. Nema manje ili više sigurno.

Može se sumnjati u ispravnost tvrdnje, a ako je nešto sigurno, ne može biti manje ili  više sigurno jer je istinito.

 

2.Huble svojim pogledima , bez ikakvih problema ,prodire i snima nebeska tijela slična tzv.Planeti 9 ( čak i mnogo manje) a koje su hiljadama svjetlosnih godina i daleko od zemlje.

Ipak pretpostavlja se  (skoro je sigurno / ma bjaž’ ba!) da je ta planeta 10 puta veća od Zemlje i da je od Sunca udaljena 602 AJ (kažu otprilike ,ali tačno toliko).

Baš su pametni.Ne znaju gdje je, ne vide je, ne čuju je, ali u bocu odrede parametre.

 

Smatra se da je ta planeta, nazvana Planeta devet, 10 puta veća od Zemlje, 20 puta udaljenija od Sunca nego Neptun i da je najudaljenija planeta u solarnom sistemu. Iako postojanje Planete devet tek treba da bude zvanično dokazano (aha,kak’ ne!), ti isti  istraživači snažno sumnjaju da postoji tako velika planeta koja se tako vješto  skriva na dalekom rubu našeg solarnog sistema.

Ovaj izraz „ snažno sumnjaju da postoji“ je veoma nespretan i nejasan i vrlo glupav.

Čuj molim te snažno i čuj molim te sumnjaju da postoji.Znači snažno ne  vjeruju da postoji,a tekst slavi postojanje.

E sada dolazimo do bibera po pilavu.Skoro pola milenijuma ( a po nekima još od Babilona)  se traga za Planetom X , a eto izgleda da su na tragu Planete 9.

Mi vam sada nećemo objašnjavati kakva je razlika između X (iks) i X (latinsko 10), jer se neukima i nepismenima može zavrtjeti u glavi,od njihovih lažnih teorija.

 

Kažu,ako su ove planete tamo negdje, ili samo jedna od njih moglo bi se objasniti zašto je solarni sistem pomalo van ravnoteže. U većini zvijezdanih sistema, okolne planete imaju tendenciju da se rotiraju u skladu sa svojim Suncem. Međutim, u našem solarnom sistemu, planete su pod uglom od šest stepeni od svoje ose.

Međutim . da se planete ne vrte tako kako se vrte,zamantalo bi im se ,  katapultirale bi se iz svoje orbite i nastao bi nered.

 

Dakle, kako god ga zvali ,takozvani nevidljivi  planet 9. je pravi smutljivac.Pravi pometnje sistemu koji je star 4,5 milijardi godina.

Nije ni čudo šta ga se hablečine plaše.Jer ako se tako vješto skriva,a napasnik je,tko zna šta mu može dunuti u nevjerničku tikvu.

Možda organizuje reli kroz sunčev Sistem ili kakav maskenbal sa vatrometom u kojem se Zemlji loše piše.

Srećom,zahvaljujući Višoj sili još uvijek je pod kontrolom.

No, kada  toj istoj Sili  bude previše  zla koje ljudi čine,možda tu ,još uvijek nepostojeću,  planmetu 9 ili X   pusti s lanca.

Tada nećemo imati vremena ni da je zraknemo.

 


												

Dodikovi fašistička falanga i dalje ubija i siluje

Iz Arhiva

 

BY ADMINKOMENTARI, NOVOSTI

 

 

 

Jedno dijete su mučili,silovali, ubili i nestali.

Raspamećenu majku i presvislog  oca mu hapse.

Da li će i njih ubiti?

Režim brani ubice iz svojih redova zloičinačkom silom.

 

Može im se !

Misle slijedeće četiiri godine mogu mirno ubijati,

silovati,pljačkati i narod urnisati.

Ta narod ih je ponovo izabrao.

 

Dodikova i Cvijanovićeva fašistička “demokratija” hapse sve koji nisu pognuli glavu, utjeruju ostatak neutjeranog straha za sva vremena.

