Rubaije
21
Najbolje međ’ nama, što svud prvi biše
Sudbina i Vreme k’o grozd iscediše*.
Kad vrčeve svoje ispiše zaredom
odoše u miru – i nema ih više.
22
Gde igramo sada – drugi su igrali,
a cvetovi letnji i tada su cvali.
Moramo li i mi nestati pod zemljom
– da bi nekom drugom ovo mesto dali?