Ne bi hiljade i hiljade godina
dovoljne bile
da osjete
mali trenutak vječnosti
Kad si me poljubila
Kad sam te poljubio
Jednog svjetlucavog zimskog dana
U parku Monsuri u Parizu
U Parizu
Na zemlji
Na zemlji koja je samo jedno nebesko tijelo
Vetar ti kosu nosi
sunce ti oci sklapa
ti sanjas o meni
ruke mi pruzas
a prazno nebo grlis
Sa zeljom da sam to ja
pesma te moja budi
ti places sama
jer mene nema
ti sama
Danas je ponedeljal 2o. jul / srpanj 2026. godine najnovije ere krojene po mjeri sveštenstva , krišćana i arijevaca. Tako nam pasulj lego. Ko nam kriv kad znamo samo klepiti ušima , mada veći dio dunjalučana nisu obdarene fizičkim klempama.
Ujedno ova 24 sata su 201 dan ove godine, i to svih , jako pedantnih 1440 minuta , oliti 86.400 još pedantnijih sekundi. I minute i sekunde , pod pokroviteljstvom sati i izvršnom upravom dana , rade ko turbo usisivaći , koji mogu usisvati bezbrojnu gutu ljudi na dan.
Danas smo se ostavili abakusa i kanafnih čvorova i prišuljali se računaru. Bolje da nismo
Globalna statistika pokazuje da se u svakoj sekundi dogodi 1,78 smrti, što je 107 smrti po minutu, 6.390 po satu, 153.000 po danu, 56 miliona po godini i zaprepašćujućih 3,9 milijardi smrti u toku jednog prosečnog životnog veka, ako se kaže da on traje 70 godina.
Ali ova statistika se manje više odnosi na prirodnu pojavnost smrti .Nasilne , neljudske smrti je teško upratiti i pobrijati. Dunjaluk vri od ratova , gladi , ljudskih zločina nespojivih ljudskom umu …
Nažalost, smrt je svuda oko nas, a jednog dana će zarobiti i nas. Vako il nako.
E sada vama ostavljamo da izračunate koliko će ljudi nestati sa lica zemlje u preostalihj 164 dana do kraja godine.
Dani za danom se kroz eter propadaju , na dohvat su ruke ali nam migolje , da nam sreću ne pomute.
Ne mogu , jer jer sve je zapisano . Prolaze oni skoro nehajno . Godinama, eonima, od iskona
Ljudi manje više okreću glavu od njih. Ne mare , a trebali b, jer statistike su neumoljive.
Što bi poete rekle:
-Okrećeš mi leđa i odlaziš. Džab džaba , imena zapisana u danima se nikad ne brišu.
U prevodu:
-Ljeto je . Slušajte neku ljepotu ( bome i gledajte) i uživajte , vruće je, manite se statistike i mislite na lijepe stvari.
Nathalie
La Place Rouge était vide
Devant moi marchait Nathalie
Il avait un joli nom, mon guide
Nathalie
La Place Rouge était blanche
La neige faisait un tapis
Et je suivait par ce froid dimanche
Nathalie
Elle parlait en phrases sobres
De la Révolution d'Octobre
Je pensais déjà
Qu'après le tombeau de Lénine
On irait au Café Pouchkine
Boire un chocolat
La Place Rouge était vide
Je lui pris son bras, elle a souri
Il avait des cheveux blonds, mon guide
Nathalie, Nathalie
Dans sa chambre, à l'université
Une bande d'étudiants
L'attendait impatiemment
On a ri, on a beaucoup parlé
Ils voulaient tout savoir
Nathalie traduisait
Moscou, les plaines d'Ukraine
Et les Champs-Élysées
On a tout mélangé et on a chanté
Et puis, ils ont débouché
En riant à l'avance
Du champagne de France
Et on a dansé
Et quand la chambre fut vide
Tous les amis étaient partis
Je suis resté seul avec mon guide
Nathalie
Plus d'questions de phrases sobres
Ni de Révolution d'Octobre
On n'en était plus là
Fini le tombeau de Lénine
Le chocolat de chez Pouchkine
C'est, c'était loin déjà
Que ma vie me semble vide
Mais je sais qu'un jour à Paris
C'est moi qui lui servirai de guide
Nathalie
Nathalie
Natali
Crveni trg je bio prazan
Pored mene je išla Nathalie
Imala je lijepo ime, moj vodič
Natalie
Crveni trg je bio beo
Snijeg je napravio tepih
I pratio sam je kroz ovu hladnu nedjelju
Natalie
Govorila je trezvenim rečenicama
O Oktobarskoj revoluciji
Već sam razmišljao
Kako ćemo poslije Lenjinove grobnice
Ići u Café Pouchkine
Popij vrelu čokoladu
Crveni trg je bio prazan
Uzeo sam je za ruku, nasmiješila se
Imala je plavu kosu, moj vodič
Natalie, Natalie
U njenoj sobi, na univerzitetu
Gomila studenata
Nestrpljivo je čekala
Smijali smo se, puno smo pričali
Hteli su da znaju sve
Nathalie je prevvodila
Moskva, ravnice Ukrajine
I Champs-Élysées
Sve smo pomješali i pjevali
A onda su otvorili
Unapred se smijući
Šampanjac iz Francuske
I plesali smo
I tada je soba ostala prazna
Svi prijatelji su otišli
Ostao sam sam sa svojim vodičem
Natalie
Nema više trezvenih pitanja
O Oktobarskoj revoluciji
Više nismo bili tamo
Završeni su obilasci Lenjinovog groba
Čokolada kod Puškina
Već je bilo daleko
Sada mi se život čini praznim
Ali znam to , jednog dana u Parizu
Ja ću biti taj taj koji će joj služiti kao vodič
Natalie
Natalie
Autor
Hajro Šabanadžović
Dvori krvi i cvijeća Fotografija sunca
Mlake Purpurno brdo
Obala Cvijetna šuma
Autor
Hajro Šabanadžović
Uobičajeni krajolik Pokrivena ljepota
Rasprešeni snovi Obzorje
Nebo i Nada Nemirni snovi
Autor
Hajro Šabanadžović
Blagoslovljenost Ona spava plava
Trešnja i mala noćna muzika Samoća
Šikara Bol
Venus
A Goddess on the mountain top
Was burning like a silver flame
The summit of beauty and love
And Venus was her name
She's got it
Yeah, baby, she's got it
Well, I'm your Venus
I'm your fire, at your desire
Well, I'm your Venus
I'm your fire, at your desire
Her weapons were
Her crystal eyes
Making every man mad
Black as the dark night she was
Got what no-one else had
Wow!