Tako su mislili i Elena i Nikolaj, bračni par iz susjedstva, a oni su ipak bili zakonski vjenčani.

 

Narodska je pravda spora , ali kad krene …

 

Drhte Dodikovci,Izetijevci,Čovićevci i zbijajju  se u poganske redove.

Ni svjetlost blagdanskih dana im nije sveta.

Misle li ponekad na svoje potomke.

 

Ništa vas neće spasiti narodskog i Božijeg suda.

 

Dopisano.

Nismo na vrijeme uspjeli dobiti fotografije Dodikove kćerke koje je  očajni otac obećao.

Isplivaće kad tad. Kao i fotografije drugih potomaka svih fašističkih zlotvora.

 

Tetovaža kao stil ili moda

Jesen i zimu mnogi ne vole.

Neki s pravom, neki zbog nedostatka mozga.

Evo, neki dan naletjesmo iz čista mira na neke kreature u jednom  kafiću.

Nemojte nas pitati kako znamo da su kreature.

Sve će se samo objasniti.

Napolju pada drugi ili teći snijeg , nismo sigurni, jer je nama svejedno snijeg ko snijeg. U Sarajevu je uvijek bilo snijega i insana. Tako smo mi mislili.

Rat i vrijeme  poslije rata nas naučilo da insana i hajvana ima pola/pola i malo više hajvana.Neke smo otjerali,neki su otišli,a neki su otišli pa se vrnuli i doveli bulumentu novih. Ne znaju čestito ni govoriti.

Poslije nam u Sarajevo i zemlju dođoše nepismeni hajvani sa maramama na glavi.Oni nam ipak vrše tihu okupaciju zemlje, uz pomoć klana riđobradog i vehte samozvane  “iz”

O svim tim hajvanima često pišemo.

O ovim kafičkim pišemo prvi put.

Pao snijeg,naopolju ispod nule , u kafiću prohladno. Gazda ili štedi ili se nije pripremio za sarajevsku zimu.

Mi nismio ni skinuli naše vijetnamke,odmah nešto ljuće naručili. Zbog toga nam upale u očio one kreature .One se skinule, u potkošuljama ostale.

Znamo mi šta je moda. I Toše je najviše volio u majicama na koncertima se znojiti. Ali vidimo i zašto suna ovoj mrzlini  se skinuli.

Išarani ko impresionistički pejsaži.Skoro da nigdje mjesta bez šara na koži nema. Ipak impresionisti su ganjali umjetnost,a kreature ašičare, glupost.

Nama muka, jer nam žao te mladosti.

Nas učili da je tetovirenje:

-Ukrašavanje kože ubodima igle umočenim u boju; a to je bolno.

-To je bio običaj kojem su težili pećinski ljudi i urođenički narodi.

-Potom , ne baš rašireni običaj mornara,koji su vidjevši išarane urođenike ,u dokolici radili iste šare. ili nevješt lik drage koju vide je'nom go'šnje

-Propalice i kriminalci koji su se vrzmali oko mornarskih krčmi počeše kopirati kopije.

-Zatim bokseri i natjecatelji borilačkih vještina se ugledaše na kriminalce.

-Da bi se kontinuitet nastavio pobrinuli su se nadrogirani američki vojnici u Vijetnamu.

-Kada su pobijena i uništena djeca cvijeća,njihove nemušte kopije,ušlagirani besperspektivci počeše se masovno šarati

-To je već postao bizbis i počele su raditi mašine za štancanje uboda i ubrizgavanje boja.Biznis kao svaki biznis se zasniva na profitu,propagandi i takar u mozak, ciljane pupa hava grupe.

-Sada to postade uvriježena moda,ušlagiranih, iskompleksiranih, nerazumnih i neinteligentnih bića.

Jedna naučna studija Blekijevog instituta za humanizam,alkoholizam i renesansu je utvrdila:

Kvocijent inteligencije tetovirane osobe je obrnuto proporcionalan broju tetovaža.

