Jednom
neznano kad
ni vrijeme ne pamti
sretoh te na kraju Oceana
tišina i sni koji blagošću iskona
moju sudbu dariva ljepot grlicama
Poslije
iza vremena
i kalendara koji
polako posustaju pomislih
mili Bože koliko si velova i sna
podario ljepoti što miluje srcu moje
Još kasnije
iza vremena i
utihlih kalendara
uspomene bojiće se
plemenitim titrajima duše
Bože mili koliko je silno ljubim