Pred ponoćna Galerija Bosna zemlja Božije milosti

 

 

 

Ples iskri

 

 

Krhko cvijeće 

Krhko cvijeće                                                            Iskrice zimskog jutra

 

 

Živo življe                                                                             Noć slavlja

 

Bulbuli Ćežnja u plavom

Bulbuli                                                                               Čežnja u plavom

 

Sumrak  Smušeni krajolik

Sumrak                                                                        Smušeni krajolik

 

Trešnja u cvjetnjaku Portret anđela

Trešnja u cvijetnjaku                                                      Portret anđela

 

Predvorje naše galerije  Proljeće

Predvorje naše galerije                                          Proljeće

 

Ljeto Jesen

Ljeto                                                                                  Jesen

 

Zima  Luca in the Sky

Zima                                                                               Lucy in the Sky

 

Iskre ljubavi  Razigrano srce

Iskre ljubavi                                                                       Razigrano srce

 

Cvijetni brežuljak Cvijetna dolina

Cvijetni brežuljak                                                             Cvijetna dolina

 

    

Zimsko blještavilo                                                                    Krhka ruža

 

Marina Cvjetajeva – Novogodišnja

 

 

Srećna ti nova i dan i kraj pod novim krovom !

I prvo pismo tebi na novom

Nesporazum je da je na rodnom (Rodnom-plodnom)

mestu zvučnom, mestu zvonkom,

Kao Eolova kula prazna i strašna,

Prvo pismo tebi iz jučerašnje,

Gde ću bez tebe da zgasnem,

Domovine, sad već nejasne

Zvezde…Zakon odlaska i odbijanja,

Po kojem za srce više prijanja

Nebila i neviđena, neznana.

Da pričam kako sam za tvoju saznala?

Ne zemljotres, ne lavina snežna.

čovek je ušao bilo koji (nežno Voljeni Ti).

Najbolnije od zbitija svih.

U Novosti i Danu. Članak ili stih? Gde? U planini.

(Prozor u granju jele. Čarsav.)

Zar ne vidite novine, jel’te ?

Članak  dakle ? Ne. Al’…poštedite me truda.

Glasno: Teško je. Unutra: Nisam Juda.

U sanatorijumu. (Raj iznajmljen.)

Dan? Juče, prekjuće. Pamćenje izdaje.

Bićete u Alkazaru? Ne putujem tuda.

Glasno: Porodica. Unutra: Sve sam, al’ne Juda.

Srećna ti Nova! (Rodilo se sutra!)

Da kažem šta rekoh saznavši jutros da…

Psss…po navici, eto omaklo mi se.

Život i smrt davno već stavljam u navodnice,

Zna se da su to fraze sročene vešto.

Nisam ništa učinila, ali se nešto

Učinilo bez senke i odjeka, lako

Delotvorno! A sad:- Kako si putovao?

Kako se kidalo srce i kako to da

Nije se iskidalo? Kao sto na kasacima iz “Orla”,

koji i orlovima, rekao si, prednjače,

Ponestao ti je dah-ili jače?

Slađe? Nigde visine, nigde spusta.

Leteo je na orlovima Rusa

Ko. Krvnu vezu imao s drugim svetom:

U Rusiji si bio-onaj svet na ovom, prokletom,

Video si. Bekstvo udešeno vešto!

Život i smrt izgovaram sa smeškom

Skrivenim- svojim ćeš ga dotaći potom!

Život i smrt izgovaram sa fusnotom,

Zvezdicom (noć kojoj se nadam uopšte:

Mesto moždane polulopte Zvezdana!)

Da ne zaboravim, prijatelju, ovo

što sledi: ako je slovo

Rusko zamenjeno nemačkim to se može

To nije zato što će danas, tobože,

Sve biti primljeno, što će mrtav pojesti sve

Ne trepnuvši! već zato što onaj svet,

Naš-trinaesti, u Novodjevičjem, nagonski

Sam shvatila: nije bez, već-sve-paganski.

tako i pitam, ne bez tuge snažne:

Ne pitaš više kako se ruski kaže

Nest? Ta jedina što sva gnezda

Pokriva rima: zvezda.

Udaljujem se? Al’nema takve stvari

Koja od tebe može da udalji.