Studija se nije bavila ispitivanjem mogućnošću pojave zaraznih bolesti,mada je skrenula pažnu i na te mogućnosti. Na zarazu mogu uticati višekratne upotrebe igala, nehigijenske primjene bockanja i uslova održavanja igala,boja i pribora.

Studija je preporučila novu studiju o svim aspektima širenje bolesti. Posebnu pozornost su uštancali na djelovanje otrovnih boja koja kroz krv dospijevaju do DNK i mogu ostaviti trajne genetske promjene i mutacije.

Eto zbog toga nam ža’ te istetovirane mladosti,ne zbog toga što nemaju mozga. Imaju ga oni, ali su im isprali mozgove , što beznađem što drogom. Sada mladost u svom beznađu vidi ono što “vladari” novog svjetskog poretka žele da vide.

I da se onda, kao ova trojica kafićkih blentovija, tarzanaju u potkošuljama na velikim minusima.

Šta se može,njima je uzor  primitivac i narkoman Đastin Biber, pederčina Vrećo ( pi’ pi’ nalet ih bilo ) i ostala slična “šou biz elita đet seta” bez mozga.

A naši mediji ih kljukaju tim gadostima. Fuj!

Ljudi rođeni u ovim znakovima su “detektori laži”

Horoskopskim kvazi-populističkim zanimacijama smo uvijek bili na vi. Ali nedavno smo prisustvovali raspravi dragih osoba o tome da li astrologija ima uticaja na misaone procese u podrućju laži. Bioje to dijalog bez rezimea. igrom slučaja B 92 je objavio zanimljiv članak. o znakovima “detektorima laži”. Znamo da su i oni potonji tekst prepisali . Nije naše da sudimo o merotoprnosti navoda iz teksta, ali zainteresovani vjerovatno mogu pronaći neke “odgovore”-

**

*

Ima horoskopskih znakova koje je nemoguće da slažemo. Oni kao da imaju urođenu sposobnost da otkriju svaku laž. Sa njima uvijek morate da budete na oprezu i ne smijete da pokušavate da ih prevarite ili da nešto sakrijete od njih. Lakše je da odmah kažete istinu, nego da kasnije pravdate svoju prevaru .

Ribe

Ribe su vrlo intuitivni znak zodijaka. Takođe su ranjive i osjetljive, ali priroda njihovih “rendgenskih” sposobnosti je prilično skrivena u činjenici da Ribe imaju savršenu, natprirodnu intuiciju. Ribe vrlo dobro razumiju šta pokušavate da sakrijete od njih. Ne moraju čak ni da razgovaraju sa sagovornikom da bi shvatili šta se događa i šta je planirao.

Rak

Rak je vrlo osjetljiv i emotivan. Ima visoko razvijenu sposobnost za empatijom. On drugu osobu bukvalno osjeća kao sebe. Rakove je lako povrijediti. Zbog toga, doživjevši veliku količinu bola, Rak brzo nauči da “čita” lica ljudi. Najbolje od svega, njihove sposobnosti djeluju u ličnim vezama. Rak uvijek sazna za tajnu vezu ili izdaju. Stoga je bolje ne izdati krhko povjerenje ovog znaka.

Škorpija

One su lideri među onima koji mogu da “namirišu” laži na kilometar. A sve zato što su i one odlični lažovi i manipulatori. One majstorski vladaju tehnikama upravljanja ljudima i često ih koriste. Čak i ako to nisu namjerno naučile, to im je u krvi. One bukvalno znaju kako da utiču na čovjeka i kako da dobiju od njega ono što želi. Zato vide laž od prve sekunde.

Jarac

Jarac voli da razmišlja i analizira. Sve mu to pomaže da vidi ljude u pravom svjetlu, tako da je okružen samo onim ljudima u koje ima povjerenja.

Lako nanjuši izdaju, oprosti je, ali je nikada ne zaboravlja.

