Pred ponoćna Galerija Bosna zemlja Božje milosti

 Muzika stara

 

 

Cvijetni brežuljak  Cvijetna dolina

Cvijetni brežuljak                                                               Cvijetna dolina

 

Proljeće Bosne zemlje Božije milosti   Ljeto Bosne zemlje Božije milosti

Proljeće Bosne zemlje Božije milosti                       Ljeto Bosne zemlje Božije milosti

 

Jesen zemlje Božije milosti   Zima Bosne zemlje Božije milosti

Jesen Bosne zemlje Božije milosti                                   Zima Bosne zemlje Božije milosti

 

Jorgovan rasuo perle Samoća u osvit dana

Jorgovan rasuo perle                                                     Samoća u osvit dana

 

Svijet nade Ukradeno sunce

Svijet nade                                                                             Ukradeno sunce

 

Streha na kraju grada Nijema ljubav

Streha na kraju grada                                                       Bijema ljubav

 

Ljubav je u tebi neizmjerna San

Ljubav je u tebi neizmjerna                                                        San

 

Snaga ljubavi  Ne osvrći se malena

Snaga Ljubavi                                                                     Ne osvrći se malena

 

Ljarmontov – Pesma

 

Zvona odavno zvone,

devojka plače,

brojanice izbacuju suze.

Nasilno,

nasilno,

u manastir sudba nju odvede zla,

gdje nema ni nada, a nema ni sna.

 

Bilo  mi srca,

nemirno kuca,

i bije, i bije, i bije.

Odredila,

naredila

mi sudba da ljubav mu otmem dok sja

i ostavim dragu – ko da se to da!

 

Smrtnost i vječnost,

kraj i taj život,

i dragoj i srcu ni truna.

U srcu

i dragoj

patnja zri, jer kvasi ih bolova splet:

Jer hoće sreću, jer žele svijet.

 

 

pB

PATRICIA KAAS – AVEC LE TEMPS / Song -Lyrics – Prevod na Bosanski jezik

 

Avec le temps

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

On oublie le visage et l'on oublie la voix

Le cœur quand ça bat plus

C'est pas la peine d'aller chercher plus loin

Faut laisser faire, c'est très bien

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

 

L'autre qu'on adorait, qu'on cherchait sous la pluie

L'autre qu'on devinait au détour d'un regard

Entre les mots, entre les lignes et sous le fard

D'un serment maquillé qui s'en va faire sa nuit

Avec le temps tout s'évanouit…

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

Même les plus chouettes souvenirs

Ça t'a une de ces gueules

À la galerie, je farfouille dans les rayons de la mort

Le samedi soir quand la tendresse s'en va toute seule

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

L'autre à qui l'on croyait, pour un rhume, pour un rien

L'autre à qui l'on donnait du vent et des bijoux

Pour qui l'on eût vendu son âme pour quelques sous

Devant quoi l'on se traînait comme traînent les chiens

Avec le temps va, tout va bien

 

Avec le temps…

Avec le temps va, tout s'en va

On oublie les passions et l'on oublie les voix

Qui vous disaient tout bas, les mots des pauvres gens

“Ne rentre pas trop tard, surtout ne prends pas froid”

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

Et l'on se sent blanchi comme un cheval fourbu

Et l'on se sent glacé dans un lit de hasard

Et l'on se sent tout seul peut-être mais peinard

Et l'on se sent floué par les années perdues

Alors vraiment, avec le temps on n'aime plus

 

 

Vremenom

 

Vremenom

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

Zaboravljamo lice i zaboravljamo glas

Kad srce  više  ne drhte

Nema se više šta reći

Morate to pustiti, jer  je lakše

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi,  sve prolazi

Onaj koga smo voljeli, tražili  na kiši

Onaj kojem smo čitali u pogledu

Između riječi, između redaka u zjenicama  očiju

Nježne  zakletve koje noću šeću ulicama

S vremenom sve nestaje …

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

Čak i najljepše uspomene

Sve izgleda čarobno

U galeriji, pretražujem staze smrti

Subotom uveče, kada nježnost odlazi sama po sebi

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

Onaj kome ste vjerovali i u najsitnijim stvarima

Onaj koji je nudio vjetar i nakit

Za koga bi  prodali dušu za nekoliko novčića

Ispred kojih smo se  mazili kao psi

Vremenom prolazi , i to  je u redu

 

Vremenom …

Vremenom se sve prolazi

Zaboravljamo strasti i zaboravljamo glasove

Koje šapuću  riječi siromašnih ljudi

“Nemoj se vratiti kući  prekasno,   nemoj se smrznuti  .