Svaka pomisao;svaki, Du Lieber,

Slog u tebe vodi-ma o čemu tu lire

Govorile (od ruskog nemački ako

Mi je bliži, anđeoski mi je blizi) kako

Nema mesta gde tebe nije, no ipak ima (greše):

Grob. Sve je kako ne beše i sve je ko što beše,

A o meni baš ništa-zar ne?

Okruženje, samoosećanje, o, Rajnere?

Uporno, sveneizostavno naselje

Prvo viđenje vaseljene

(Podrazumeva se: i pesnika zaneta

U njoj) i poslednje planete,

Samo jednom i date tebi-u celini, celom!

Ne pesnika s prahom, duha s telom.

(Odvojiti ih znači uvredu, neistinu)

Već tebe s tobom, tebe s istim u

Tebi. Biti Zevsov ne znači biti polubog,

I od Kastora bolji tebe s tobom Poluksom,

Mermera tebe s tobom travkom,

Ne rastankom i ne sastankom

Već suoćenjem: sastanak i rastanak, u luku,

Odjednom. Sopstvenu ruku

Kako si gledao (trag-na njoj-mastila)

Sa svoje od toliko i toliko (koliko?) milja

Beskrajne jer bespočelne i stalne visine,

nad razinom kristalnom

Sredozemnog i ostalih jezera slitih.

Sve je kako ne beše i kako će biti

I sa mnom preko kraja predgrađa i mesta.

Sve je kako ne beše i sve je kako već jeste.

Zar je onome ko je pisao do nedelje

Silno još do ičega i gde još gledati nevolje,

Nalaktivši se na rub loze, na lakat,

Sa ovog ako ne na onaj, sa onoga pak

Ako ne na mnogopaćenički ovaj, naših strana.

U Belviju stanujem. Gradić od grana

I gnezda. Izmenih pogled s vodićem;pogledam:

Belvi. zatvor sa divnim pogledom

Na Pariz dvorac himere galske

Na Pariz i na malo dalje, bar se…

Nalaktivši se na purpurni rub,

Kako ti “mora biti” smešan (kome) taj stub,

(I meni), moraju to biti, s visina bezmernih,

Naši Belviji i Belvederi!

Prebacujem se. Pojedinačnost. Hitnja. Mašta.

Nova godina na vratima. S kim ću i za šta

Da se kucnem preko stola? Čime? Mesto pene-vate

Pramen. Zašto? Evo i otkucava-šta ću ja tu,brate?

Šta da radim u ovogodišnjoj noći sumnoj

S tom unutrašnjom rimom:Rajner je umro.

Ako si ti, ako se takvo oko ugaslo, smračilo,

Znači život nije život, smrt nije smrt. Znači

Smračuje se:shvatiću kad se sretnemo uspeće

Nema ni života, ni smrti već nešto treće

Novo. I iz njega (slamom bezgrešnom

Zastrvši sedmom-dvadeset šestom

Odlazećem-kakva mi sreća pesmu zapečati:

Tobom završiti, tobom započeti!)

Preko stola, neuhvatljivog okom ucveljenim,

Kucnuću se s tobom kucanjem tihim

Stakla o staklo? Ne, ne onim u kafanskom dimu:

Ja o tu, što sliveni daju rimu:

Treće. Vidim preko stola:krst tvoj sja pa nesta.

Koliko je mesta-izvan grada, i mesta

Za gradom! I kome to mase Ako ne nama-žbun?

Mesta-upravo naših I ničijih više! Sve lišće!

Sva četina što stoji!

Mesta tvojih sa mnom (i sa tobom tvojih).

(Koliko bi i koliko moglo

Da se govori?) Koliko mesta! Meseca koliko mnogo!

A nedelja! A kišnih predgrađa

Bez ljudi! A jutara! A zajedno sveg beznađa

što slavuju još ni počeli nisu!

Sigurno loše vidim, jer sam u klisuri.

Ti sigurno vidiš bolje jer si se više uspeo:

Bas ništa između nas nije ispalo, uspelo.

Toliko, tako često i tako prosto.

Ništa-toliko po meri i prostoru

Našem-da ni prebrojavati ne vredi.