Blizanci

Blizanci pripadaju vrsti ljudi koji jednostavno ne mogu da budu sami. Potrebna im je komunikacija i nije im važno sa kim. Čini se da sa toliko prijatelja Blizanci izgube osjećaj ko je ko. Ali, ne! Oni odmah određuju kome da vjeruju i od koga bi trebalo da se drže dalje. Blizanci mogu da izgrade dobre odnose sa svima, ali rijetke smatraju svojim prijateljima

Žao nam Milorada Dodika pijačarske fukare

Iz Arhiva

BY ADMINKOMENTARI, NOVOSTI

 

Dođe do nas izjava Milorada Dodika,  da mu Ambasada SAD u Sarajevu nije izdala vizu za ulazak na teritoriju SAD.  Htjela spodoba da ide onoj drugoj spodobi na ustoličenju za predsjednika.

Još , kaže  , pokušaće sa srbijanskim pasošom. Valjda konta  da ova  Sarajevska Ambasada SAD  radi po željama Bosanskih muslimana i Hrvatskog pučanstva.

Žao nam ga, ono što bi narod rek'o ,  ko brata.

Svi su ljudi braća, pa nam za tim osjećaji trebaju ići, zar ne?

Sada će nam ,  neuki , iz sva tri naroda zamjeriti što nam ga žao! Svima dokundiso, ili što bi se u prevodu reklo : svima nažao čini .

Bez obzira što nije ” čo'ek ” , po mišljenju mnogih, ipak pripada ljudskom rodu, htjeli oni to ili ne.

Žao nam ga što ne vidi bit  nedobijanja ulaznice u SAD.  A to je vrlo esencijalno pitanje i tako rekuć :  savršena završna tačka ili kruna  na Dodikov rad i pregalaštvo.

Nije to zvog strabizma. Lako je optužiti fizičku manu i reći da zbog nje ne može pogledati ljude u oči, ili uočiti neki problem ili stanje.

Problem je mnogo dublji.  Kompleksniji. Zato čovo ima mnogo kompleksa.

Evo recimo Milošević. Otac i mati mu bili samoubice, pa se i on , jadnik , ubio. Čista genetika. I čeka da mu Dodik dođe u mjesto boravka.  Zaslužio je. Voli  krkati mladu janjetinu. Tamo se po vazdan roštilja. I miriše insanska spržetine. Toliko je vrelo.

Dodik ima sve osobine  roditelja. Oni se nisu ubili, i bitni su za ovu priču, utoliko što su od Dodika stvorili pijačarsku fukaru.

A znate šta narod kaže za fukare. Fukara ko fukara.  Jednom fukara , uvijek fukara. Samo gleda svoj interes, i ne vidi ništa dalje. Ispran im mozak , mali. Upitno da li imaju velikog? Da imaju,  ne bi činili to što čine?

Žao nam Dodika ,  ne vidi  razložnost ljudskosti i mnogo čega drugoga. Između ostalog zašto ljude puštaju da uđu u SAD , a neljude ne puštaju.

Eto  , zato nam ga  ž'a !

Mi Bosanci  smo  BuguMili i dobronamjerni po svojoj suštini ,pa ćemo pomoći Miloradu Dodiku da se , ako htjedne , malo prosvijetli , jer nam ga je žao k'o svakog insana.

Navešćemo zvanični stav SAD Ambasade u Sarajevu ( nazvanični pouzdani izvor):

Sjedinjene Američke Države imaju jasne  poglede prema onima koje ( ne)  puštaju na svoju teritoriju.

U njihovoj politici prema inozemcima ,  tj. vanzemaljcima ,  svim mjerodavnim koji su nadležni za odobravanje/sprečavanje ulaska nepoželjnih u Ameriku,   napismeno je  skrenuta pažnja da se strogo zabrani ulazak u SAD :

1.-Ratnim zločincima

2.-Ratnim huškačima

3.-Provoditeljima genocidne politike

4.-Autokratima bez milosti

5.-Kriminalacima  svih fela

6.-Fukari

7.- …

Nadamo se da će  ovo  Dodiku proučiti i na demokratskim principima uvažiti  izložene stavove.

I da nam neće zamjeriti . Pa ljudi smo.

