Rilke – Mali Krčag Za Suze

Drugi prihvataju vino i ulje što im naspu
u ovalan svod, u taman prostor kružan.
Ja, kao manja mera, i najvitkiji nasud,
za drugu se  potrebu vajam: za vodopad  suza.

Vino se bogati, ulje i dalje bistrije biva.
Šta  sa suzama? Od njih otežah  otromljen
oslepih, počeh da se na prevoju prelivam,
napukoh sav – i najzad ostah prazan i slomljen

 

 

pB

Ana Ahmatova – Dugo sam

 

Dugo sam tvojom lepotom ispijena

Učila sebe kako da se smirim,

Od rebra tvoga ja sam stvorena,

Kako da te ne volim, da se divim?

 

Da sam ti sestra bilo bi ugodno,

Ali voljom drevne sudbine sinje,

Pred tobom stojim lukavo, pohotno

U liku tvoje najslađe robinje.

 

No kad se smrznem sva ponizna tako,

Na grudima tvojim kao sneg bela,

Tad mudro radujući se udara jako

Tvoje srce – moja otadžbina cela!

Herman Hese – Karanfil

U vrtu crveni karanfil cvjeta,
ne može da sni, ne može da čeka,
samo jednu želju ima:
da što brže, namah procvjeta!

Vidim jedan živi plamen,
njegovo rumenilo miluje vjetar,
i on samo jednu želju ima:
da što pre, što brže izgori!

A ti, u mojim venama, u mom srcu,
šta je tvoj san, šta želis ti, ljubavi?
Ne želiš da iscuriš u sitnim kapima,
u bujici, u zapjenušalim talasima ti bi
da se zaludo raspeš i sebe uništiš.

 

 

pB

Bodler – Himna Lepoti

 

/ Cveće zla XXI /

 

 

Stižeš li s nebesa il’ iz večnih tama,

Lepoto? Tvoj pogled, svet i krcat tminom,

izmešano sipa zlo i dobro nama,

pa te zato mogu porediti s vinom.

 

U tvom oku sunce zalazi i sviće;

Kao burno veče ti odišeš zrakom;

Usne ti amfora, a poljupci piće

što heroje slabi, decu čini jakom.

 

Iz bezdana kroči, il’ sa zvezda pade?

Uz tvoj skut se udes mota kao pseto;

Nasumce rasipaš radosti i jade,

vladajući nad svim, nehajna za sve to.

 

Po mrtvima gaziš i rugaš se njima;

Pod nakitom tvojim i groza je ljupka,

a porok, taj dragulj najdraži međ svima,

po stomaku tvome zaljubljeno cupka.

 

Ozareni smrtnik leti tvojim tragom,

svetiljko, i kliče: Blagoslov tom plamu!

Dahtavi ljubaviik povijen nad dragom

sliči samrtniku što miluje jamu.

Prever – Neko

To je bilo jednog utorka oko četiri časa posle podne
meseca februara
u kuhinji
neko je ponizio služavku
Ranio je u dubinu njenog bića
nešto što je bilo još netaknuto
upravo je načeto
i opustošeno
Nešto što je još bilo živo
i što se smejalo ćutke
Ali
neko je ušao
rekao neku tešku reč
jer je razbila nešto
i to što se u njoj još moglo radovati
prestalo je zauvek da se smeje
Služavka je ostala ukočena
ukočena pred kantom za smeće
i onda je počela da drhti
Ne sme nikako sada da počne da plače
Jer ako počne da plače
služavka za sve
dobro zna
da neće nikako umeti
da se zaustavi
Ona u sebi nosi toliku bedu
već vrlo dugo je nosi kao zamrlo dete što još daje neke znake života
Ona zna dobro
čim prva suza krene
sve druge će za njom
i to će napraviti takvu buku
koju niko živ neće moći podneti
oteraće je
to zamrlo dete u njoj onda će potpuno umreti

Ućuta šta je drugo mogla.

Marili ne marili isto vam se piše / Igrokaz na dan 19. Jul / Srpanj

Danas je petak 19.  Jul / Srpanj 2019. Godine.

Nekako smo zaokružili na 200-ti  dan ove godine.

Preostalo je  vrlo neumoljivih  165  dana do  kraja iste te godine.