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

I osjećamo se kao bijeli  umorni konj

I osjećaamo se smrznuto u krevetu sudbine

I osjećamo se   usamljeni , usmaljeni kao slikari

I osjećamo se prevareni sa tim izgubljenim godinama

Stvarno,  vremenom ljubavi više nema

 

 

 

 

 

Hvala Ti Gospode Ljubavi i Milosti

 

 

Anđeo nebeski

 

 

Bosna je zemlja Božije milosti

 

Bosna zemlja Božije milosti sanja

 

 

 

Mjsečeva Modra rijeka

 

Blistava Modra rijeka

 

 

Modra rijeka sanja

 

Sarajevo Grad čednosti

 

Grad čednosti

 

Velovi Grada čednosti

 

Zlaćano Sarajevo Grad čednosti

 

Sarajevo Grad čednosti u plamenu

 

Djeca čednosti

 

Djetinja ljubav

 

Djetinja duša

 

**

Bosna zemlja moja

 

Plavetnilom okupana je Bosna

zemlja naša

to je boja čudoređa i sna

Bog Milostivi je tom ljepotom nju darivao

i sjaji Zemlja Božje milosti

da u njoj sniju dobri ljudi Bogu mili

Sarajevo Grad čednosti

 

Mnogo je nježnosti i ljepote

u Zemlji toj i Gradu imade

Modra rijeka  znade

tu muzika i sevdah sve je

časnost ih želi djeliti

i pružati ruke svima.

 

Bosna je i zemlja boli i tuge

mnogo, previše nestajanja ima

žao sinovima njenim

njene darove mnogi ne žele da prime

život i smrt ljubav i ne ljubav

radost i tuga

 

nježnost i nerazumnost kao neumitnosti

preplitanjem vode na putanje zvijezda i maglica

od kojih Samilosni nove svijetove gradi

samo Bosna zemlja Božije milosti

ljubav i Sarajevo Grad čednosti uvijek bivaju

 

I to je sva priča

parovi i ljubav

milost i tuga

napose

Modra rijeko vječna

 

 **

 

Hvala Ti  Gospode Ljubavi, Dobrote i Milosti

na neiscrpnim blagodatima tvojim

na Bosni Zemlji Tvoje milosti

Modroj rijeci vječnoj

Sarajevu gradu čednosti

i Tvojoj miloj djeci!

 

Halelujah

Amin Gospode

 

Merima Njegomir – Bol bolujem / Song – Lyrics


Srce ranjeno  Drvo samoće  Mjačina duša

 

 

Ljubila sam, majko moja

e, slomio mi snagu krila, sve

 

REF.

Bol bolujem

bol bolujem, majčice

bol bolujem

suze nemam ni jedne

 

 

Patila sam, majko, dugo

kriti više nisam mogla

 

REF.

Bol bolujem

bol bolujem, majčice

bol bolujem

suze nemam ni jedne

 

Raširi mi, majko, nedra

primi mene, negde sakrij

 

REF.

Bol bolujem

bol bolujem, majčice

bol bolujem

suze nemam ni jedne

bol bolujem

suze nemam u oku

 

Ljubav , San i Žena

 

Svitanje

 

Svitanje nad visovima

 

Suton nad Gradom čednosti

 

Suton

 

San o ljubavi

 

Nestvarni krajolik

 

Krajolik čežnje

 

Savršena ljubav

 

 

 

U nedostatku pjesama i boja ,mi ih izmislimo.

Nasumice odabiramo riječ.Pritom i žmirimo i pride maramom zavežemo oči.Radi objektivnosti i brisanja svih nedoumica i nepotizma.