Ali uvijek ima i onih koji to nisu.

 

 

 

 

 


												

Prenaupućeno na Milorada Dodika i njegovu vlastelu

Iz Arhiva

BY ADMINKOMENTARI, NOVOSTI

Nemamo namjeru previše pametovati.

 

Jedna predivna Djevojčica se zastidjela svoga grada i svoje zemlje.

I poručuje:

“DJECU TI NEĆU OPROSTITI!”

 

U cijelosti prenosimo njen zapis.

 

**

 

 

 

14.12.2017.

Katastrofa u Banjaluci

Dane 12. i 13. decembar pamtite kao dane kada je Banja Luka zavijena u sivo, dane kada smo doživjeli najveću nebrigu za najveći problem i najbitniju stvar, kada smo doživjeli izbjegličku krizu u „mirno“ doba. Preko 1000 (govori se 1500) mladih duša je juče moralo da napusti ovaj grad u samo nekoliko sati. I to ne sa po jednim koferom garderobe u ruci, već sa svim stvarima koje su činile njihov život u zadnje dve, tri, pa i četiri godine. Vreće za smeće su pored svih potrebnih stvari za život ovog puta u sebi imale i najdragocjeniji i najteži tovar – knjige, nade, budućnost, trud!

U noći sa 11. na 12. decembar oluja je zahvatila grad, odnijela je krovove sa domova, tačnije limove koji su harali po domskim dvorištima i razbijali prozore (uopšte neću da komentarišem kako neko može mirno spavati kada je ugrozio bezbjednost hiljada i misliti da samo komad lima može da zamijeni krov!). Jutro je pokazalo svu štetu, najažurniji mediji su odmah ispratili sve u gradu, a posebno naglasili problem domova. Nadležni su govorili samo ko je dužan da finansira obnovu kojih objekata. Opet sve o prebacivanju odgovornosti i opet sve o novcu i još jednom dokaz da je novac vrjedniji od bezbjednosti ljudi. Niko nije poduzeo akciju i otišao da stavi barem komad najlona na domove, jer je najavljena velika kiša tu noć i sledeće jutro. Kažu bio je opasan vjetar. Vjetra nije bilo nakon 12 časova. Studenti šumarskog fakulteta su se organizovali, dobili donaciju od svog dekana i na svoj fakultet stavili daske, najlon, ter parir, koji ekser. Spriječili su havariju na svom fakultetu, dok su drugi govorili da se ne smije penjati na krovove i da za hiljadu duša nema spasa te noći. Tim studentima i svima koji su im pomogli i onima koji su finansirali taj podvig treba urezati ime na ulazu fakulteta i treba ih pošteno nagraditi, jer su pokazali da se sve može kad se hoće! Oni su pokazali šta jedino treba da se cijeni.

