Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

 

 

 

oda-gospodu  dekor-za-tango-zaljubljenih-srdaca

Oda gospodu                                                                       Dekor za tango zaljubljenih srdaca

 

 

mocni-svodovi   plava-noc

Moćni svodovi                                                                            Plava noć

 

njeznost-krajiolika   snovidenje

Nježnost krajolika                                                                Snoviđenje

 

travke-i-poljsko-cvijece   krajolik-ceznje

Travke i poljsko cvijeće

 

 

pogled-kroz-magicne-naocale    jesenji-osvit

Pogled kroz magične naočale                                              Jesenji osvit

 

iluzija-u-snu  tirkizni-snovi

Iluzija o snu                                                                         Tirkizni snovi

 

 

suma-radosri-i-ljubavi   svjetlosni-kolaz

Šuma radosti i ljubavi                                                     Svjetlosni kolaž

 

snovi-u-vrtlogu-nade   nebeske-tufnice

Snovi u vrtlogu nade                                                         Nebeske tufnice

 

 

 

Hajnrih Hajne – Mile, Ljupke Oči Tvoje

 

 

Mile i ljupke oči tvoje

kao safiri sjaju,

o, triput je srećan onaj

kog s ljubavlju pogledaju.

 

Tvoje je srce dijamant

što plemenito se zari,

o, triput srećan je onaj

kom s ljubavlju ono se žari.

 

Usne ti, najlepše na svetu,

rubina imaju boju.

O, triput je srećan onaj

kom priznaju ljubav svoju.

 

O, kad bih znao srećnika tog,

o, da ga sretnem gde

sama u šumi, za tren bih ga ja

lišio sreće te.

 

Goran Karan-Moja si ti to znaš / Song – Lyrics

 

 

    

U tvome sjecanju ja imam stranicu

rijetko je otvaras

a kad je otvoris, nemire probudis

moja si, ti to znas

 

Nocas si opet tu, u mome narucju

ne das da budem sam

negdje na jastuku mirisi ostaju

moja si, ja to znam

 

I dok srce stavljas mi na dlan

ja sne ti pogadjam, i opet pocinje

 

Ref.

Daj mi ruku, zagrli me

sad mi trebas, ne pustaj me

nocas smo rijeka i more

 

Sve do zore

jedno drugom dali smo sve

cijeli zivot stane u tren

nek’ tijela zajedno gore

 

Polako vodis me u svoje vrtove

gdje tajne sakrivas

u tvojim ocima sva ljubav pociva

moja si, ti to znas

 

Ref.

 

Ovi sati sad su sve sto imamo

dok se nebo igra nasom sudbinom

to jace, to jace je od nas

 

U tvome sjecanju ja imam stranicu

moja si, ja to znam

Bleki – Djece je sve manje

 

 

 

Djece je sve manje

malena moja.

Ne znam zašto.

Možda se boje biti djeca?

Mnogo boli im odrasli nanose.

Možda prebrzo odrastaju,

zato što odrasli nemaju vremena za njih?

Možda jednostavno ovo nisu vremena za djecu.

Puno je boli i nestajanja

Puno je tuge i ubijanja.

A možda ih jednostavno previše siluju i ubijaju?

Sve to užasno boli i svijet postaje sve tamniji.

Niko se na to ne osvrće.

Kažu nemaju vremena,

zvijer kuluk treba.

Sve manje nade za dunjaluk ima.

Zato me čvrsto stisni i zagrli,

ljubavi moja.

Bleki – Prozor sa zvjezdanim otiskom

 

Otišao sam pred tvoju kuću.

Trošno posivjelo zadanje od kojeg je sunce skretalo sjaj.

Činilo se da nikog u njemu ni.

U lijevom uglu jedan prozor razbijen zvjezdanim otiskom.

Tužan i neopran.

Poderana zavjesa visi i leprša.

Leprša , tuguje i tiho poji

Vrati se mila domu svom.

Stajao sam satima i zurio.

 

Prišao je jedan policajajc

rekao da se sklonim.

Izazivam sablazan.

Još samo minut. molio sam ja.

Tuga nekad i zakon gane.

 

Ostao sam do večeri i zurio.