Dani  za danom se kroz vrijeme vuku , na dohvat snova ali nam bježe ,  da nam  snove ne pomute.  Ne

mogu previše toga  stići , osim neke hajvane izdići .

Usud se za sve pobrine .

Prolaze  dani skoro  bez osvrtanja .Godinama, eonima, od iskona , ljudi manje više ne mare za njih. A

trebali bi.je na svakom danu je zapisano jako mnogo imena. Što baš , ponekad i ponekom nije dobro i

po volji.

Što bi poete rekle:

Marili ne marili , isto vam se piše. U jednom od dana zapisano je ime vaše.

U prevodu:

Sezona je godišnjih odmora, pazite se dubokog mora i ajkula.

Uživajte ljudi i nemojte pregoriti, odnosno presaugati.

Miroslav Mika Antić – Belo

 

Nebo. Nebo. Sreće dosta.

U proleću po drveću

od meseca kikot osta.

Ej umreću!

 

Ej umreću ispod granja

kraj zaspale vodenice

za devojke, milovanja, pletenice.

 

Ej, umreću od daljina,

od mladosti i od snage,

za krčage pune vina, za krčage…

Pa da se pije, da se smeje,

da se peva preko njiva,

sav od sunca po ustima ispolivan.

 

Da me čekaš ispred kuća,

da razvezeš ruke zrele,

oči bi se od svanuća razbolele.

Razbolele i opile

da se smejem do bolesti.

 

Ej, da mi je niz aprile tebe sresti.

Ej, da mi je da izludim,

a bagrenje rascvetano.

Ej da mi je golih grudi,

 

Arsen Dedić – Moja ljubavi

 

Završila se igra:
vatra početka,
slast i tajanstvo tvog prvog grijeha;
gotovo je.
To nije više ni veselje ni slatka dosada.
Ti, mala moja,
ženska sa žura, flićko, džepna damo,
nasmijana i onesviještena ljubavnice,
moje dijete i moja majko –
postala si neizreciva,
a počelo je beznačajno:
zatekao sam se kako ti telefoniram
u ljepoti večernje kiše,
koja je samo provalija nada mnom
i potreba da te dotaknem,
i tvoja usta.
Pokućstvo, topli namještaj mojih starih ljubavi
osipa se.
Zatekao sam se u nježnosti koja je već spavala,
u riječima koje su mi pripadale,
ali me nisu mogle naći.
Ti si postala moja obrana,
dobrovoljno proganstvo,
pobjeda nada mnom, moja muka,
ljubomora na život,
moja mrtva sestra uspavana u velikim ružama,
nemoguća zemlja, potrebno tijelo,
moja ruka i glava.
I zagrljaj u kojem sam se jučer igrao,
sada me obuhvaća ovdje, daleko i zauvijek –
u svim uglovima mog života.
Postaješ bezimena, nepoznata i smrtonosna,
moj život i spas od života –
moja ljubav.

Shirazi – 326. gazela

Očekujem spajanje s tobom,
da se života odreknem,
ptica sam rajska,
da iz zamke svijeta izletim.
Zaklinjem,
ko roba me svoga primi,
pa da se vlasti zemaljske
odreknem.
O Bože,
od oblaka vodilja kišu pošalji,
prije no što poput prašine
nestanem.
Na mom grobu
s vinom i sviračem sjedi,
da za mirisom tvojim
iz groba plešući ustanem.
Ustani i pokaži se,
o ljepoto krasna stasa da se života i svijeta odreknem,
plešući ustanem.
I ako sam ostario,
čvrsto me zagrli,
da kraj tebe zorom
pomlađen ustanem.
Na dan smrti, daj mi
da se časkom s tobom sretnem,
da ko Hafiz, od života se,
i svijeta okrenem.

Dobriša Cesarić – Slap

Teče i teče, teče jedan slap;

Što u njem znači moja mala kap?
Gle, jedna duga u vodi se stvara,
I sja i dršće u hiljadu šara.

Taj san u slapu da bi mogo sjati,
I moja kaplja pomaže ga tkati.

Tiho, o tiho govori mi jesen
Tiho, o tiho govori mi jesen:
Šuštanjem lišća i šapatom kiše.
Al zima srcu govori još tiše.
I kada sniježi, a spušta se tama,
U pahuljama tišina je sama