Kiša je počela da pada u noći 12. decembra sve do podneva sledećeg dana. Opis u daljem tekstu je ništa šta su studenti doživjeli. Isključena je struja. Hiljade lavora po hodnicima, studenti užurbano džogerima tjeraju vodu sa hodnika da ne ulazi u sobe, prvi na udaru se pakuju, ostali studenti se organizuju gdje da ih smjeste da bar sklope oči na koji sat i spasu stvari i sve to uz svjetlost mobilnih telefona čije su baterije na izmaku, ostavljajući ih u potpunom mraku dok voda probija sa sprata na sprat. Čitaonice se transformišu kao podrumi u vrijeme rata. Voda probija kroz zidove i instalacije. Fekalije s vodom, kroz zidove ulaze u sobe, nanoseći studentima užasan smrad i opasnost od zaraze uz sve gore navedeno. Voda se od petog sprata probila do prizemlja. Kaplje sa svih strana, hodnici i stepeništa su klizavi kao led. Ujutru ih je dočekala obavjest o evakuaciji, da moraju pokupiti sve svoje stvari i u što kraćem roku naustiti dom, do daljeg. Nekoliko studenata je usljed gore pomenutih uslova gotovo kobno nastradalo, intervenisala je hitna pomoć (svaka im čast na ažurnosti).Studenti koji više ne žive u domu pritiču u pomoć svojim nekadašnjim cimerima i docimerima. Grupe studenata, slomljeni dok u strahu gledaju kako hitna pomoć odvozi jednog od njih, se skupljaju da jedni drugima budu podrška i smanje nervozu, te idu redom od jednog do drugog da se prije i bolje spakuju i spuste silne stvari u prizemlje ili vam doma – na ulicu! Cijelu noć, jutro i ostatak dana (jer ko zna kada su bili u prilici da se presvuku) na njima je bila mokra garderoba.. Koliko to tek upala pluća sljeduje? Mnogima se već ujutru čula prehlada u glasu. Decembar je, izuzetno je hladno, oni su mokri.. čekaju pomoć i prevoz koji će ih vratiti kući – njih, ali gdje da stanu sve njihove stvari? Parkinzi i ulice oko domova su zakrčeni stotinama automobila i taksija.. saobraćajni haosi vladaju u tim dijelovima grada. Na ulicama gladna, umorna, pokisla i promrzla djeca, „budućnost ove zemlje“. Nisu imali ni kad ni gdje da jedu cijelu noć i dan, a ni da sjednu da malo odmore. Stoje kraj hrpice svojih vreća za smeće u kojima je njihova budućnost, uplašeni i slomljenog srca strahujući i za sebe i za svoje prijatelje hoće li se snaći.

Ko je bio mali pa se ne sjeća izbjegličkih kolona, jednoj je mogao da svjedoči juče. Izbjegličkoj koloni mladih ljudi, na kojima „svijet treba da ostane“. Ni jedan nivo vlasti nije reagovao, niko nije preuzeo akciju, niko nije preuzeo odgovornost. Šteta na domovima je neopisivo velika. Neće biti u funkciji minimum mjesec dana. Predavanja i ispiti su stopirani na samo 7 dana, a kako će se studenti nakon toga snalaziti, nikoga nije briga. Niko nije htio da finansira, donira, postavi komad najlona i par eksera za prvu pomoć koji bi sve ovo spriječili. Da li je to nekome bilo teško, da li je u pitanju ljenost, škrtost ili ih boli uvo (da se ne izrazim vulgarno), ja ne znam. Ali nek se srame svi! Umjesto komada najlona i eksera (studenti šumarstva su dokazali da se može!) sada imamo milionsku štetu objekata, neprocjenjivu štetu nanesenu ovim mladim ljudima za sve što su oni preživjeli, a tek za muku koja im predstoji.

Molim vas da ne izdvajate sredstva za organizovanje kojekakvih svjetskih prvenstava, za kojekakve kandidature Banjaluke za ovakav ili onakav grad, ako nema finansija za osnovne ljudske potrebe, za mladost i bezbjednost ljudi i kada je Banjaluci nanesena tolika ljaga da ju je nemoguće sprati. Nije samo problem sa nadležnima. Malo koga od ljudi je doticala juče ova situacija. Zar je moguće da ima toliko bezosjećajnog naroda?! Svi su stavljali zastave drugih zemalja i sedmicama, pa i mjesecima plakali za par nastradalih u drugoj zemlji. Svi su veliki kosmopoliti, svi su zabrinuti za unesrećene u drugim zemljama, svi se brinu o palminim stablima, pravima životinja.. šta je sa vašim sugrađanima, kolegama, zemljacima?! Ima li licemjerju kraja?

Zavili ste ovaj grad u sivo! Odavno nisam student i srećom, nikada nisam morala da živim u banjalučkom studentskom domu. To ne znači da ovo što se desilo ne doživljavam lično. Nikada se nisam više sramila što sam građanin ovog grada (koliko god da ga volim) ili državljanin ove zemlje!
“DJECU TI NEĆU OPROSTITI!”

**

Hvala ti Mila na ljudskosti i dobroti.

 

Molimo te ,

oprosti Gradu i Zemlji.

