Danas je deveti Januar / Siječanj 2020. Godine. A još je po prilici Ponedeljak.
Ne znamo da li je dan dobio ime po hajvanskim insanima koji šačica bagre ko blećlke uvaljuju u torove.
Još nije zasjeklo, na hladno. Zasjeklo je sunce, toliko da se i bijeli bubrezi sunčaju. Srećom , ili nesrećom nema ih mnogo na ovom dunjaluku, da prosti ženski puk sve neke pišulje. Imaju šlic , stoječki puštaju mokraću , ali bijelih bubrega nigdje, ni za ilađa. Jar da ih ima nebi se vaki kijamet dešavo po dunjaluku. Mi nismo meteeorolozi da govorimo o padavinama.
Mi govorimo o činjenju i nečinjenju. Šačica , čini , ostatak , ništa ne čini , da oni koji čine , ne čine to što čine. I sada vi nama kako će se tim, što ne čine smrznuti ili sunčati bijeli bubrezi, kad ih nemaju.
A jopet . ima onih kojima se zadnjica smrzava i na manjim minusima. To su sveštena lica i ilmije bilo koje fele i vjere bili. Za par groša bi zadnjicu dali. I daju . Obraz ne mogu , jer su ga istrošili i nemaju ga.
I kako da im se hojdana ne smrzne na ovim minusima.
Nije nam jasmo šta će ovi bez bubrega, bilo jednih bilo drugih vlastitoj djjeci lagati , kada ova odraatu kako su ih rodili.
Što bi poete rekle:
-Komšijska posla.
U prevodu:
-U gaju tom kukavica kuka…
Pa skontajte šta su poeta i prevodilac hotjeli rijeti.