Cveće zla XIV
Uvek ćeš voleti čoveče slobodni
More, ogledalo u kome se roje
beskrajni valovi i trzaji tvoje
duše gorke kao bezdani podvodni!
Gnjuraš se u njega ko u svoju sliku,
očima, rukama, grliš mu talase,
i srce ti kadkad zaboravi na se
slušajući njegovu žalostivu riku.
Ćutljivi ste, mračni; Čoveče beskrajni
bezdan tvoje duše ne sagleda niko,
niti je bogatstva morska ko proniko –
oboje ste revni u čuvanju tajni!
Ratujete eto, kako se svet sazda,
bez griže, bez srca na bojnim poljima,
obuzeti borbom, smrću, pokoljima,
dva surova brata, u koštacu vazda!