Ništa drugo; ne čekaj onog što iz reda

Izlazi (nije u pravu što ispada Iz takta!)

a u koji bi, i kako bi, sada,

U red ulazeći? Pripev večni:

Bas ništa na nešto nečim

Bilo šta-bar izdaleka bar sen seni!

Nista što: čas taj, i dan taj sneni,

Dom daj čak osuđeniku na smrt što u okovima usta

Sećanjem je poklonjeno:ta usta!

Ili smo se suviše razumeli u sredstva?

Od svega toga jedan je samo svet taj

Naš bio, kao što smo mi sami samo odsev

Naš-u zamenu za sve to-sav onaj svet!

Srećno ti najneizgrađenije predgrađe

Srećno ti novo mesto, Rajnere, nov svet, Rajnere!

Srećan ti dokaza krajnji rt, pronađen

Srećno ti novo oko, Rajnere, nov sluh, Rajnere!

Sve ti je prepreka Bilo:strast i drug.

Srećan ti nov zvuk novog odjeka!

Srećan ti novi odjek, novi zvuk!

Koliko puta na gimnazijskoj stoličici:

Kakve su ono planine? Kakve rečice?

Lepi su krajolici bez turističkih krda?

Nisam se prevarila, Rajnere, raj je sav od brda,

Olujan? Ne onaj iz udovičjih tuga, ne taj

Ta nije samo jedan raj, nad njim drugi raj

Je? U terasama? Sudeći po Tatarima

Raj ne može da amfiteatar Ne bude.

(A zavesa nad kim je spuštena…)

Nisam se prevarila, Rajnere, bog je natušten

Baobab što raste Ne, Zlatni Luj nije

Jedini Bog? Nad njim drugi je Bog?

Kako se piše na novom mestu?

Uostalom: gde ti jesi i stih jeste tu:

Sam i jesi stih! Kako se piše u tom žicu laku

Bez stola za lakat, bez čela za šaku (Pest).

Poruku uobičajenim šiframa!

Rajnere, raduješ li se novim rimama?

Jer, pravilno tumačeći reči iz

Rima u rimu šta je drugo ona do ceo niz novih rima-smrt?

Nema se kud: jezik je izučen.

Ceo je niz značenja i sazvučja izvučeno Novih.

Do viđenja! Do poznanstva!

Videćemo se ? Ne znam, ali spojićemo se.

Sa meni najnepoznatijom zemljom i predelom?

S celim morem, Rajnere, sa mnome celom!

Da se ne mimoiđemo obavesti me ranije.

Srećan ti novi nagoveštaj zvuka, Rajnere!

Da se ne razliju, držim dlanovima.

Iznad Rone i iznad Garone,

Iznad očitog i potpunog rastanka i tuge

Rajneru Mariji Rilkeu u ruke.

 

 

 

Bleki – Mjesečeva bajka

 

 

 

Mjesečeva Bajka

 

 

Plišana magla nad Modrom rijekom

 


Novogodišnje slavlje

 

Krajolik čežnje

 

 

Bosna zemlja Božije milosti i ljubavi

 

Umilna noć Grada čednosti

 

   

Val

 

Nježnost lebdi

 

 

Svileno ljeto

 

Plišani dodiri

 

   

Razigranost

 

Iskrena ljubav

 

  

Ples svjetlosti

 

 Snoviđenje

 

  

Tisuću velova jedne žene

 

Nesalomljiva Krhka ruža

 

    

Maksumče

 

Ja Konj

 

  

Tango zvani čežnja

 

Svjetlost i nježne boje

 

 

Nebeska čarolija

 

Anđeo Nebeski

 

****

 

Sjećaš li se Malena

kako nastaje

Mjesečeva bajka

 

Plišana magla nad Modrom rijekom

Novogodišnje slavlje

karjolik čežnje

ludi

Bosna  zemlja Božije milosti i ljubavi

obasjava

Umilnu noć Grada čednosti

 

Val

Nježnosti lebdi

nošen Svilenim ljetom

Plišanih dodira

Razigran u Iskrenoj ljubavi

poput Plesa svjetlosti

u Snoviđenju

 

Tisuću velova jedne žene

Nesalomljive Krhke ruže

zavedu Maksumče

zvanog Ja Konj

 

I plešu

Tango zvani čežnja

u Svjetlosti i milosti

čarolije

Anđela Nebeskog

 

Karolina Gočeva – Ako zgresam neka izgoram / Song -Lyrics -Prevod na Bosanski

 


Ти не плачи мајко што сум далеку и сам,
и не кревај магли, силни јадови,
својот пат, затрупан, сеуште го знам,
ако згрешам, нека изгорам.