Skinemo povez i gle jada,to nasumično nam uvijek, na cedulji života, donese najbliskijeg i najvoljenijeg srodnika.Po srcu i duši,iako mnogi sumnjaju da je imamo, zapisano:

-Ljubav !

Da, uvijek isto.Ta nasumična, sveobuhvatna i nezaobilazna nametljivca nam se kači za pero. I uvijek hoće da nam ga otme.Mi ne damo.Muški ponos,šta li?

A onda ,slegnemo ramenima, jer nemamo izbora. One pakosnice Suđaje tako odredile. Mora da su se opet  zaljubile.

Biramo krajolik,tako ona hoće.Ne može se svuda vucarat.Nikad nije zadovoljna i uvijek prigovor i zapret ima.

Jedan joj taman, drugi blijed.

Treći nema dovoljno plaveti.

Četvrti je slabašan i nije dovoljno čvst.

Negdje kiši ili sniježi,a nema zaklona i skrovitih mjesta koje ona voli.

Ponekad je cvijeće nasumično nabacano i odabrano.Razmaženica hoće harmoniju.Ona koja je drugo ime za haos.

Baš zato,kaže ona:

-Jedan nered u savršenoj slici je sasvim dovoljan.

Kad smo došli do tehnikalija ,bila nam je od velje pomoći.

U trenu je znala gdje smjestiti šedrvan, peškun, koju voćku ili šerbe.Ništa sa alkoholom.Nema ljubavi i alkohola.

-E onda ti piši pjesmu, kažemo joj ; a mi odsmo  na koju kod Mare Gatare.

Ko fol se ljutnemo mi,ali to je trik .Zna to ona,ali ali i ona, ko fol, jedva nam odobri dvi tri ,i to samo kad ona milsi da je potrebno. Jes kako ne mnijemo mi,bitno je da smo na peškun stavili tu jednu flašu kurvoazijea. Poslije ćemo vidjeti šta nam je raditi. Sve se nadmao  premuntati je na našu mahalsku sreću.

Ljubav nas čita ko bukvar ,smiješi se i u sebi  smije:

-Joj ,blantovija,mamo mamice.Ovo izvoljevanje će iskijavati hejbet puta na dan,i minimum još toliko obnoć.

Joj šta je ta,u pejsaž  natandarila,minderluka,jastučadi i šilteta, ko da je princeza koja se ispod devet madraca natakari na zrno graška.

Kada sa svim pejsažnim detaljima završimo , a ima ih točno tisoć i ena piklić, malo odahnemo i htjeli bi cigar,Gitanes oli neku našu Drinu da udahnemo, i da  kurvuazije bar jednu zveknemo, mislimo čašu, ali korbač sijeva.

-Nismo završili.

-Znamo,ali ohani malo bona,đe si navrla,nije valjda opet rat.

-Nije rat,ali nije ni mir.Tako vam je to u ljubavi.Uvijek neka frka i neko proljeće,možda i ljeto sa blaženim licem,il jarka jesen ,pa zima što u redu čeka i najviše mrazi i boli.

-Nestrpljivice jedna,lako ćemo izabrati aktere.Ženska haman ti,a svakog insana nacrtamo ko bilo kog hajvana i nećemo pogriješiti.

-Blesani jedni,kad ste toliko pametni crtajte bez moje pomoći,ja vam odoh.

I nesta. Najednom, ko magle poslije kiše.

Šta će nam ta lutalica , ponositi smo mi. Uzmemo plajvaz ali riječi bez nje nema. Usta nam zavezana,misao utihnula,srce se zaledilo,duša se sakrila.

Joj ,jesmo stvarno blentavi.Šta ćemo sada bez ljubavi.Ne možemo ni ovu pismen završiti. Kako ćemo pjesme pisati.Ili boje mazati. A onda sjetimo onog jade,koji se takođe nehajno odnosio prema Ljubavi i natandarimo zapis o njemu:

Ponoć je odavno prošla

čovjek je sam

sjedi

plajvaz u ruci

arak prazni

švrlja

o ljubavi pjeva

na serdžadi obeznanjen žmirka

 

kandilo i tisuću dušeka  njemu je drug

zato ne vidi

da ni slova više nema

sve je otišlo

sa jubilarnom princezom…

 

Šta dalje pitamo se mi!?

