Kad žena te izda, ti na drugu tad
upravi pogled svoj smeli.
Al’ bolje će biti da ostaviš grad.
Na rame torbu, i – seli!
I jezero modro ćes naći. Ko krug
vrbicu tu turobni stoje.
Pa isplači onde sav sitni svoj vaj
i sićušne bolove svoje.
I dok ćes na strme se bregove pet,
dašcući gazit ćes sporo,
al kada se popneš na kameni vrh,
nad tobom kreštat će oro.
Sam bit ćes ko oro, preporodjen sav
na onoj planinskoj klisi;
I doznat ćes kako na tom našem dnu
izgubio mnogo baš nisi…