Krivci su od krvi i mesa.

I molimo za oprost što smo objavili tekst bez tvoga znanja.

 

 

(Ime autorce je zapisano u redakciji,  sa ponosom i velikim slovima od kristala.)

 

 


												

Mi o fukari , a članak o Dodiku na vrata

  

 Iz Arhiva

BY KOMENTARI, NOVOSTI

Obratila mi se Republika Srpska

*

Oni koji negiraju genocid, rečima da priznaju da se u Srebrenici ipak dogodio strašan zločin, ali ne i genocid, imaju zapravo skrivene namere da relativizuju, ili u krajnjoj liniji, negiraju da se tamo uopšte dogodio ratni zločin

Obratio mi se zapravo Pero Simić, savetnik predsednika Republike Srpske Milorada Dodika – ali, u ime svih građana ovog bosanskohercegovačkog entiteta, odnosno cele   RS – koja, kako kaže, ne priznaje genocid u Srebrenici. Rekao mi je – Republika Srpska i gotovo svaki njen građanin smatra da u Srebrenici nije bilo genocida.

 12

Piše: Snežana Čongradin

13. jul 2017. 14:00

– OK, Republiko Simić. Pretpostavljam da su ovaj ostatak, u čije ime ne govorite, građani koji su pobijeni u genocidu, odnosno porodice žrtava genocida.

Moram da priznam da mi je zastrašujuće i vrlo neprijatno da mi se na ovaj način obraća takav čovek, i to u ime svih građana RS, jer sam duboko uverena da u ovom postgenocidnom dobu Pero Simić i njegov šef Dodik predstavljaju produženu ruku genocida, preciznije – u aktuelnim okolnostima, politiku opasnu isto onoliko koliko je bila politika koja je dovela do genocida. O tome da je negiranje genocida, kao i propagiranje i slavljenje lika i dela najvećih balkanskih krvnika – Ratka Mladića i Radovana Karadžića, godinama unazad, verovatno jedan od najjasnijih i najbrutalnijih primera ispoljavanja krajnje neljudskosti, primitivizma, manipulacije, sramotnog i najjeftinijeg političkog profitiranja, koji zabada nož direktno u srce preživelih iz srebreničkog genocida, napisano je i izgovoreno beskrajno mnogo reči. Takođe, o tome da takva politika (ako se takav odnos, zbog stepena brutalnosti, može uopšte nazvati politikom) predstavlja opasnost po bezbednost građana, kako u Bosni i Hercegovini, tako i u celom regionu, jer neguje i raspiruje žestoku međunacionalnu mržnju i netrpeljivost, koja je pre 22 godine i dovela do genocida – upozoreno je nebrojeno puta.

O tome, dakle, nema potrebe da pišem i ponavljam, to je jasno svakom iole razumnom čoveku, koji nije pod udarom jezive i sveobuhvatne propagande. Jasno je to i Peri Simiću, savetniku predsednika Republike Srpske, ali je želja za vlašću, moći, odnosno strah od gubljenja privilegija i mogućnosti da odgovaraju za propagiranje zla i mržnje, trovanja sopstvenih građana najopasnijim i najbeskrupuloznijim stavovima o njihovim sugrađanima i najbližim komšijama druge nacionalnosti i vere preovladao i nagoni ih da nastave, da se ne zaustavljaju u svojim naopakim i bolesnim namerama – da sa pozicije vlasti, snažnom postgenocidnom propagandom širenja laži, drže kao taoce obične ljude, praveći od njih monstrume bez trunke empatije prema žrtvama najbrutalnijeg masakra na evropskom tlu nakon Drugog svetskog rata.