Припев:
Еј ридови, сини мориња,
сам ќе морам да ве пробијам,
еј кораби, назад пловете,
ако згрешам, нека изгорам.

Ќе препливам води, назад ќе се вратам пак,
во градите едра, распнувам за пат,
огнови високи, сам ќе изодам,
ако згрешам, нека изгорам.

Припев:
Еј ридови, сини мориња,
сам ќе морам да ве пробијам,
еј кораби, назад пловете,
ако згрешам, нека изгорам.

 

 

Ako zgrešim neka izgorim

 

Ti ne plači majku što sam daleko i sama

i ne podiži koprenu , jako boli,

svoj put, suđeni , još  prepoznajem,

Ako zgrešim, neka izgorim

 

Ref.

Hej brežuljci, plave tegobe  ,

Moraću da vas prebrodim,

hej brodovi, nazad jedrite,

Ako zgrešim  neka izgorim

 

Kad preplivam  vode, vratit ću se nazad,

sa jedrima u grudima , lepršava  za drumove,

plameni visoki, sada odlazim,

Ako zgrešim, neka izgorim.

 

Ref.

Hej brežuljci, plave tegobe  ,

Moraću da vas prebrodim,

hej brodovi, nazad jedrite,

Ako zgrešim  neka izgorim

 

 

 

 

 

 

Toma Zdravković – Ostale su samo uspomene

 

 

 

Svako malo spotaknu nas sjećanja koja vode ljepotama stare nam Majke Jugoslavije.

Nije bitno , privid ili ne ; voljelo se i družilo.

Život se slavio.

Pjevalo i tugovalo.

Svi smo bili isti.

Napopravljivi romantičari.

Zaljubljeni u ljubav.

Ljubav  je značila:  Prelijepe žene , mirisni đardini , vino pija nano Sarajlije i sevdah.

 

Nismo marili za bilo šta drugo. Nismo imali vremena.

Odakle ti vrijeme frajeru.ba.

Trebalo je sve to posložiti i osvojiti.

A bome i često odbolovati.

Lijeka je bilo.

Snovi i nova ljubav .

 

Joj , mamo mamice …

 

A bilo nam je lipo.

A bilo je milina.

Joj meraka u večeri rane.

 

Ceven fesić u dragana moga , joj nano nanice…

 

Negdje pri vrhu nosilaca derta i sevdaha je bio Toma Zdravković.

 

Pa poslušajte neke bisere iz njegove prekrasne niske.

 

Ima tu za svakog po nešto.

 

Grlice mile , ako vas neka pjesma gane nismo mi krivi , naša ljubav je.

 

 

 

 

 

Ljeto sretno  Otrovano srce   Sunce more miluje

 

 

Ostala je samo uspomena

 

Ispod palme na obali mora

rastaju se dvoje sa suzama

vec je zora pocela da rudi

ona place, on je nezno ljubi

 

Ref.

Ona place, on je nezno ljubi

za njih dvoje vise srece nema

od sutra ce samo jedno leto

da ostane samo uspomena

 

Tu na pesku pocela je ljubav

samo more pricu zna o njima

do juce su oni srecni bili

sad su samo suze u ocima

 

 

 

 

Dotako sam dno života

Dotak'o sam dno zivota i pakao i ponore
ali ti mi dusu uze prokleti zenski stvore
pa zbog tebe nemam mira
u snovima ni na javi

Refren 2x
Kako da te muko moja
kako da te tugo moja
kako da te srce moje
za trenutak zaboravi

Duboko je, daleko je ja osetih svu gorcinu
dotak'o sam dno zivota
sad verujem u sudbinu
ali tebe vise nema u snovima ni na javi