Ostao sam do ponoći i zurio.

Ostao sam do jutra i zurio.

 

Zurio.

Zurio i upijao svaku prašku na slomljenom prozoru.

Znao sam , to su praške tvoje slomljene mladosti.

Zurio i upijao svaki pokret i vapaj poderane zavjese

Znao sam ,to je zavjesa tvoja poderane mladosti.

Zurio i upijao lepršave zvuke što ih zavjesa jauče.

Zurio i klanjajući se sobi djetinjstva tvoga ,

samo sam poželio ,

vrati mi se jedina moja.

 

 

I noći lepršaju , dok djevojčice sanjaju prekrasne snove

 

 

Do kraja godine je ostao još nekoliko noći ,koje treba milinom okupati i bome predeverati.

Mnoge su na izmaku snage.

Jazuk ,dabome. Budite pažljivi.

 

A  noći su prelijepe kao đardini naši. A naš život su te rajske bašte .

U njima se nišra ne mjenja.

Ni mirisi , ni sjaj , ni ljepota ni blagorodnost.

Pa hajd’ ne sanjaj i ne voli tu milost i  sveobuhvatnu milinu.

 

Danas nismo zaradili dnevnicu. Nismo nikog potkačili i naružili.

Nije nam žao.

Nemamo srca  mješati zlo sa iskonskom ljepotom.

Želimo čiste duše stati pred svaku ženu i reći joj:

Jedino se Bogu   mogu klanjati.

Mila ,

oprosti mi,

Tebe samo mogu naijskrenije  voljeti.

 

Što bi poete ili filjozofi  rekel:

Persistirajte punim plućima mile  i lepršajte.

 

U prevodu:

Sve rečeno .

Sasvim dovoljno za Dobar dan ,

Djevojčice koja sanjaš preksrane snove

 

KALIOPI – Presuda /Song – Lyrics

 


 

Daleko si sunce moje

Umorna sam nemam volje

Da se probudim

 

Pođem stanem pa se vraćam

Nekom gore kaznu plaćam

Da te ne vidim

Tebe izgubim

 

Sudio si nisi znao

Šta je presuda

Plakala sam more suza

Al sam ćutala

 

Varao si đavo merak

Grom te ubio

Sada znam da ti si samo

Mene ljubio … al izgubio

 

Eh da mi je eh da mogu

Ja bih sada gore bogu

Da se pomolim

 

Želja mi je samo jedna

Duša mi je tebe žedna

Da te zagrlim

Tebe poljubim sudio si …

 

Nisam ti pričao

 On je tako sam

Nisam ti pričao

 

 

Ne znaš

nisam ti pričao

bio sam ti ranjen mila moja

nosili me na rukama drugari

mahalaši

dođosmo do vilinog proplanka

rekoh im spustite me ovdje

vi krenite dalje vas život čeka

moja se ljube uželjela

mojih cjelova

eno nježne ruke mi pružaju

 

vidim prolaz u cvijetnu zemlju

u kojoj ćemo se svi voljeti

čuje se lavež zvijeri

za mnom na ljudskost jure

stanem ispred otvora

pustim svu krv iz rana

moje crvene hridine rastu i straše

horde zla

duše svoje

čkiju i bježe

 

žao mi mila

moram zastati ovdje

umorio sam se od traženja

nenalaženja tebe najvoljenije

znaj boli to

više od rana krvavih

ali šta je tu je

moramo još samo malo čekati

šta znaju djeca šta su hiljade godina

očas posla

 

stari hrast

još uvijek raste

tamo gdje smo se ljubili

poneki mu izblijedjeli platan sudrug

oni isti što su naše zagrljaje krili

pored njih suzne Modre rijeke teku

boli i slanost ljudskg tijela nose

 

Sjene male podno planina

Grada čednosti i Srebrene varoši

zauvjek sjećanja najmilijih žive

budi hrabra kao nevinosti te

nek te ne moli smrt moja

za tugu i boli

jer

Bosna je moja

snena i prelijepa poput tebe malena

i ktomu Zemlja Božije milosti

u kojoj snovi neprestano lebde

i ljubav

joj kakva je pusta.

 

I znaš

valjda si skontala

nisam ti sutradan došao.