Ole – le, ole – le, ole – le…
Ciganine ti, zašto tugu kriješ?
Tamo, ko zna gde, ostavljen i star
Tabor jedan sam koga vreme bije
Zaboravu neće da se da.
Čerga im je dom, pesma im je drug…
Kraj razbuktale vatre dok jeca gitara
Oči prepune žara uvek drhte sa njom…
Nek odjeknu i pesme i zvuci daljina,
Violina nek svira – to je ciganska noć…
Čemu sad bol? Pesma utehu daje
Bar ovu noć oči srećom nek sjaje…
Nema sjaja od jutra i sutrašnjeg puta
Srce voli da luta – to je ciganska strast…
Ole – le, ole – le, ole –le…