Refren 2x

Sibali su moju dusu i orkani i tornada
ali ti mi dusu uze prokleta zeno mlada
pa zbog tebe nemam mira
u snovima ni na javi

Refren 2x

 

 

Umoran sam od života  

Umoran sam od zivota, umoran sam od kafana

umorno je srce moje, umorno

jer na njemu lezi rana, dugo vec

stare rane iz mladosti, sto su ostale

 

Refren

Zatvorite sve kafane nek se moja dusa smiri

da zalecim srcu rane, sto me bole

da ne slusam violinu niti onu pesmu njenu

sto je nekad meni pevala

 

Hej kafano, muko

hej zivote, moja tugo

Hej kafano, muko

hej zivote, moja tugo

 

Necu svama da se druzim hej pijane moje noci

idite od mene sada cigani

neka ona drugom peva, kao pre

neka drugi o njoj sneva kao nekad ja

 

Refren

 

Crno vino crne oči

Daj mi da pijem

nocas tugo

nepitaj gdje sam

i skim bio

 

nali mi samo

crnog vina

odavno nisam

pijan bio

 

Ref. 2x

Crno vino

Crne oci

sve je crno

oko mene

tek ponekad

njene oci

u plamenu

zatrepere

 

Oprosti tugo

same teku

te suze sto sam

dugo krio

 

nepitaj sta se

sa mnom zbilo

nepitaj skim sam

nocas bio

 

Ref. 2x

Crno vino

Crne oci

sve je crno

oko mene

tek ponekad

njene oci

u plamenu

zatrepere

 

 

 

Meri Cetinić – Čet'ri stađuna / Song – Lirycs

 


Zarovi   Tačke,krive i plavet  

 

 

 

Cet'ri stadjuna

S rukom za ruku su cetri stadjuna

moji se dani kroz vrime vuku

s teplin i ladnin zivot se misa

zari me sunce, pere me kisa

 

S rukom za ruku su cetri stadjuna

ca daje gazin vrime mi bizi

stadjuni moji jos od pocetka

korak po korak, kraju su blizi

 

Stadjuni, stadjuni moji

di je sad ono prolice cvitno

stadjuni, stadjuni moji

i lipo lito vedro i sritno

dok jesen stere lisce na stazi

ruke mi stiscu o’ zime mrazi

stadjuni, stadjuni moji,stadjuni

 

S rukom za ruku su cetri stadjuna

ko ce izdurat do kraja gazit

jedni ce nestat ka da ji nima

na me ce pazit jos samo zima

 

Stadjuni, stadjuni moji

di je sad ono prolice cvitno

stadjuni, stadjuni moji

i lipo lito vedro i sritno

dok jesen stere lisce na stazi

ruke mi stiscu o’ zime mrazi

stadjuni, stadjuni moji,stadjuni

 

Nina Badric i Zeljko Joksimovic – Ima nesto u tom sto me neces / Song – Lyrics

 

 Život 1    

Ima nesto u tom sto me neces

ostavljas mi vremena za druge

gledam kako veselo se kreces

kao leptir oko moje tuge

 

Ima nesto u tom sto me neces

nesto cemu sama ne znas ime

ima nesto u tom sto me neces

a sve znaci ne zaboravi me

 

Ref.

Ima nesto u tom sto me neces

od te lazi nacisto umrecu

ima nesto u tom sto me neces

i u tome sto ja tebe necu

 

Jesenjin – Pasji sin

 

Opet prošlost iz mraka mi leti,

šušti kao bele rade lug.

Ja se danas svog starog psa setih

što mi beše u mladosti drug.

 

Danas mladost šumela mi telom

ko natruli pod prozorom klen,

pa se setih devojke u belom –

taj pas beše nekad poštar njen.

 

Nema uvek svoga bliskog svako,

al’ je ona ko pesma mi bila,

jer ta pisma i nije nikako

kod psa vernog pod vratom otkrila.

 

Nikada ih nije ni čitala,

iz daleka ja je gledah s tugom…

Al’ bi uvek kraj maline stala

i sanjala o nečemu dugo.

 

Ja tugovah… I ne mogah tada

od nje pismo da dočekam svoje…

Otputovah… No, opet sam sada

pred kapijom plavičaste boje.

 

Odavno je moj pas, znam to, crko,