Dalje, to da oni koji negiraju genocid, rečima da priznaju da se u Srebrenici ipak dogodio strašan zločin, ali ne i genocid, imaju zapravo skrivene namere da relativizuju, ili u krajnjoj liniji, negiraju da se tamo uopšte dogodio ratni zločin (da su pobijeni i dečaci i starci samo zato što su muslimani) a za koji odgovornost snosi najviše rukovodstvo Republike Srpske, takođe, nema potrebe posebno isticati. Jer, da postoji istinska saosećajnost i javno izrečena svest o razmerama tog “zločina”, ne bi bio prioritet poricati njegov genocidni karakter, već bi stid i žaljenje naložilo osećanje nepristojnosti da se o tome misli i razgovara na takav način. Jasno je da Republika Simić – Dodik, dakle republika ekipe koja ima samo jednu političku ideju i okosnicu, a to je da negiranjem genocida zapravo nastavlja rat sa sopstvenim građanima drugačije vere i nacionalnosti, u mirnodopskim uslovima i okolnostima koji im onemogućavaju da stvarno zarate, pokušava da preživi ovim sramnim sredstvima. Preduboko su zašli u nečasnost da bi više ikada mogli da izvuku, da promene priču, jer kada ih građani, koje tako čvrsto drže u mraku svoje propagande, jednom budu prozreli, njihova politička sudbina je zapečaćena. A istorija, kada jednom bude napisana u udžbenicima njihove dece, zabeležiće ih kao najveće štetočine javnog interesa – a to je jasan otklon od onih koji su u njihove ime počinili ratne strahote i koji su njihove živote smestili u najmračniju istorijsku epohu. Umesto toga, Republika Simić – Dodik priređuje im predstave veličanja Ratka Mladića i Radovana Karadžića, zakopavajući njihove živote svake godine iznova, 11. jula, zajedno sa kostima žrtava njihovih najbližih komšija.

Građanima u čije ime je počinjen genocid tek je malo lakše od samih žrtava tog genocida. NJihov život je neprijatan, mučan, opterećen bedom, očajem, strahom od same reči genocid. Naime, posle ubijenih i njihovih porodica, najveće žrtve genocida su žrtve propagande negiranja genocida, projekta i temelja Republike Simić – Dodik.

**

Još jedan glas u prilog  anketi o pijačarskoj fukari.

Dodik pi*kica (skoro pa eksplicitno ) – Ko je*e srpski narod! / Iz Arhiva

 

BY KOMENTARINOVOSTI

Oprostite (čitaoci) nije naš riječnik, ali eto moramo i mi jednom biti direktni,jer dotična pijačarska fukara je uvijek eksplicitna i ne zaslužuje naš obzir.

Ovo pi*kica je nastalo na osnovu izjave  , neimenovanog izvora ,  iz krugova Pripadnika organizacije „Srbska čast“,   paravojne organizacije ,koju vode ljudi iz kriminalnog miljea, koji su prije izvjesnog vremena bili Dodikovi  i gosti Narodne skupštine RS!

To su oni trokrilni ormari , koji su sa  pupa hava/koka zraka osmijehom na licu,poprilično upućeni u kriminalne radnje pijačarskog miljea,u crnim majicama i maskirnim uniformama, fotografirani u maloj sali Narodne skupštine RS!

Dodik je peglao lice , žene i pi*kice iz šale kažu radio lifting lica,

ofarbao kosu i dao se u promet. Sada paradira kao novi/stari glasač u okružja svoje vile na Dedinju..

A ovo ko je*e srpski narod su on i njegovi zastupnici u parlamentu BiH javno obznanili.

Glasali su protiv odluke da srpski narod proglasi konstitutivan u četiri kantona.

Časti opstojnost  i konstutivnosti srpskog  naroda  su spasili Bosanski  muslimani i opozicija.

Tako se oblajhana i ispeglana  pijačarska fukara  Dodik Milorad i njegova klika ,

svojim glasanjem i odnosom prema vlastitom narodu,

i zvanično pridružili svom idolu,

osuđenom ratnom zločincu Radovanu Karadžiću,

koji je svojevremeno , na upit šta će reći (srpski ) narod, odgovorio:

-Ko jebe (srpski) narod!

Još jednom vas  najljubaznije molimo da nam oprostite vulgarizme   ,

koji nisu dio naše kulture , tradicije i vaspitanja.