Kad prođoh Klisuru Vetrova
neko me stoparcem darova,
jer putem tim trčah u Raj;
Sve što mi treba jesu želje,
neko mi dobaci iz svoje zdele
usoljeni komad sardele:
Isto su tamo prosjak i kralj.
Brat moj Mortin izgubi volju
da onog tikvana ganja po polju,
a ja hitam, jurim u Raj;
Kako god okreneš, za sve nas
život je jadan; U zao čas
sluge, puške, lovački pas:
Isto su tamo prosjak i kralj.
Obogatiše se golje najgore,
padoše oni što behu gore,
a ja hitam, jurim u Raj;
Otupe oštra pamet onog
što nekad u školi beše bosonog –
sad u čarapu slaže zlatni polog;
Isto su tamo prosjak i kralj.
Vetar je star, al drži smer,
treba da ubrzam korak, jer
hitam, jurim, jurim u Raj;
Ne znam prijatelja što bi mi bio
ko vetar blizak, drag i mio –
niko ga još nije kupio ni ukrotio:
Isto su tamo prosjak i kralj.