Žulja nas ono zrno graška. Ipak podsvijest zna ,vratiće se ona.

Ne mere bez nas  praznovat i dušeke ravnat.

Sve do jednom.

 

A ipak…za svaki slučaj zapišem0:

 

Ljubav je život.

Život je samo jedan san;

živjeti nježnost,tišinu i mir.

A kako ljubavi neizmjerno imamo ,

onda prepustimo srcu biranje tonova i boja.

 

Godinama pokušavamo dohvatiti suton i svitanje ,

u onom čudesnom , nezaštićenom jednom jedinom trenu,

uplitanja noći u dan , i dana u noć , kada sve postaje snoviđenje.

 

Tada se anđeli spuštaju da podare ljubav i snove voljenim Božijim bićima,

i uzdižu se , počesto tužni , razočarani, slomljenih krila , zbog neobavljenog posla.

I čini se , sve su ređe sretnice koje obasjava njihova milost, jer se neuki boje prihvatiti

tu bezuslovnu ljubav i prenijeti je na nježni način kojim je darovana; nevino i kristalno čisto.

 

 

Bleki – Bolnoj sam ,vrteški , mili , odila

 

Odi mila samo odi

odi ne trebaš daleko

do stranog svijeta odit

među nama

nerazumni rovare

 

odi ljubavi zaviri u svijet

nježnih i krhkih ljudi

odi do gladnih ljubavi

i ruke prijatelja

reci mi šta si viedjela

 

odila sam mili

vrtešku gledala

odila sam ljubavi

nemoćni i lijepi

vidjela sam

dobrota sušta

prvi sa vrteške padaju

 

odila sam mili

licemjerne gledala

kako se smiju

dušama posrnulim i bolnim

jadu se rugaju

na parčiće čereče

 

odila sam mili

gledala sam

srce me zaboljelo

umišljeni

kamenjem se bacaju

 

odila sam mili

ja Tišina i sni

tužna bila

kako kao slijepci

nerazmni hodaju

duša mi mila ranjena

na ruku koja se pruža

milost traži

niko da je primi

utjehu da

 

odila sam mili

pepelom se krila

nerazumni riječi teške bacaju

i ne boje se

kam i riječ da ne dođu

Milostivom

da ga ne rastuže

a On sve vidi zna

 

žao mi mila

što poslah te da odiš

da jad i čemer kupiš

sve nešto mislim

biće ga manje

Gospod moj

Milostivi

mila neukim će da oprosti

 

nemoj više odit tamo

pruži ruku

bol svoj mi duši ulij

meni je lako

Tišina i sni

bolu sviko sam

 

Biljana Kristić – Od pole idat babo


Srđa zlopogleđa  Demoni  rekvijum

OD POLE IDAT, BABO

Od pole idat babo, mori, sejmeni
Sejmenska pesna babo pojeja.

Sejmenska pesna babo pojeja
‘Ajdučka glava, babo, noseja.

Izlezi babo, mori,
Da vidiš, da li će glava babo pozna'eš.

Da li će glava babo, pozna'eš,
Od tvoj'go sina, babo, Stojana.

 

NIZ POLJE IDU, BABO, SEJMENI

Niz polje idu, babo, sejmeni.

Sejmenske pesme, babo, pevaju

 

Sejmenske pjesme babo pjevaju

hajdučku glavu babo nosaju

 

Izlazi babo mori

da vidi da li ćeš glavu da  poznaješ

 

Da li tu glavu poznaješ

od tvoga sina babo Stojana.

 

Ezra Paund – Doria

  

 

Budi u meni kao vječna kob bezbojnog vjetra,

Nikako  prolazne stvari koje su – radost cvijeća.

Uzmi  me u ljutoj samoći tamnih hridi

I pepeljastih voda

Nek bozi o nama nježno zbore u dane buduće

Sjenovito cvijeće Orcusa da te se sjeća.

   

pB