She's got it
Yeah, baby, she's got it
Well, I'm your Venus,
I'm your fire, at your desire
Well, I'm your Venus,
I'm your fire, at your desire
Ah-ah-ah-ah-ah-ah-ah!
Ah-ah-ah-ah-ah-ah-ah!
She's got it
Yeah, baby, she's got it
Well, I'm your Venus,
I'm your fire, at your desire
Well, I'm your Venus,
I'm your fire, at your desire
Venera
Božanstvo na vrhu planine
Sijala je srebrenim plamenom
Vrhunac lepote i ljubavi
Venera je bilo njeno ime
Dobila je
Da, dragi, dobila je
Ja sam tvoja Venera
Ja sam vatra u tvojoj žudnji
Ja sam tvoja Venera
Ja sam vatra u tvojoj žudnji
Njeno oružje bijahu
Njene kristalne oči
Koje svakog izlude
Crne kao tamna noć
Dobija što niko ne može imati
Vauu!
Dobila je
Da, dragi, dobila je
Ja sam tvoja Venera
Ja sam vatra u tvojoj žudnji
Ja sam tvoja Venera
Ja sam vatra u tvojoj žudnji
Ah-ah-ah-ah-ah-ah-ah!
Ah-ah-ah-ah-ah-ah-ah!
Dobila je
Da, dragi, dobila je
Ja sam tvoja Venera
Ja sam vatra u tvojoj žudnji
Ja sam tvoja Venera
Ja sam vatra u tvojoj žudni
Tvoja se blijeda kosa talasa
Izmedju mirisa tvog tela
Ko zastava nestašna i bela
Čija svila na suncu bjelasa.
Umorno bijuci kroz krike
Napjev bubnja kog voda osvaja,
Od prošlosti srce se odvaja
I, šireci vale tvoje kike,
Juriša, penje se – pijani borac
Kroz močvare krvi, – da zabije
Tu zastavu zlatnu najhrabrije
Na taj nacin i bakreni dvorac
Gde, kad nehaj cjelu je ogrne,
Plačna Nada gladi se i svija
Dok ni jedna zvezda ne izbija
Kroz noć crnu poput mačke crne.
jedna ljubav je sasvim dovoljna
da bol tugu i jad svoj okamenim
pretvorim u pjesme ljubavne
koje rasipam pred pamukovom crkvom
nedaleko od staklene đamije
tren bliže od plišane sinagoge
u kojima odavna ne stanuje ni djelić neba
pored kojih neka nova djeca sviraju gitaru i violinu
ali im nedostaju riječi jer mladi su
srca tek treba da se utople suzama
moji stihovi klize u panici
bježe od mene jer sam dosadan
uvijek o ljubavi pjevam
one bi malo herojstva i krvi
neprimjetno se ušuljaju i pomiješaju
sa šest žica i deset prstiju
i još deset prstiju i jednom violinom
ona ima samo četiri žice
i jedno gizdalo što gudi
a nježnije cvili
no gitara je prim
i diriguje djevojčici u bijelom
sa cvijetnim lancima u očima
i srcem kojeg drži na dlanu
nudeći ga prolaznicima dok pjeva moje riječi
vrati mi tvoje srce mili
evo ja svoje poklanjam
ljudi okreću glavu i prolaze
zgroženi su
scena je malo nervirajuća
a oni nemaju vremena za ljubav
srce je još živo i krvavo
malo teže diše jer umorno je
kao da mu nedostaje vazduha
ali nada još uvijek struji
sa krvlju koja otiče
u kasice za dobrovoljni prilog
bogomolja koje više nemaju smisla
vrati mi se mili
bijela haljina je orošena purpurom